Крвна плазма — разлика између измена
м Разне исправке |
м →Литература: исправљање coauthors у author2 |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book | ref = harv | last=Maton| first = Anthea | authorlink = | |
* {{Cite book | ref = harv | last=Maton| first = Anthea | authorlink = | author2=Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright | title = Human Biology and Health | publisher = Prentice Hall |year=1993| location = Englewood Cliffs, New Jersey, USA |pages=|url=| doi = |isbn=978-0-13-981176-0}} |
||
{{Глобулини}} |
{{Глобулини}} |
||
Верзија на датум 21. јануар 2020. у 03:34
Крвна плазма, поред крвних ћелија, сачињава крв. То је безбојна, односно жућкаста течност.[1]
Крвна плазма је у ствари водени раствор неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% воде, док од неорганских материја доминира натријум-хлорид (NaCl) са око 0,9%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине калцијумове и магнезијумове соли, мале количине шећера (око 0,1%), неке масне материје, хормоне, кисеоник и угљен-диоксид. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из система за варење. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине крвне беланчевине, које саме крвне ћелије стварају: албумини, глобулини и фибриноген. Албумини су раствориви у води и дају вискозност крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају антитела у борби против болести, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.[2]
Референце
- ^ Dennis O'Neil (1999). „Blood Components”. Palomar College.
- ^ Maton 1993
Литература
- Maton, Anthea; Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0.
