Рухну — разлика између измена
Нова страница: {{Острво2 | име = Рухну | изворни_назив = -{Ruhnu}- | слика = Buldersi talu ait.jpg | опис_слике… |
м sredjivanje; козметичке измене |
||
| Ред 35: | Ред 35: | ||
Острво је готово округлог облика, максималне дужине око 5 км и ширине до 3,5 километра, и представља највиши део некадашње чеоне [[морена (геоморфологија)|морене]] издигнут изнад нивоа мора. Обале острва су јако разуђене, посебно његова западна обала уз коју се налазе бројне хриди и стеновита острвца. Површина острва је 11,9 км², док је максимална надморска висина 28 метара. Најближа копнена тачка је рт Колка у [[летонија|Летонији]] који се налази на око 37 километара западније. |
Острво је готово округлог облика, максималне дужине око 5 км и ширине до 3,5 километра, и представља највиши део некадашње чеоне [[морена (геоморфологија)|морене]] издигнут изнад нивоа мора. Обале острва су јако разуђене, посебно његова западна обала уз коју се налазе бројне хриди и стеновита острвца. Површина острва је 11,9 км², док је максимална надморска висина 28 метара. Најближа копнена тачка је рт Колка у [[летонија|Летонији]] који се налази на око 37 километара западније. |
||
Током [[13. век]]а на острво се населила већа група [[Швеђани|Швеђана]] који су у наредних неколико векова чинили апсолутну већину на острву. Тако су према статистичким подацима из [[1934]]. на острву живела 282 становника, од чега је било само 5 етничких [[естонци|Естонаца]], док су сви остали били Швеђани. До краја [[ |
Током [[13. век]]а на острво се населила већа група [[Швеђани|Швеђана]] који су у наредних неколико векова чинили апсолутну већину на острву. Тако су према статистичким подацима из [[1934]]. на острву живела 282 становника, од чега је било само 5 етничких [[естонци|Естонаца]], док су сви остали били Швеђани. До краја [[Други светски рат|Другог светског рата]] готово целокупна шведска популација острва је расељена у Шведску, а на острву су остале само две шведске пордице. Током совјетске окупације острво је поново насељено етничким Естонцима, а на острву се налазила и мања морнаричка база совјетске армије. Према подацима из 2015. на острву је живело свега 95 становника, а општина Рухну која обухвата територију острва најмања је општинска јединица у Естонији. |
||
На јужном делу острва налази се малени аеродром преко ког је острво са [[Парну]]ом и [[Куресаре]]ом, а са копном је такође повезано и редовном трајектном линијом. Светионик који је на острву саграђен [[1878]]. пројектовао је у паризу [[Гистав Ајфел]]. Дрвена црква на Рухнуу саграђена [[1644]]. године најстарија је дрвена црква у Естонији. |
На јужном делу острва налази се малени аеродром преко ког је острво са [[Парну]]ом и [[Куресаре]]ом, а са копном је такође повезано и редовном трајектном линијом. Светионик који је на острву саграђен [[1878]]. пројектовао је у паризу [[Гистав Ајфел]]. Дрвена црква на Рухнуу саграђена [[1644]]. године најстарија је дрвена црква у Естонији. |
||
Острво Рухну је дом аутохтоне естонске пасмине оваца ({{јез-ест|eesti maalammas}}) које се данас на острву узгајају углавном због вуне.<ref>-{[http://www.rala.is/beta/33%20Estonian%20Ruhnu%20sheep.htm North Shed: ''Origin and diversity of North European sheep breeds]}-</ref> |
Острво Рухну је дом аутохтоне естонске пасмине оваца ({{јез-ест|eesti maalammas}}) које се данас на острву узгајају углавном због вуне.<ref>-{[http://www.rala.is/beta/33%20Estonian%20Ruhnu%20sheep.htm North Shed: ''Origin and diversity of North European sheep breeds]}-</ref> |
||
Верзија на датум 14. април 2017. у 11:34
| Изворно име: Ruhnu | |
|---|---|
 | |
.png)  Рухну | |
| Географија | |
| Координате | 57° 48′ С; 23° 15′ И / 57.8° С; 23.25° И |
| Околне водене површине | Ришки залив (Балтичко море) |
| Површина | 11,9 km2 |
| Дужина | 5,5 km |
| Ширина | 3,5 km |
| Висина | 28 m |
| Администрација | |
| Округ | Сарема |
| Рејон | општина Рухну |
| Покрива подручје | Северна Европа |
| Становништво | 97 (2015.) |
Рухну (ест. Ruhnu; швед. Runö; лет. Roņu sala) малено је острво смештено у централном делу акваторије Ришког залива Балтичког мора. Острво припада Естонији, односно њеном округу Сарема у којем чини засебну општину.
Острво је готово округлог облика, максималне дужине око 5 км и ширине до 3,5 километра, и представља највиши део некадашње чеоне морене издигнут изнад нивоа мора. Обале острва су јако разуђене, посебно његова западна обала уз коју се налазе бројне хриди и стеновита острвца. Површина острва је 11,9 км², док је максимална надморска висина 28 метара. Најближа копнена тачка је рт Колка у Летонији који се налази на око 37 километара западније.
Током 13. века на острво се населила већа група Швеђана који су у наредних неколико векова чинили апсолутну већину на острву. Тако су према статистичким подацима из 1934. на острву живела 282 становника, од чега је било само 5 етничких Естонаца, док су сви остали били Швеђани. До краја Другог светског рата готово целокупна шведска популација острва је расељена у Шведску, а на острву су остале само две шведске пордице. Током совјетске окупације острво је поново насељено етничким Естонцима, а на острву се налазила и мања морнаричка база совјетске армије. Према подацима из 2015. на острву је живело свега 95 становника, а општина Рухну која обухвата територију острва најмања је општинска јединица у Естонији.
На јужном делу острва налази се малени аеродром преко ког је острво са Парнуом и Куресареом, а са копном је такође повезано и редовном трајектном линијом. Светионик који је на острву саграђен 1878. пројектовао је у паризу Гистав Ајфел. Дрвена црква на Рухнуу саграђена 1644. године најстарија је дрвена црква у Естонији.
Острво Рухну је дом аутохтоне естонске пасмине оваца (ест. eesti maalammas) које се данас на острву узгајају углавном због вуне.[1]
Види још
Референце
Спољашње везе
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
