Земљотрес у Бањалуци 1969. — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
|жртве=15 погинулих, 1.117 повређених |
|жртве=15 погинулих, 1.117 повређених |
||
}} |
}} |
||
'''Земљотрес у [[Бања Лука|Бањалуци]] 1969.''' је био потрес магнитуде (M<sub>L</sub>) 6.4 по [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтеровој скали]] и интензитета 8 степени по [[Меркалијева скала|Меркалијевој]], који се десио [[27. октобар|27. октобра]] [[1969]]. године. Почео је неуобичајено јаким претходним ударом, у ноћи 26. октобра у 02.55 часова; подрхтавање тла се наставило до 08.53. Земљотрес се збио у 16.35. [[Хипоцентар]] је био 20 километара испод града. |
'''Земљотрес у [[Бања Лука|Бањалуци]] 1969.''' је био потрес магнитуде (M<sub>L</sub>) 6.4 по [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтеровој скали]] и интензитета у епицентралном подручју од 8 степени по [[Меркалијева скала|Меркалијевој скали]], који се десио [[27. октобар|27. октобра]] [[1969]]. године. Почео је неуобичајено јаким претходним ударом, у ноћи 26. октобра у 02.55 часова; подрхтавање тла се наставило до 08.53. Земљотрес се збио у 16.35. [[Хипоцентар]] је био 20 километара испод града. |
||
Земљотрес је 1969. девастирао град. Погинуло је 15 Бањалучана, а 1.117 људи су били теже и лакше повређени. Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова или 3,7 x 10<sup>6</sup> m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке. Сва предузећа су наредни период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потуно престала са производњом. Аутобуси су из Бање Луке одвезли основце и средњошколце који су, скоро започету, школску годину завршили у разним крајевима [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. Убрзо је почела реконструкција и санација девастираних објеката, обновљена је градска инфраструктура и почела брза урбанизација. |
Земљотрес је 1969. девастирао град. Погинуло је 15 Бањалучана, а 1.117 људи су били теже и лакше повређени. Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова или 3,7 x 10<sup>6</sup> m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке. Сва предузећа су наредни период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потуно престала са производњом. Аутобуси су из Бање Луке одвезли основце и средњошколце који су, скоро започету, школску годину завршили у разним крајевима [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]]. Убрзо је почела реконструкција и санација девастираних објеката, обновљена је градска инфраструктура и почела брза урбанизација. |
||
Верзија на датум 21. новембар 2018. у 15:58
  | |
| Датум | 27. октобар 1969. |
|---|---|
| Магнитуда | 6.4 (ML) |
| Дубина | 20 km |
| Погођена подручја |  Југославија |
| Макс. интензитет | VIII Меркалија |
| Жртве | 15 погинулих, 1.117 повређених |
Земљотрес у Бањалуци 1969. је био потрес магнитуде (ML) 6.4 по Рихтеровој скали и интензитета у епицентралном подручју од 8 степени по Меркалијевој скали, који се десио 27. октобра 1969. године. Почео је неуобичајено јаким претходним ударом, у ноћи 26. октобра у 02.55 часова; подрхтавање тла се наставило до 08.53. Земљотрес се збио у 16.35. Хипоцентар је био 20 километара испод града.
Земљотрес је 1969. девастирао град. Погинуло је 15 Бањалучана, а 1.117 људи су били теже и лакше повређени. Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова или 3,7 x 106 m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке. Сва предузећа су наредни период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потуно престала са производњом. Аутобуси су из Бање Луке одвезли основце и средњошколце који су, скоро започету, школску годину завршили у разним крајевима бивше Југославије. Убрзо је почела реконструкција и санација девастираних објеката, обновљена је градска инфраструктура и почела брза урбанизација.
Најјачи земљотрес икада забиљежен у Републици Српској и БиХ
У посљедњих 104 године на територији која данас обухвата Босну и Херцеговину забиљежено је према неким процјенама више од 1.000 земљотреса јачих од три степена Рихтерове скале. Најјачи земљотреси до сада у регији Југоисточне Европе забиљежени су у Скопљу (1518. и 1963.), Дубровнику (1667. и 1924.), у предјелу Ресаве (1911.), у Шумадији (1927.), Валандову (1931.), Херцеговини (1924.), Дебру (1967.) и Црногорском приморју (1979.). [1]
Први забиљежени већи земљотрес је погодио Бању Луку 1888., а његова снага је износила 5,5 степени Рихтерове скале.[76] Године 1935. потрес је био јачине 5,5 Рихтера, затим 1969. снаге 6,3 Рихтера, а 1981. око 5,4 Рихтера. Године 2009. у Бањој Луци је одржана Међународна конференција о земљотресном инжењерству.
„Криви сат“ на Тргу Крајине
На бањалучком Тргу Крајине постављен је „криви сат“ на којем казаљке вјечно стоје постављене на 9 сати и 11 минута као сјећање на 27. октобар 1969. када је Бањалуку погодио најснажнији земљотрес у њеној историји. [2] Овом великом потресу је претходио један мањи потрес 26. окотобра исте године, а одлуком тадашњег руководства Скупштине општине Бањалука, да дјеца не иду у школу и радници на посао, спашен је велики број људских живота, јер је сутрадан Град погодио много јачи и разорнији земљотрес. Након земљотреса донесени су строжи прописи у вези са градњом објеката у Бањој Луци.
Види још
Референце
- ^ „Земљотрес у Бањој Луци”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2014. г. Приступљено 10. 02. 2014.
- ^ www.slobodnaevropa.org
