Роњење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. март 2008. у 02:33

Роњење је данас један од спортова који се најбрже шири светом, а одувек је постојала човекова жеља да се спусти испод површине мора, језера, било у сврху спашавања, лова, рекреације или војне сврхе.

Историја роњења

Данас се не може са сигурношћу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било 5000 година пре Христа. Први материјални траг постоји на асирском рељефу и из године 885. п.н.е., а рани и аутентичан запис у рукописима грчког историцара Херодота.

Роњење је такође било мотивирано војним разлозима, те су тако рониоци Александра Великог у луци Тир након опсаде 332. п. н. е. уклањали препреке. Најважнији посао ронилаца у прошлости био је спашавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. Већ током првог века пре Христа, посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења. Ронило се искључиво на дах, а обука је започињала још у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, а урањао би до 31 метар испод површине.

Датотека:Diving bell nоaa.Jpg

Ронилац из 16. века

С временом су људи тражили на који би начин могли остати што дуже испод површине, па се у почетку почело служити трстиком, а крајем 16. века направљен је први велики корак и изумљено је ронилачко звоно с отвореним дном, које се спуштало утезима окомито у воду, омогућивши да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из 1531. године.

Осамдесетих година 17. стољећа Американац Вилијам Пхипс употребљавао је систем "мајка и кћи" звона, која су рониоцима омогућавала приступ према неколико извора ваздуха, а године 1690. енглески је астроном Едмонд Халеј дизајнирао компликован систем по којему се количина ваздуха у звону надопуњавала тако што је довод ваздуха био повезан мањим звонима, које су биле смјештене ниже од њега. Када је сустав био намјештен, отварао би се венитл на посуди и виши је тлак који је деловао на посуду (због веће дубине) терао свежи ваздух према ронилачком звону. Халеј је, заједно с још четворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у ријеци Темзи, приказујући делотворност свог изума. Енглез Дзон Летбридз је 1715. године развио "ронилачку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "бачве зрака", омотане кожом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбридз ј е писао да је с његовом опремом било могуће радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилачка опрема имала иста ограничења као и ронилачко звоно, није било могуће маневрирање и недостајала је могућност контунуирани довод свежег ваздуха.

Аугустус Сијебе је забељежен као изумитељ прве практичне одјеће за роњење, иако је у то време неколико научника експериментисало са сличним ронилачким иновацијама, с обзиром да је вађење предмета с потонулих бродова било уносан посао и омогућавало је континуирани рад на новим изумима.

Спољашне везе

Povijest ronilaчkog zvona na engleskom jeziku

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрžе šири [[свет]]ом, а одувек је постојала čовекова žеља да се спусти испод поврšине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху спаšавања, [[лов]]а, рекреације или војне сврхе.
+'''Роњење''' је данас један од [[спорт]]ова који се најбрже шири [[свет]]ом, а одувек је постојала човекова жеља да се спусти испод површине [[Море|мора]], [[Језеро|језера]], било у сврху спашавања, [[лов]]а, рекреације или војне сврхе.
-{{клица-спорт}}
 {{чишћење}}
 == Историја роњења ==
 [[Slika:Alexander the Great diving NOAA.jpg|thumb|Рониоци Александра Великог]]
-Данас се не моžе са сигурношćу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било 5000 година пре [[Исус Христ|Христ]]а. Први материјални траг постоји на [[Асирија|асирском]] рељефу и из године [[885. п.н.е.]], а рани и аутентиčан запис у рукописима [[Грčка|грčког]] [[историцар]]а [[Херодот]]а.
+Данас се не може са сигурношћу утврдити када се роњење први пута појавило, али постоје неки докази да је то било 5000 година пре [[Исус Христ|Христ]]а. Први материјални траг постоји на [[Асирија|асирском]] рељефу и из године [[885. п.н.е.]], а рани и аутентичан запис у рукописима [[Грчка|грчког]] [[историцар]]а [[Херодот]]а.
 Роњење је такође било мотивирано војним разлозима, те су тако рониоци [[Александар Велики|Александра Великог]] у луци [[Тир]] након опсаде [[332. п. н. е.]] уклањали препреке.
-Најваžнији посао ронилаца у проšлости био је спаšавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. Веć током првог века пре Христа, посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења.
+Најважнији посао ронилаца у прошлости био је спашавање терета с потонулих бродова и о томе постоје писани подаци. Већ током првог века пре Христа, посао је био тако добро организован и рониоци су били сврстани у платне разреде по којима су разлике у накнадама зависиле о дубини роњења.
-Ронило се искљуčиво на дах, а обука је запоčињала јоš у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, а урањао би до 31 метар испод поврšине.
+Ронило се искључиво на дах, а обука је започињала још у детињству. Камење се употребљавало уместо тега, ронилац би био везан конопцима, а урањао би до 31 метар испод површине.
 [[Слика:Diving bell nоaa.Jpg|thumb|Ронилац из 16. века]]
-С временом су људи траžили на који би наčин могли остати šто дуžе испод поврšине, па се у поčетку поčело слуžити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век|16. века]] направљен је први велики корак и изумљено је ронилаčко звоно с отвореним дном, које се спуšтало утезима окомито у воду, омогуćивšи да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
+С временом су људи тражили на који би начин могли остати што дуже испод површине, па се у почетку почело служити [[Трстика|трстиком]], а крајем [[16. век|16. века]] направљен је први велики корак и изумљено је ронилачко звоно с отвореним дном, које се спуштало утезима окомито у воду, омогућивши да ваздух остане заробљен унутар стенки звона. Први подаци о таквом звону датирају из [[1531]]. године.
-Осамдесетих година [[17. стољее|17. стољеćа]] [[САД|Американац]] Вилијам Пхипс употребљавао је систем "мајка и кćи" звона, која су рониоцима омогуćавала приступ према неколико извора ваздуха, а године [[1690]]. [[Енглези|енглески]] је [[астроном]] [[Едмонд Халеј]] дизајнирао компликован систем по којему се колиčина ваздуха у звону надопуњавала тако šто је довод ваздуха био повезан мањим звонима, које су биле смјеšтене ниžе од њега. Када је сустав био намјеšтен, отварао би се венитл на посуди и виšи је [[тлак]] који је деловао на посуду (због веćе дубине) терао свеžи [[ваздух]] према ронилаčком звону. Халеј је, заједно с јоš čетворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у ријеци [[Темза|Темзи]], приказујуćи делотворност свог изума.
-Енглез Дзон Летбридз је [[1715]]. године развио "ронилаčку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "баčве зрака", омотане коžом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбридз ј е писао да је с његовом опремом било могуćе радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилаčка опрема имала иста ограниčења као и ронилаčко звоно, није било могуćе маневрирање и недостајала је могуćност контунуирани довод свеžег ваздуха.
-Аугустус Сијебе је забељеžен као изумитељ прве практиčне одјеćе за роњење, иако је у то време неколико науčника експериментисало са слиčним ронилаčким иновацијама, с обзиром да је ваđење предмета с потонулих бродова било уносан посао и омогуćавало је континуирани рад на новим изумима.
+Осамдесетих година [[17. стољее|17. стољећа]] [[САД|Американац]] Вилијам Пхипс употребљавао је систем "мајка и кћи" звона, која су рониоцима омогућавала приступ према неколико извора ваздуха, а године [[1690]]. [[Енглези|енглески]] је [[астроном]] [[Едмонд Халеј]] дизајнирао компликован систем по којему се количина ваздуха у звону надопуњавала тако што је довод ваздуха био повезан мањим звонима, које су биле смјештене ниже од њега. Када је сустав био намјештен, отварао би се венитл на посуди и виши је [[тлак]] који је деловао на посуду (због веће дубине) терао свежи [[ваздух]] према ронилачком звону. Халеј је, заједно с још четворицом, провео сат и по на дубини од 18 метара у ријеци [[Темза|Темзи]], приказујући делотворност свог изума.
+Енглез Дзон Летбридз је [[1715]]. године развио "ронилачку омотницу" у којој је ронилац боравио унутар "бачве зрака", омотане кожом, са стакленим отвором за гледање и двома отворима за руке с водоотпорним рукавицама. Летбридз ј е писао да је с његовом опремом било могуће радити на дубини од 18 метара и у трајању од 34 минуте. Ипак и та је ронилачка опрема имала иста ограничења као и ронилачко звоно, није било могуће маневрирање и недостајала је могућност контунуирани довод свежег ваздуха.
+Аугустус Сијебе је забељежен као изумитељ прве практичне одјеће за роњење, иако је у то време неколико научника експериментисало са сличним ронилачким иновацијама, с обзиром да је вађење предмета с потонулих бродова било уносан посао и омогућавало је континуирани рад на новим изумима.
 == Спољашне везе ==
-{{Commons|Category:Diving}}
+{{Commonscat|Diving}}
+*[http://www.thehds.com/publications/bell.html Povijest ronilaчkog zvona]  na [[Engleski|engleskom]] jeziku
-*[http://www.thehds.com/publications/bell.html Povijest ronilačkog zvona]  na [[Engleski|engleskom]] jeziku
 [[Kategorija: Спортови]]