Каменко Суботић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. септембар 2018. у 11:34

Овај чланак је написан или допуњен у Музеју Војводине у оквиру програма стажирања, које је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Др Каменко Суботић (Вуковар, 9. септембар 1870 — Нови Сад, 14. октобар 1932) био је српски књижевник, новинар, историчар и библиотекар.

Биографија

Основну школу завршио је у Лединцима, а гимназију у Сремским Карловцима. Студирао је на Филозофском факултету у Загребу, Прагу и Грацу, где је и докторирао.

У свеучилишној библиотеци у Загребу био асистент (1894-1895), а као земаљски стипендиста радио у библиотекама и царској архиви у Бечу (1895-1896), па је потом постављен за суплента у Реалној гимназији у Сремској Митровици (1896-1899), где је предавао историју, географију и српски језик. Потом се сели код оца у Батајницу, где ради као дописник загребачког Србобрана.

За време владе Владана Ђорђевића радио у Пресбироу Министарства иностраних дела Краљевине Србије (1900-1901)^[1] и био је библиотекар Велике школе (1901-1902). У Београду је уредио библиотеку Цвијићевог Географског завода и почео да уређује библиотеку Правног факултета.

Од младости се бавио новинарством. У Загребу уређивао Омладину (1894-1895), а током студија у Прагу издавао је Српско цвеће (1904-1905). У периоду 1904-1906. године уређивао забавни месечник Илустровани гласник, испрва у Прагу, а потом у Новом Саду. Из Чешке се преселио у Нови Сад 1905. године. За кратко време покренуо два листа: Новости (1905-1906) и Новосадске новине (март-септембар 1907). У октобру 1907. се сели у Београд, где је сарађивао у Београдским новинама и био дописник немачких и чешких листова: Die Zeit, Wochige Zeitung, Lidove noviny, и Narodni politika. У Војводину се враћа 1912. године. За време Балканских ратова објављивао Илустровану ратну хронику. Потом сарађује са листом радикалских дисидената Српство и оснива Српски свет (1913-1914).

Након завршетка Првог светског рата био је један од обновитеља и организатора Српског народног позоришта у Новом Саду. У овој установи обављао је дужност драматурга, секретара (у два наврата, 1918-1919. и 1925-1926.) и председника (1924-1925.) Друштва за СНП.^[1]

Од 1920. до 1922. уређивао је недељни лист Дунав^[1], у којем је као дисидент Радикалне странке заступао идеје Стојана Протића о државном уређењу.

Последњу деценију живота провео на функцији библиотекара Матице српске (1922-1932). Обављао је и послове секретара Матичиног Књижевног и Научног одељења, а 1923. му је поверено уређивање 101. књиге Летописа Матице српске.

Као библиотекар је покренуо Културни пресбиро, обавештавајући јавност о културним догађањима у Војводини, а нарочито у Матици српској.

Био ожењен Даринком, библиотекарском помоћницом у Матичиној библиотеци.^[2]

Библиографија

Ковиље (1888)
Сваки је своје среће ковач (1895)
О главној сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем и првим српским Привилегијама 1689-90
Цртице из лепе књижевности, науке и уметности (1898)
Политичка историја Буне (1902)
О уређењу (београдске) Народне библиотеке (1903)
Легија смрти, роман
Краљевић Марко у Балканском рату (1913)
Слобода (1918)
О позоришном језику (1919)
Јован Цвијић, оглед (1924)
Морски галеб, роман (1927)
Како је постала Матица Српска (1927)

Референце

^ ^а ^б ^в „Биографија Каменка Суботића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта”. www.snp.org.rs.
^ Енциклопедија Новог Сада. Књига 27, Сто-Тао. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2006. стр. 202—205. ISBN 9788676392728. OCLC 33983881.

[:0-1] а ^б ^в „Биографија Каменка Суботића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта”. www.snp.org.rs.

[2] Енциклопедија Новог Сада. Књига 27, Сто-Тао. Нови Сад: Новосадски клуб "Добра вест". 2006. стр. 202—205. ISBN 9788676392728. OCLC 33983881.

[1]

[2]

@@ Ред 10: / Ред 10: @@
 У свеучилишној библиотеци у Загребу био асистент (1894-1895), а као земаљски стипендиста радио у библиотекама и царској архиви у [[Беч]]у (1895-1896), па је потом постављен за суплента у Реалној гимназији у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] (1896-1899), где је предавао историју, географију и српски језик. Потом се сели код оца у [[Батајница|Батајницу]], где ради као дописник загребачког ''Србобрана''.
 [[Датотека:Kamenko Subotić.jpg|мини|Фотографија Каменка Суботића са групом пријатеља. Суботић носи тамни шешир и наочаре (око 1930).]]
-За време [[Влада Владана Ђорђевића|владе Владана Ђорђевића]] радио у Пресбироу Министарства иностраних дела [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] (1900-1902) и био је библиотекар [[Велика школа|Велике школе]] у Београду (1901-1902). У Београду је уредио библиотеку Цвијићевог Географског завода и почео да уређује библиотеку [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]].
+За време [[Влада Владана Ђорђевића|владе Владана Ђорђевића]] радио у Пресбироу Министарства иностраних дела [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] (1900-1901)<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15986|title=Биографија Каменка Суботића на сајту Енциклопедије Српског народног позоришта|last=|first=|date=|website=www.snp.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref> и био је библиотекар [[Велика школа|Велике школе]] (1901-1902). У Београду је уредио библиотеку Цвијићевог Географског завода и почео да уређује библиотеку [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правног факултета]].
-Од младости се бавио новинарством. У Загребу уређивао ''Омладину'' (1894-1895), а током студија у Прагу издавао је ''Српско цвеће'' (1904-1905). У периоду 1904-1906. године уређивао забавни месечник ''Илустровани гласник'', испрва у Прагу, а потом у Новом Саду. Из Чешке се преселио у Нови Сад 1905. године. За кратко време покренуо два листа: ''Новости (1905-1906)'' и ''Новосадске новине'' (март-септембар 1907). У октобру 1907. се сели у Београд, где је сарађивао у ''Београдским новинама'' и био дописник немачких и чешких листова: ''Die Zeit'', ''Wochige Zeitung'', ''Lidove noviny'', и ''Narodni politika''. У Војводину се враћа 1912. године. За време [[Балкански ратови|Балканских ратова]] објављивао ''Илустровану ратну хронику''. Потом сарађује са листом радикалских дисидената ''Српство'' и оснива ''Српски свет''.
+Од младости се бавио новинарством. У Загребу уређивао ''Омладину'' (1894-1895), а током студија у Прагу издавао је ''Српско цвеће'' (1904-1905). У периоду 1904-1906. године уређивао забавни месечник ''Илустровани гласник'', испрва у Прагу, а потом у Новом Саду. Из Чешке се преселио у Нови Сад 1905. године. За кратко време покренуо два листа: ''Новости (1905-1906)'' и ''Новосадске новине'' (март-септембар 1907). У октобру 1907. се сели у Београд, где је сарађивао у ''Београдским новинама'' и био дописник немачких и чешких листова: ''Die Zeit'', ''Wochige Zeitung'', ''Lidove noviny'', и ''Narodni politika''. У Војводину се враћа 1912. године. За време [[Балкански ратови|Балканских ратова]] објављивао ''Илустровану ратну хронику''. Потом сарађује са листом радикалских дисидената ''Српство'' и оснива ''Српски свет'' (1913-1914).
-Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је један од обновитеља и организатора [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у Новом Саду. У овој установи је обављао дужност драматурга, а касније секретара и председника Друштва за СНП.
+Након завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] био је један од обновитеља и организатора [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у Новом Саду. У овој установи обављао је дужност драматурга, секретара (у два наврата, 1918-1919. и 1925-1926.) и председника (1924-1925.) Друштва за СНП.<ref name=":0" />
-Од фебруара 1920. покренуо лист ''Дунав'', у којем је као дисидент [[Народна радикална странка|Радикалне странке]] заступао идеје [[Стојан Протић|Стојана Протића]] о државном уређењу.
+Од 1920. до 1922. уређивао је недељни лист ''Дунав''<ref name=":0" />, у којем је као дисидент [[Народна радикална странка|Радикалне странке]] заступао идеје [[Стојан Протић|Стојана Протића]] о државном уређењу.
 Последњу деценију живота провео на функцији библиотекара [[Матица српска|Матице српске]] (1922-1932). Обављао је и послове секретара Матичиног Књижевног и Научног одељења, а 1923. му је поверено уређивање 101. књиге ''[[Летопис Матице српске|Летописа Матице српске]]''.