Даворин Савник — разлика између измена
м уклоњена категорија Југословенски уметници; додана категорија Југословенски дизајнери помоћу геџета HotCat |
м уклоњена категорија Југословени по занимању; додана категорија Југословени помоћу геџета HotCat |
||
| Ред 50: | Ред 50: | ||
[[Категорија:Словеначки архитекти]] |
[[Категорија:Словеначки архитекти]] |
||
[[Категорија:Словеначки уметници]] |
[[Категорија:Словеначки уметници]] |
||
[[Категорија:Југословени |
[[Категорија:Југословени]] |
||
[[Категорија:Југословенски дизајнери]] |
[[Категорија:Југословенски дизајнери]] |
||
Верзија на датум 30. март 2019. у 03:00
Даворин Савник | |
|---|---|
| Датотека:670x420 savnik.jpg | |
| Датум рођења | 7. септембар 1929. |
| Место рођења | Крањ,  Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 14. април 2014. (84 год.) |
Даворин Савник (Крањ, 7. септембар 1929 – 14. април 2014) био је познати словеначки и југословенски индустријски дизајнер и архитекта. Светску славу стекао је дизајном легендарног телефона ЕТА 80, произведеног у фабрици „Искра” из Крања 1978. године.[1]
Биографија
Даворин Савник рођен је у Крању 1929. године. Студирао је на Архитектонско-грађевинском и геодетском факултету и на Музичкој академији у Љубљани. После студија у Љубљани уписао се на Високу школу индустријског дизајна у Готвалдову (данас Злин) у Чешкој. Додатно се усавршавао у Великој Британији, Италији и Сједињеним Америчким Државама.
У почетку се бавио музиком, а касније се запослио као дизајнер у фабрици „Искра” из Крања, где је радио дуги низ година. По напуштању „Искре” започео је самосталну каријеру.[2]
Професионални рад
Као дизајнер Даворин Савник радио је у Искри у Крању, у Заводу за аутоматизацију, од 1958. до 1961. године. Од 1968. до 1973. био је директор обликовања у Искра Комерцу у Љубљани, а од 1973. је радио као фриленсер.[1] Дизајнирао је аудиовизуелне и телекомуникационе уређаје, телефоне, електро-техничке и електромедицинске уређаје, ручне алате, кућне апарате и компјутерску опрему.[2]
Био је гост предавач на домаћим и иностраним универзитетима. [1] Стекао је међународну репутацију и о њему су писале новине у Јапану, Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и Русији.[3]
Телефон ЕТА 80
.jpg)
Легендарни телефон Искра ЕТА 80 Савник је дизајнирао 1978. године и за дизајн је освојио бројне награде широм света. У „Искри” је произведено више од 5 милиона ових телефона.[2] После успеха који је постигао, због слабе патентне заштите, телефон је плагиран широм света. Према грубим проценама широм света произведено је више од 300 милиона копија.[4] Данас је телефон Искра ЕТА 80 део сталне поставке Музеја модерне уметности у Њујорку (MoMa),[5] као и Музеја модерне уметности у Минхену,[3] као и ПТТ музеја у Београду.
Награде и признања
За свој рад Даворин Савник добио је, између осталог:
- награду БИО 1979. године
- признање Дизајн центра из Штутгарта
- признање за добар дизајн на међународном сајму у Хановеру
- највише признање јапанског Министарства трговине и индустрије
- златну медаљу на Велесајму у Брну[2]
Године 1966. добио је Награду Прешерновог фонда.[2] Такође је добио и награду Словеначког друштва дизајнера, коју додјељује Завод Биг у оквиру Месеца дизајна, а његов је рад уврштен и у збирку Свевременски словеначки дизајн.[1]
Референце
- ^ а б в г Crnčec, Zlatko (27. 4. 2014). „Telefon ETA i u muzeju MoMa u New Yorku”. Novi list. Приступљено 29. 3. 2019.
- ^ а б в г д „Umrl je oblikovalec Davorin Savnik”. Delo. 14. 4. 2014. Приступљено 29. 3. 2019.
- ^ а б „Kako su telefoni Iskra ETA postali ponos Jugoslavije”. CdM. Cafe del Montenegro. 19. 2. 2018. Приступљено 29. 3. 2019.
- ^ Ovca, Crna (26. 10. 2016). „DA LI SE SEĆATE OVOG TELEFONA: Iskra ETA 80 – crveni telefon koji smo voleli i mi i Amerikanci”. Besno pile. Приступљено 29. 3. 2019.
- ^ „Davorin Savnik”. MoMa. The Museum of Modern Art. Приступљено 29. 3. 2019.