Латинска црква — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење|нешто друго|[[Латинска црква (вишезначна одредница)]]}} |
{{друго значење|нешто друго|[[Латинска црква (вишезначна одредница)]]}} |
||
'''Латинска црква''' или '''Црква западног обреда''', понекад звана ''Римокатоличка црква'', највећа је од 23 аутономне цркве унутар [[Католичка црква|Католичке цркве]]. Оригинално је чинила целу Католичку цркву<ref>[http://books.google.nl/books?id=_YhkqmfNeIIC&printsec=frontcover&dq=Isidore+of+Seville:+%22De+Ecclesiasticis+Officiis%22&hl=en&sa=X&ei=NB2FUZPeCuWf0QXlmoDgBg&ved=0CC4Q6AEwAA Isidore of Seville (p. 17)]</ref>, док јој се нису придружиле 22 аутономне [[источне католичке цркве]]. Основна разлика је у обреду: Латинска црква користи традиционални западни обред заснован на [[латински језик|латинском језику]], док источне католичке цркве користе неки од источних обреда, сличних [[православље|православноме]].<ref>[http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/apost_constitutions/documents/hf_jp-ii_apc_19901018_codex-can-eccl-orient-1_lt.html#CANONES_PRAELIMINARES CCEO, canon 27]</ref> |
'''Латинска црква''' или '''Црква западног обреда''', понекад звана '''''Римокатоличка црква''''', највећа је од 23 аутономне цркве унутар [[Католичка црква|Католичке цркве]]. Оригинално је чинила целу Католичку цркву<ref>[http://books.google.nl/books?id=_YhkqmfNeIIC&printsec=frontcover&dq=Isidore+of+Seville:+%22De+Ecclesiasticis+Officiis%22&hl=en&sa=X&ei=NB2FUZPeCuWf0QXlmoDgBg&ved=0CC4Q6AEwAA Isidore of Seville (p. 17)]</ref>, док јој се нису придружиле 22 аутономне [[источне католичке цркве]]. Основна разлика је у обреду: Латинска црква користи традиционални западни обред заснован на [[латински језик|латинском језику]], док источне католичке цркве користе неки од источних обреда, сличних [[православље|православноме]].<ref>[http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/apost_constitutions/documents/hf_jp-ii_apc_19901018_codex-can-eccl-orient-1_lt.html#CANONES_PRAELIMINARES CCEO, canon 27]</ref> |
||
== Обреди == |
== Обреди == |
||
Верзија на датум 22. август 2017. у 18:54
Латинска црква или Црква западног обреда, понекад звана Римокатоличка црква, највећа је од 23 аутономне цркве унутар Католичке цркве. Оригинално је чинила целу Католичку цркву[1], док јој се нису придружиле 22 аутономне источне католичке цркве. Основна разлика је у обреду: Латинска црква користи традиционални западни обред заснован на латинском језику, док источне католичке цркве користе неки од источних обреда, сличних православноме.[2]
Обреди
Далеко најраспрострањенији обред у Латинској цркви је римски обред, тј. обред који потиче из Римске бискупије. Поред њега понегде се користе обреди: амброзијански (у Миланској надбискупији), мозарабски (местимично у Шпанији) и Картузијански (код Картузијанаца). Црква сматра равноправнима и једнако часнима све законито признате обреде те жели да се и даље чувају и негују.
Литургијски језик
Све до Другог ватиканског сабора (1962 - 1965) службени литургијски језик био је латински, осим у неколико хрватских бискупија којима је била дозвољена употреба народног језика у литургији западног обреда, што је био јединствени случај у римокатоличком свету. Након Другог ватиканског сабора дозвољена је употреба свих живих језика у литургији, а латински језик се и даље може користити.
Однос источног и западног католичанства
Источне католичке цркве, осим што су у јединству са римским папом, деле и исту веру с Латинском црквом, иако задржавају различите литургијске обреде, законе и обичаје и народне побожности, као и специфичности својих теолошких нагласака.
Именовање је већином различито. На пример, оно што је на истоку епархија на западу је бискупија, што је на истоку протосинђел на западу је генерални викар. Према традицији источних цркава сакраменти, крштења и Свето помазање деле се непосредно један након другога. Слично је и с причешћу. Свештеници у источним католичким црквама нису обавезни на целибат, као што је то случај у Латинској цркви. Ипак, епископ може да постане само неожењени свештеник. Као и у Православној цркви, већ рукоположени свештеник не може да се ожени.