Миљен Крека Кљаковић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 42: Ред 42:
{{DEFAULTSORT:Кљаковић, Миљен}}
{{DEFAULTSORT:Кљаковић, Миљен}}
[[Категорија:Рођени 1939.]]
[[Категорија:Рођени 1939.]]
[[Категорија:Осјечани]]
[[Категорија:Срби у Хрватској]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Српски сценографи]]
[[Категорија:Српски сценографи]]

Верзија на датум 11. октобар 2018. у 13:28

Mиљен Кљаковић
Датум рођења(1950-11-22)22. новембар 1950.(73 год.)
Место рођењаОсијекФНРЈ
Занимањесценограф

Миљен Крека Кљајковић (Осијек, 22. новембар 1950) је српски и југословенски филмски сценограф. Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду. На филмску сцену ступио је са представницима Прашке школе (Марковић, Карановић, Паскаљевић, Кустурица...), с којима је ишао из филма у филм све док није почео да сарађује са француском продуценткињом Клоди Осар која га је после рада на једној реклами ангажовала да ради сценографију за Деликатесну радњу која је Креки донела „Феликса" и „Цезара" и отворила му врата светског филма.[1] Он већ дуже време ради за велике филмске продукције које захтевају импозантне и маштовите сценографије епохе и жанра попут Тајног пролаза у коме је саградио Венецију у Луксембургу, Номада (велелепни дворац у казахстанској степи) или Гутача грехова који је обележио изванредним сакралним објектима.[2] Радио је на најзначајним филмским радовима у бившој Југославији, односно са редитељима попут Срђана Карановића, Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Слободана Шијана, Александра Ђорђевића, Миће Милошевића, Емира Кустурице и са другима. Године 1991. освојио је у Француској филмску награду Сезар за рад на филму Деликатесна радња што му је послужило за даље ангажовање за рад у иностранству. Ваља споменути неке стране наслове за које радио сценографију попут: Rasputin, Species 2, The Brave, Dune, Order, Nomad, War, Secret Passage, An ordinary man, Intrigo, Tau и на другима. Био је номинован за награду ЕМИ за филм, а један од најзначајнијих му је рад у научнофантастичној телевизијској серији Дина - Френка Херберта. У Србији је остварио изузетан уметнички допринос филму Свети Георгије убива аждаху. Сарађивао је са светски познатим сниматељима попут Виторио Стораро Даријуша Конђија, Метјуа Ф. Леонетија и другима.[3]

Добитник је многобројних награда у земљи и иностранству за свој рад. Живи на релацији Беверли ХилсПаризБеоград.

Референце

Спољашње везе