Батајница

Батајница
Центар Батајнице са православном црквом
Административни подаци
Град	Београд
Општина	Земун
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	48.600
— густина	48.600/km2
Положај
Координате	44°54′00″ СГШ; 20°17′00″ ИГД
Батајница Батајница на мапи Београда
Остали подаци
Поштански број	11273
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Месне заједнице Батајнице

Батајница је градско насеље на крајњем северозападу Београда, које се налази на територији градске општине Земун. Београду је припојена 1972. године, до када је била село у Срему. Последњих деценија од типичног равничарског села војвођанског типа, са претежно пољопривредним становништвом, Батајница је постала насеље мешовитог типа и вишеструко увећаним становништвом. Према попису из 2011. године, Батајница је имала око 48.600 становника и 450 привредних субјеката, углавном приватних.

Име

О настанку Батајнице постоје две легенде. По једној, ово место је било мочварно и блатњаво, па су га прозвали Блатајница. Временом се, гласовном променом, слово „л“ изгубило, па је остао назив Батајница.

По другој легенди, која је вероватнија, садашње насеље основано је у 16. веку. Основао га је мађарски гроф Батај, па је по њему насеље и добило име.

По једном усменом предању име Батајница потиче од француске речи la bataille чита се батај, а у преводу значи битка. Наиме Аустрија је у току 18. века водила велике ратове са Баварцима , Прусима, Французима и Турцима, па се једна од битака водила и на подучју данашње Батајнице. Ако је насеље основано око 1725, дакле после досељавања Срба под Арсенијем Чарнојевићем у ове крајеве, онда је ово највероватнија верзија имена.

Историја

По неким историчарима, Батајница спада у насеља из бронзаног доба, о чему сведоче и ископине према Дунаву у батајничким пољима. Најверодостојнији податак је да је Батајница насељена око 1725. године. У извештају из 1753. године, наводи се да је Батајница мало село, које је имало око 90 имућнијих старешина, односно домаћинстава.

По укидању војне границе, у селу је основана задруга која је увела заједнички рад мештана којима се то веома допало. Задруга је 1912. године имала 52 члана. Од њих је 40 одсто сељака имало преко десет јутара земље.

Насеље у садашњем облику, са омеђеним главним улицама и раскрсницом, настало је повратком граничара са дужности у Војној крајини. Они су у овом месту добили земљу и могућност да се настане на овом подручју. После Првог светског рата, Батајница је такође интензивно насељавана бившим војницима који су добијали земљу у овом подручју.

Место је рано добило основну школу, у коју су у почетку ишла само мушка деца. Зграда школе била је у броју 7, за два броја удаљена од старе зграде покривене трском. Школа је основана 1708. године. Садашња зграда је најстарија у околини и датира из 1875. године. У Батајници постоји и „Позориште аматера Батајнице“ основано 1994. године.

Честа презимена староседелачког становништва Батајнице су следећа: Ашић, Баришић, Бајац, Бешлић, Бокун, Будимировић, Богуновић, Бунош, Велицки, Војновић, Вукадиновић, Гавриловић, Голубовић, Гркинић, Добрић, Дубајић, Ергић, Јосимовић, Јовановић, Керечки, Кнежевић, Крушедолац, Марковић, Михајловић, Мојсиловић, Нештинац, Обрешки, Опачић, Пражић, Радишић, Рашула, Ћулум, и многа друга.

Почетком 19. века село је бројало 157 кућа и имало 1.366 становника.

Споменик палим борцима за слободу 1941—1945. подигнут 1954. године у центру Батајнице.

О Батајници у Другом светском рату погледајте чланак — Батајница у Народноослободилачкој борби

Овде се налази археолошки локалитет Велика хумка у Батајници.

Знаменитости

Значајнији објекти су црква Светог Архангела Гаврила у центру насеља, старе зграде основних школа „Бошко Палковљевић Пинки“, „Бранко Радичевић“, „Светислав Голубовић Митраљета“, Дом соколског друштва и црква Рођења пресвете Богородице у насељу Клисина.Батајница има такође споменик природе Лесни профил Капела у Батајници.

Батајница је позната по војном аеродрому и ваздухопловном заводу, који су били свакодневна мета НАТО агресора 1999. године.

17. априла 1999. године у 21:30 за време дејства авијације НАТО од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић (1996). Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Савезне Републике Југославије.

Саобраћај

Поред Батајнице пролази ауто-пут за Нови Сад и важна железничка пруга, према Шиду и Новом Саду са једне и према Београду са друге стране. Постоји и обилазна пруга која иде према Сурчину.

Кроз само насеље пролази магистрални пут који је узак а прометан, па су честе саобраћајне незгоде и гужве пред раскрсницoм у центру насеља. На том месту рачвају се путеви према Новом Саду, Бановцима и Угриновцима. Овај пут повезан је са новосадским ауто-путем петљом која се налази на улазу у насеље.

2012. године отворена је петља Батајница која спаја новосадски ауто-пут са обилазницом око Београда. Планиране су још две обилазнице око Батајнице као и изградња ранжирне железничке станице.

Јавни превоз ослоњен је на аутобусе Интегрисаног тарифног система, и то на линије 73 ( Нови Београд(Блок 45) - Батајница(Железничка станица) ) (4ч. - 23ч.), 700 ( Батајница(Железничка станица) - Батајница - Батајница(Војвођанских бригада) - Батајница(Железничка станица) ) (4ч. - 23ч.),702 ( Батајница(Железничка станица) - Бусије (Црква) ) (4ч. - 23ч.), 703 ( Земун(Кеј ослобођења) - Батајница(Железничка станица) - Угриновци ) (4ч. - 23ч.), 706 ( Зелени венац - Батајница ) (4ч. - 23ч.), 706Е ( Земун(Кеј ослобођења) - Аеродром Батајница ) (6ч. - 20ч.) и ноћна линија 706Н ( Трг Републике - Батајница ) (0 ч. - 4 ч.). Осим возила Интегрисаног тарифног система, кроз Батајницу пролазе аутобуси приградских линија ка Бановцима, Сурдуку, Пазови, али и међуградских према Новом Саду, Суботици, Сомбору...

Изглед железничке станице Батајница

Кроз Батајницу саобраћа и линија градске железнице БГ:воз-а за Панчевачки мост и приградске железнице Беовоз-а за Инђију.

Спорт

ФК БСК Батајница је локални фудбалски клуб који игра у Српској лиги - група "Београд". Постоји још и одбојкаски клу АС , КК Мондо Баскет и клуб малог фудбала КМФ Лола.

Под-насеља

Шангај

Шангај је једно од најбрже растућих насеља у Батајници. Ово насеље је потпуно стамбено. Простире се преко пруге и концентрисано је дуж Шангајске улице. Протеже се ка североистоку ка насељима Бусије и Угриновци (Шангајска улица се такође простире до пута ка Угриновцима). У насељу је подигнута и црква посвећена светом Јовану Шангајском.

Црвени Барјак

Црвени Барјак, познатији као Ново насеље, је највећа појединачна локална заједница у Батајници са 11.129 становника према попису из 2002. године. Насеље почиње на самом улазу у Батајницу, где се налази велика Батајничка петља. Даље се простире на југ, формирајући будућу градску везу између Батајнице и Земун Поља. У насељу се налази и топлана.

Насеље Економија

Најстарије урбано насеље у Батајници, изграђено је од стране Војске ФНРЈ, још давне 1948. године. Налази се на самом уласку у Батајницу из правца Земуна.

Ситуација

Батајница је данас неразвијена, нарочито када су култура, здравство, образовање и спорт у питању. Овакво насеље захтева спортски центар, већи дом здравља, културни центар (који је постојао док није изгорео у пожару). Такође, с обзиром да осим из Батајнице, за Београд путују ученици и из Бановаца, Пазове и Угриноваца, постоји потреба за једном или више средњих школа. У Батајници не постоји ниједан већи парк.

Познате личности

Светислав Голубовић Митраљета (1917—1942), учесник Народноослободилачке борбе.

Милица Ракић (1996—1999), девојчица која је настрадала у НАТО агресији 1999 постала је симбол страдања и патњи деце СРЈ.

Војислав Шешељ (1954), српски политичар, четнички војвода и председник Српске радикалне странке.

Никола Дринчић (1984), српски фудбалер бивши играч ФК Партизанa

Јелена Чанковић (1995), српска фудбалерка

Види још

• Аеродром Батајница
• Црква Рођења Пресвете Богородице у Батајници

Спољашње везе

• - Beb сајт локалне заједнице
• Моја Батајница
• БСК Батајница
• ФСБ БСК Батајница