Радослав Миленковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Миленковић
Радослав Миленковић.jpg
Радослав Миленковић
Пуно име Радослав Миленковић
Друга имена Рале
Датум рођења (1958-02-17)17. фебруар 1958.(60 год.)
Место рођења Нови Сад
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаФНРЈ
Занимање глумац
IMDb веза
Миленковић на постеру за представу УК "Вук".

Радослав „Рале“ Миленковић (Нови Сад, 17. фебруар 1958) је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац и позоришни редитељ.

Живот и рад[уреди]

Радослав „Рале“ Миленковић рођен је 17. фебруара 1958. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу.[1] Године 1980. дипломирао је глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше, а позоришну режију 1990. на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Дејана Мијача.[2]

Глумачки рад[уреди]

Глумио је у великом броју филмова и позоришних представа. Своју прву позоришну улогу остварио је 1977. године у представи „Тантантадруј”, у режији Петра Зеца, у београдском позоришту Двориште, док је прва филмска улога била улога Луке у филму „Широко је лишће”, у режији Петра Латиновића.[1]

На самом почетку глумачке каријере, 1982. године, са Сретеном Мокровићем основао у Загребу Театар ММ, а од 1984. до 1987. био је члан глумачког ансамбла загребачког Театра ИТД. Од 1987. до 2005. године био је стални члан глумачког ансамбла Југословенског драмског позоришта у Београду.[2] Одиграо је и бројне улоге у другим београдским позориштима (Атеље 212, Београдско драмско позориште, Звездара театар, Народно позориште у Београду), као и у Српском народном позоришту у Новом Саду.[1]

Редитељски рад[уреди]

Режирао је у бројним позориштима Југославије, а касније Србије, као и у позориштима у Мађарској, Шведској,[3] Хрватској и Македонији Од 2005. године стални је редитељ драме Српског народног позоришта.[2]

Педагошки рад[уреди]

Педагошким радом на Академији уметности у Новом Саду радослав Миленковић бавио се од 1989. до 1993. године на предметима глума и дикција. Од 2009. бави се педагошким радом на Високој школи драмских уметности у Капошвару уМађарској.[2] Током маја и јуна 2005. и маја 2006. водио глумачку радионуци Altum silentium – Тишина у глумчевој уметности, одржаној у Малмеу (Шведска).[4]

Остала ангажовања на филму и у позоришту[уреди]

Од 1995. до 1996. године био је директор драме Српског народног позоришта. Godine 2001. био је директор [[36. Филмски сусрети у Нишу|36 Фестивалa глумачких остварења „Филмски сусрети” у Нишу. Од 2006. до 2007. био је уметнички саветник Народног позоришта „Тоша Јовановић” у Зрењанину, a oд 2010. уметнички саветник Установе културе „Вук Караџић” у Београду.[2][1]

Књижевни рад[уреди]

Радослав Миленковић бави се и књижевним радом. До сада је објавио две књиге поезије:

За позоришно и радио извођење драматизовао je дела Матије Бећковића, Радоја Домановића, Стевана Сремца, Ранка Маринковића, Александра Грина, Франца Кафке, Михаила Булгакова.[4]

Награде и признања[уреди]

Добитник је најзначајнијих награда за глуму и режију на бројним фестивалима у Србији и бившој Југославији.

Позориште - неке улоге[уреди]

Позориште - неке режије[уреди]

  • Матија Бећковић: „Излаз“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1982)
  • Славомир Мрожек: „Емигранти“ (Театар ММ, Загреб, заједно са Сретеном Мокровићем 1983)
  • Домановић - Дис - Миленковић: „Наши дани“ монодрама (Театар ММ, Загреб 1984)
  • Славомир Мрожек: „Стриптиз“ ([[Српско народно позориште, Нови Сад 1985)
  • Домановић - Миленковић: „Вођа” (Казалишна радионица ДАНГА, Ријека, 1985)
  • Мјуреј Шизгал: „Тигар“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
  • Семјуел Бекет: „Срећни дани“ - „Кораци“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 1986)
  • Марша Норман: „Лаку ноћ, мајко“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1987)
  • Павел Кохоут: „Пех под кровом“ (Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, 1989)
  • Петер Вајс: „Патње господина Мокинпота“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
  • Павел Кохоут: „Рат у спаваћој соби“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1991)
  • Лаза Костић: „Међу јавом и мед сном“ (Српско народно позориште Нови Сад, 1991)
  • Алфред Жари: „Краљ Иби“ (Театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац, 1991)
  • Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Народно позориште, Ниш, 1991)
  • Радоје Домановић - Миленковић: „Вођа” (Српско народно позориште, Нови Сад, 1992)
  • Аугуст Стринберг: „Отац“ (Атеље 212, Београд, 1993)
  • Александар Поповић: „Мртва тачка“ (Звездара театар, Београд, 1994)
  • Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 1996)
  • Људмила Разумовска: „Кући“ (Атеље 212, Београд, 1997)
  • Славомир Мрожек: „Танго“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1997)
  • Петер Вајс: „Мара – Сад“ (Народно позориште, Сомбор, 1997)
  • Николај Кољада: „Мурлин Мурло“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1997)
  • Горан Стефановски: „Тетовиране душе“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1998)
  • Христо Бојчев: „Пуковник птица“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 1998)
  • Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Народно позориште, Суботица, 1998)
  • Максим Горки: „Малограђани“ (Београдско драмско позориште, Београд, 1998)
  • Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 1998)
  • Николај Кољада: „Кокошка“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац 1999)
  • Небојша Ромчевић: „Лаки комад“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 1999)
  • Франц Ксавер Крец: „Нагон“ (Атеље 212, Београд, 2000)
  • Жан Пол Сартр: „Прљаве руке“ (Југословенско драмско позориште, Београд, 2000)
  • Владимир Набоков: „Позив на погубљење“ (Народно позориште „Љубиша Јовановић“, Шабац, 2000)
  • Александар Галин: „Конкурс“ (Београдско драмско позориште, Београд 2001)
  • Ежен Јонеско: „Столице“ (Позориште „Добрица Милутиновић”, Сремска Митровица, 2001)
  • Николај Кољада: „Полонеза Огињског“ (Народно позориште, Ниш, 2001)
  • Олег Богајев: „Мртве уше“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2002)
  • Молијер: „Жорж Данден“ ([[Народно позориште, Лесковац, 2002)
  • Питер Шефер: „Амадеус“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2002)
  • А. Н. Островски: „Шума“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Народно позориште, Сомбор, 2003)
  • Јануш Гловацки: „Четврта сестра“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2003)
  • Волтер – Бернштајн: „Кандид“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска, 2004)
  • Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2004)
  • Едвард Бонд: „Нигде никог немам“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2004)
  • Милош Кречковић: „Ноћ лудака у Господској улици“ (Народно позориште, Сомбор, 2004)
  • Молијер: „Учене жене“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2004)
  • Марина Кар: „Код мочваре мачака“ (Национални театар, Будимпешта, Мађарска, 2005)
  • Ерне Сеп: „Љубичасти багрем“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2005)
  • Марин Држић: „Дундо Мароје“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2005)
  • Јануш Гловацки: „У лову на бубашвабе“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2005)
  • Еден фон Хорват: „Дон Жуан се враћа из рата“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска, 2005)
  • Молијер: „Учене жене“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Галеб“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2006)
  • Жан Клод Дано: „Ручни рад“ (Народно позориште, Куманово, Македонија, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2006)
  • Антон Павлович Чехов: „Вишњик“ (Национални театар, Мишколц, Мађарска, 2006)
  • Славомир Мрожек: „Танго“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2007)
  • Александар Галин: „Аудиција“ (Позориште „Чики Гергељ“, Капошвар, Мађарска 2007)
  • Александар Галин: „Аудиција“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2007)
  • Карло Колоди: „Пинокио“ (Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин, 2007)
  • Молијер: „Братство лицемера“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2007)
  • Лиц Хибнер: „Грета, страница 135“ (Театар Театрон, Малме–Лунд, Шведска, 2007)
  • Албер Ками: „Неспоразум“ (Српско народно позориште, Нови Сад, 2007)
  • Шарлота Џонс: „У пламену“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2008)
  • Људмила Петрушевска: „Љубав“ (Центар за културу Панчево и Атеље 212, Београд, 2008)
  • Фредерико Гарсија Лорка: „Дом Бернарде Албе“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2008)
  • Михаил Афанасјевич Булгаков: „Псеће срце“ (Народно позориште, Сомбор, 2008)
  • Вилијам Шекспир: „Мера за меру“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2008)
  • Роже Витрак: „Виктор или деца на власти“ (Ново позориште, Будимпешта, Мађарска, 2008)
  • Мајкл Фрејн: „Дивљи мед“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
  • Ежен Јонеско: „Ћелава певачица“ (Театар Театрон и Театар 23, Малме–Лунд, Шведска, 2009)
  • Антон Павлович Чехов: „Три сестре“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2009)
  • Вилијам Шекспир: „Сан летње ноћи“ (Позориште „Гардоњи Геза“, Егер, Мађарска 2009)
  • Ференц Молнар: „Стаклена ципелица“ (Новосадско позориште, Нови Сад, 2009)
  • Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2010)
  • Бранислав Нушић: „Ујеж“ (Српско народно позориште, Нови Сад 2010)
  • Молијер: „Уображени болесник“ (Национални театар Мишколц, Мађарска, 2011)
  • Сергеј Коковкин: „Мисис Толстој“ (Народно позориште, Београд, 2011)
  • Светислав Басара: „Сестре Карамазове“ (Народно позориште, Сомбор, 2011)
  • Тенеси Вилијамс: „Стаклена менажерија“ (Народно позориште, Београд, 2012);[1]

Телевизија[уреди]

Филм[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 „Biografija Radoslava Milenkovića”. Sinemanija. Приступљено 23. 1. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „РАДОСЛАВ МИЛЕНКОВИЋ”. Официјални сајт. Српско народно позориште. Приступљено 23. 1. 2018. 
  3. Milenković, N (17. 7. 2010). „Pomoći ću bata Milašinu da preživi! (intervju)”. Press online. Приступљено 23. 1. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Radoslav Milenković, režiser i glumac - biografija”. eKapija. Приступљено 23. 1. 2018. 

Спољашње везе[уреди]