Десет мученика на Криту — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 12: Ред 12:


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih1223.htm „Житија светих“, 23. децембар, Јустин Поповић] {{sr}}
* [https://web.archive.org/web/20111128010428/http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih1223.htm „Житија светих“, 23. децембар, Јустин Поповић] {{sr}}


{{клица-светитељ}}
{{клица-светитељ}}

Верзија на датум 9. септембар 2018. у 10:31

Светих десет мученика на Криту су хришћански светитељи. Страдали су због вере у Христа за време гоњења хришћана током владавине Декија Трајана, око 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест.

Сви су били угледни и часни грађани. После 30 дана мучења су изведени на губилиште. Када су изведени на губилиште били су веома радосни и препирали су се ко ће од њих први бити посечен, јер је свако од њих желео да први буде погубљен. Пре погубљења сви заједно су се помолили:

Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!

После разних мучења су свима одсекли главе. Када су џелати отишли, хришћани су их сахранили.

Када је престало гоњење хришћана, Павле, епископ града Гортина, је допутовао са Крита у Цариград и добио дозволу да пренесе тела мученика из места Алонијум, где су били сахрањени, у Гортину. Када су њихове мошти премештане, присутни су видели да су остале непромењене.

Српска православна црква слави их 23. децембра по црквеном, а 5. јануара по грегоријанском календару.

Спољашње везе