Рухну
Рухну Ruhnu | |
---|---|
| |
Географски положај | |
Акваторија | Ришки залив (Балтичко море) |
Координате | 57° 48′ С; 23° 15′ И / 57.8° С; 23.25° И Координате: 57° 48′ С; 23° 15′ И / 57.8° С; 23.25° И |
Геог. регија | Северна Европа |
Држава/е | ![]() |
Округ | Сарема |
Рејон | општина Рухну |
Геофизичке карактеристике | |
Површина | 11,9 км² |
Макс. дужина | 5,5 км |
Макс. ширина | 3,5 км |
Макс. висина | 28 м |
Демографија | |
Становника | 97 |
Година пописа | 2015. |
Густина нас. | 8,2 стан/км² |
Админ. центар | село Рухну |
Рухну (ест. Ruhnu; швед. Runö; лет. Roņu sala) малено је острво смештено у централном делу акваторије Ришког залива Балтичког мора. Острво припада Естонији, односно њеном округу Сарема у којем чини засебну општину.
Острво је готово округлог облика, максималне дужине око 5 км и ширине до 3,5 километра, и представља највиши део некадашње чеоне морене издигнут изнад нивоа мора. Обале острва су јако разуђене, посебно његова западна обала уз коју се налазе бројне хриди и стеновита острвца. Површина острва је 11,9 км², док је максимална надморска висина 28 метара. Најближа копнена тачка је рт Колка у Летонији који се налази на око 37 километара западније.
Током 13. века на острво се населила већа група Швеђана који су у наредних неколико векова чинили апсолутну већину на острву. Тако су према статистичким подацима из 1934. на острву живела 282 становника, од чега је било само 5 етничких Естонаца, док су сви остали били Швеђани. До краја Другог светског рата готово целокупна шведска популација острва је расељена у Шведску, а на острву су остале само две шведске пордице. Током совјетске власти острво је поново насељено етничким Естонцима, а на острву се налазила и мања морнаричка база совјетске армије. Према подацима из 2015. на острву је живело свега 95 становника, а општина Рухну која обухвата територију острва најмања је општинска јединица у Естонији. Једино насељено место на острву је истоимено село Рухну.
На јужном делу острва налази се малени аеродром преко ког је острво са Парнуом и Куресареом, а са копном је такође повезано и редовном трајектном линијом. Светионик који је на острву саграђен 1878. пројектовао је у паризу Гистав Ајфел. Дрвена црква на Рухнуу саграђена 1644. године најстарија је дрвена црква у Естонији.
Острво Рухну је дом аутохтоне естонске пасмине оваца (ест. eesti maalammas) које се данас на острву узгајају углавном због вуне.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ North Shed: Origin and diversity of North European sheep breeds Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2017)