Душан Милошевић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
решена дилема :)
м Сређивање yu-линкова
Ред 20: Ред 20:


==Спољашње везе==
==Спољашње везе==
*[http://www.oks.org.yu/i10502.htm Олимпијски комитет Србије]
*[http://www.oks.org.rs/i10502.htm Олимпијски комитет Србије]


{{DEFAULTSORT:Милошевић, Душан}}
{{DEFAULTSORT:Милошевић, Душан}}

Верзија на датум 23. децембар 2008. у 05:21

Душан Милошевић (рођ. 1. јуна 1894. Страгари Краљевина Србија— умро 19. мај 1967. Београд СФРЈ) је био српски и југословенски спортиста и олимпијац.

Душан Милошевић и Драгутин Томашевић били су први српски олимпијци на Олимпијским играма 1912. одржаним у Стокхолму.

Милошевић је био свестран спортиста који се такмичио у атлетици, пливању и фудбалу, а био је и један од оснивача БСК-а из Београда у којем је и играо фудбал.

Дана 20. маја 1912., победио је на квалификационој трци на 100 метара у Кошутњаку у Београду са резултатом од 12,00 секунди чиме је обезбедио пласман на Олимпијске игре исте године. Наредног месеца, 23. јуна на Олимпијским играма у Стокхолму, Милошевић је стигао као трећи у својој квалификационој групи са временом од 11,6 секунди, али му то није обезбедило пласман у друго коло, јер су даље ишла само прва два такмичара из групе. Да је и обезбедио пласман у следећи круг, не би био способан да се такмичи, јер је имао болове у стомаку.

Душан Милошевић је пренесен у болницу у Стокхолму где је после лекарских испитивања у њековом телу пронађен арсен, што указује да је био трован. У болници, Милошевић је провео неколико седмица, где га је посетио и председник Олимпијског комитета Пјер де Кубертен са својом кћерком. [1] Шведска полиција започела је истрагу о томе како је српски атлетичар био отрован, али се то никада није дознало.

По повратку у Србију, Милошевић је напустио атлетику и посветио се игрању фудбала за БСК као одбрамбени играч. За време Првог светскок рата, био је ухапшен и затворен у заробљеничком логору у Мађаркој.

Душан Милошевић је умро 19. маја 1967. године у Београду где је и сахрањен.

Види још

Извори

Спољашње везе

  1. ^ Славко Стојиљковић, Олимпијска ватра (2), НИН, бр. 2591, 24.08.2000, добављено 12.10.2008