Угро-фински језици — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Прецизирање |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
|glotto = none |
|glotto = none |
||
|map = Lenguas finougrias.png |
|map = Lenguas finougrias.png |
||
|mapcaption =<center>Угро-фински језици <!-- Самоједски језици нису видљиви на овој мапи, зато јој је име '''Lenguas finougrias''' --> <center/> |
|||
|mapcaption =<center>Уралска језичка породица у коју су укључени угро-фински језици<center/> |
|||
}} |
}} |
||
{| {{prettyinfobox}} align="right" width="320" |
{| {{prettyinfobox}} align="right" width="320" |
||
! colspan="2" bgcolor=limegreen | |
! colspan="2" bgcolor=limegreen |Уралски и јукагирски језици |
||
|- |
|- |
||
|[[Датотека:Uralic-Yukaghir.png|320п]]<small> |
|[[Датотека:Uralic-Yukaghir.png|320п]]<small> |
||
Подручја у којима становништво |
Уралска језичка породица у коју су поред угро-финских језика укључени и самоједски језици.<br /> Подручја у којима становништво говори угрофинске језике: |
||
{{легенда|#1E90FF|фино-пермски језици}} |
{{легенда|#1E90FF|фино-пермски језици}} |
||
{{легенда|#03C03C|угарски језици}}</small> |
{{легенда|#03C03C|угарски језици}}</small> |
Верзија на датум 14. септембар 2017. у 22:20
Угро-фински језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Средња, Источна и Северна Европа, као и Северна Азија |
Језичка класификација | Уралски језици
|
Подподела | |
ISO 639-2 / 5 | fiu |
Глотолог | None |
Угро-фински језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.
Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из протоуралског језика којим су се људи служили пре око 6.000 година.
Морфологија
Већина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове.
Заједнички речник
Бројеви
У табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у прото-угрофинском језику.
број | фински | естонски | воро | ливонски | лапонски северни |
лапонски инари |
ерзја | мари долински |
мокча | манси | мађарски | прото- угро-фински |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | yksi | üks | ütś | ikš | okta | ohta | vejke | ikte | fkä | akva | egy | *ykte |
2 | kaksi | kaks | katś | kakš | guokte | kyeh´ti | kavto | kokət | kaftə | kityg | kettő | *kakte |
3 | kolme | kolm | kolm | kuolm | golbma | kulma | kolmo | kumət | kolmə | hurum | három, harm- | *kolme |
4 | neljä | neli | nelli | nēļa | njeallje | nelji | ńiľe | nələt | nilä | nila | négy | *neljä |
5 | viisi | viis | viiś | vīž | vihtta | vitta | veƭe | wizət | vetä | at | öt | *vitte |
6 | kuusi | kuus | kuuś | kūž | guhtta | kutta | koto | kuδət | kotə | hot | hat | *kutte |
7 | seitsemän | seitse | säidse | seis | čieža | čiččam | śiśem | šəmət | sisäm | sat | hét | N/A |
8 | kahdeksan | kaheksa | katõsa | kōdõks | gávcci | käävci | kavkso | kandaš(e) | kafksə | ńololov | nyolc | N/A |
9 | yhdeksän | üheksa | ütesä | īdõks | ovcci | oovce | vejkse | indeš(e) | veJksə | ontolov | kilenc | N/A |
10 | kymmenen | kümme | kümme | kim | logi | love | kemeń | lu | keməń | lov | tíz | N/A |
Класификација
- фино-пермски језици
- фино-волшки језици
- балто-фински језици
- лапонски језици
- источна група
- јужна група
- западна група
- мордовински језици
- маријски
- мерјански †
- муромски †
- мешчерски †
- пермски језици
- фино-волшки језици
- угарски језици