Угро-фински језици — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
|glotto = none |
|glotto = none |
||
|map = Uralic-Yukaghir.png |
|map = Uralic-Yukaghir.png |
||
|mapcaption = Уралски и јукагирски језици <!-- Мапа приказује хипотетичку Уралско-јукагирску породицу језика ( I) Уралски језици су претстављени зеленом, плавом и жутом бојом: 1) угро-фински су претстављени зеленом и плавом а) угарски језици (зелена), б) фино-пермски језици (плава), а 2) самоједски (жута), II) јукагирски су претстављени ружучастом бојом). Ако би писало само уралски језици, онда би због тога што су јукагирски приказани на мапи, изгледало као да су они део уралске породице, а нису. --><br /> Подручја у којима су у употреби две главне гране |
|mapcaption = Уралски и јукагирски језици <!-- Мапа приказује хипотетичку Уралско-јукагирску породицу језика ( I) Уралски језици су претстављени зеленом, плавом и жутом бојом: 1) угро-фински су претстављени зеленом и плавом а) угарски језици (зелена), б) фино-пермски језици (плава), а 2) самоједски (жута), II) јукагирски су претстављени ружучастом бојом). Ако би писало само уралски језици, онда би због тога што су јукагирски приказани на мапи, изгледало као да су они део уралске породице, а нису. --><br /> Подручја у којима су у употреби две главне гране угро-финских језика: |
||
{{легенда|#03C03C|угарски језици}} |
{{легенда|#03C03C|[[угарски језици]]}} |
||
{{легенда|#1E90FF|фино-пермски језици}} |
{{легенда|#1E90FF|[[фино-пермски језици]]}} |
||
}} |
}} |
||
'''Угро-фински језици''' су [[језичка породица]] присутна на широком простору Европе од [[Прибалтик|Балтика]] и [[Скандинавија|Скандинавије]] на северу, до [[Урал (планина)|планине Урал]] и реке [[Дон]] на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. [[Мађарски језик]] је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника ([[ливонски језик]]). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку. |
'''Угро-фински језици''' су [[језичка породица]] присутна на широком простору Европе од [[Прибалтик|Балтика]] и [[Скандинавија|Скандинавије]] на северу, до [[Урал (планина)|планине Урал]] и реке [[Дон]] на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. [[Мађарски језик]] је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника ([[ливонски језик]]). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку. |
Верзија на датум 16. новембар 2017. у 16:25
Угро-фински језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Средња, Источна и Северна Европа, као и Северна Азија |
Језичка класификација | Уралски језици
|
Подподела | |
ISO 639-2 / 5 | fiu |
Глотолог | None |
Уралски и јукагирски језици Подручја у којима су у употреби две главне гране угро-финских језика: |
Угро-фински језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.
Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из протоуралског језика којим су се људи служили пре око 6.000 година.
Оспоравање традиционалне класификације уралских језика
Према традиционалној класификацији, уралски језици се деле на угро-финске и самоједске језике. Данас овакву класификацију оспорава део лингвиста. Према овом мишљењу 9 базичних уралских група језика балтофинску, лапонску, маријску, мордвинску, пермску, мађарску, хантијску, мансијску и самоједску, би требало посматрати одвојено у оквиру уралске породице језика. Другим речима, угро-финске језике не би требало груписати у веће групе као што су угарска, фино-пермска и фино-волшка, али и угро-финска, а самоједске језике не би требало посматрати одвојено од угро-финских језика.[1]
Морфологија
Већина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове.
Заједнички речник
Бројеви
У табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у прото-угрофинском језику.
број | фински | естонски | воро | ливонски | лапонски северни |
лапонски инари |
ерзја | мари долински |
мокча | манси | мађар. | прото- угро- фински |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | yksi | üks | ütś | ikš | okta | ohta | vejke | ikte | fkä | akva | egy | *ykte |
2 | kaksi | kaks | katś | kakš | guokte | kyeh´ti | kavto | kokət | kaftə | kityg | kettő | *kakte |
3 | kolme | kolm | kolm | kuolm | golbma | kulma | kolmo | kumət | kolmə | hurum | három, harm- | *kolme |
4 | neljä | neli | nelli | nēļa | njeallje | nelji | ńiľe | nələt | nilä | nila | négy | *neljä |
5 | viisi | viis | viiś | vīž | vihtta | vitta | veƭe | wizət | vetä | at | öt | *vitte |
6 | kuusi | kuus | kuuś | kūž | guhtta | kutta | koto | kuδət | kotə | hot | hat | *kutte |
7 | seitsemän | seitse | säidse | seis | čieža | čiččam | śiśem | šəmət | sisäm | sat | hét | N/A |
8 | kahdeksan | kaheksa | katõsa | kōdõks | gávcci | käävci | kavkso | kandaš(e) | kafksə | ńololov | nyolc | N/A |
9 | yhdeksän | üheksa | ütesä | īdõks | ovcci | oovce | vejkse | indeš(e) | veJksə | ontolov | kilenc | N/A |
10 | kymmenen | kümme | kümme | kim | logi | love | kemeń | lu | keməń | lov | tíz | N/A |
Класификација
Угро-фински језици | |
---|---|
- фино-пермски језици
- фино-волшки језици
- балто-фински језици
- лапонски језици
- источна група
- јужна група
- западна група
- мордовински језици
- маријски
- мерјански †
- муромски †
- мешчерски †
- пермски језици
- фино-волшки језици
- угарски језици
Референце
- ^ Tapani Salminen, (2001) "The rise of the Finno-Ugric language family." In Carpelan, Parpola, & Koskikallio (eds.), Early contacts between Uralic and Indo-European: linguistic and archaeological considerations. Mémoires de la Société Finno-Ougrienne 242; Helsinki. 385–396. (језик: енглески)