Antitrombin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Inhibitor serpin peptidase inhibitor, C (antitrombin), član 1

Monomer antitrombina, prikaz baziran na 2ANT.
Dostupne strukture
1ANT, 1ATH, 1AZX, 1BR8, 1DZG, 1DZH, 1E03, 1E04, 1E05, 1JVQ, 1LK6, 1NQ9, 1OYH, 1R1L, 1SR5, 1T1F, 1TB6, 2ANT, 2B4X, 2B5T, 2BEH, 2GD4, 2HIJ, 2ZNH, 3EVJ, 3KCG
Identifikatori
Simboli SERPINC1; AT3; AT3D; ATIII; THPH7
Vanjski ID OMIM107300 MGI88095 HomoloGene20139 GeneCards: SERPINC1 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE SERPINC1 210049 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 462 11905
Ensembl ENSG00000117601 ENSMUSG00000026715
UniProt P01008 P32261
RefSeq (mRNA) NM_000488.3 NM_080844.4
RefSeq (protein) NP_000479.1 NP_543120.1
Lokacija (UCSC) Chr 1:
173.87 - 173.89 Mb
Chr 1:
162.91 - 162.93 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Antitrombin (AT) je mali proteinski molekul koji inaktivira nekoliko enzima koagulacionog sistem. Antitrombin je glikoprotein koji formira jetra i sastoji se od 432 aminokiselina. On sadrži tri disulfidne veze i četiri moguća mesta glikozilacije. α-Antitrombin je dominantna forma antitrombina nađena u krvnoj plazmi i sadrži oligosaharid u sva četiri mesta glikozilacije. Jedno mesto glikozilacije je konzistentno nezauzeto u drugoj formi antitrombina, β-antitrombinu.[1] Njegova aktivnost se višestruko povećava antikoagulantskim lekom heparinom, koji pojačava vezivanje antitrombina za faktor II i faktor X.

Nomenklatura antitrombina[уреди]

Antitrombin se takođe naziva antitrombin III (AT III). Oznake antithrombin I do antitrombina IV potiču i ranijih studija tokom 1950-tih.[2]

Antitrombin I (AT I) se odnosi na apsorpciju trombina u fibrin nakon aktivacije trombina fibrinogenom. Antitrombin II (AT II) se odnosi na kofaktor u plazmi, koji zajedno sa heparinom ometa interakciju trombina i fibrinogena. Antitrombin III (AT III) se odnosi na supstancu u plazmi koja inaktivira trombin. Antitrombin IV (AT IV) se odnosi na antitrombin koji postaje aktiviran tokom i kratkotrajno nakon koagulacije krvi.[3] AT III a posebno AT I su medicinski značajni. AT III se generalno odnosi samo na "antitrombin".

Struktura[уреди]

Lokacije četiri potencijalna mesta glikozilacije unutar tercijarne strukture antitrombinskog monomera su prikazana (2ANT). U ovoj strukturi je jedino Asn 155 glikoziliran dodatkom jednog ostatka N-acetilglukozamina.

Antitrombin ima poluživot u krvnoj plazmi od oko jednog dana.[4] Normalna antitrombinska koncentracija u ljudskoj krvnoj plazmi je visoka, oko 0.12 mg/ml, što je ekvivalentno sa molarnom koncentracijom od 2.3 μM.[5]

Antitrombin je izolovan iz plazme velikog broja vrsta.[6] Iz rezultata proteinskog i kDNK sekvenciranja, goveđeg, ovčijeg, zečijeg i mišjeg antitrombina sledi da su oni 433 aminokiseline dugi, što je za jednu aminokiselinu duže od ljudskog antitrombina. Dodatna aminokiselina se javlja u poziciji 6. Antitrombini govečeta, ovce, zeca, moša, i čoveka imaju 84 - 89% identične aminokiseline.[7] Šest aminokiselina formira tri intramolekularna disulfidna mosta, Cys8-Cys128, Cys21-Cys95, i Cys248-Cys430. Svi oni imaju četiri potencijalna mesta N-glikozilacije. Do nje dolazi na asparaginskim (Asn) aminokiselinama sa brojevima 96, 135, 155, i 192 kod ljudi i na sličnim pozicijama kod drugih vrsta. Sva ta mesta su zauzeta kovalentno vezanim oligosaharidnim bočnim lancima u predominantnoj formi ljudskog antitrombina, α-antitrombinu, tako da je molekulska težina ove forme antitrombina 58,200.[1] Potencijalno mesto glikozilacije asparagina 135 nije zauzeto u maje prisutnom obliku (oko 10%) antitrombina, β-antitrombinu.[8]

Rekombinantni antitrombini osobina sličnih normalnom ljudskom antitrombinu su bili proizvedeni koristeći insektne ćelije inficirane bakulovirusom i ćelije sisara gajene u ćelijskoj kulturi.[9][10][11][12] Ti rekombinantni antitrombini generalno imaju različite obrasce glikozilacije u odnosu na normalni antitrombin, i tipično se koriste u strukturnim studijama antitrombina. Mnoštvo antitrombinskih struktura je javno dostupno.

Reference[уреди]

  1. ^ а б Bjork, I; Olson, JE (1997). Antithrombin, A bloody important serpin (in Chemistry and Biology of Serpins). Plenum Press. стр. 17–33. ISBN 0-306-45698-2. 
  2. ^ Seegers WH, Johnson JF, Fell C. (1954). „An antithrombin reaction to prothrombin activation“. Am. J. Physiol. 176 (1): 97–103. PMID 13124503. 
  3. ^ Yin ET, Wessler S. and Stoll PJ. (1971). „Identity of plasma-activated factor X inhibitor with antithrombin 3 and heparin cofactor“. J. Biol. Chem. 246 (11): 3712–3719. PMID 4102937. 
  4. ^ Collen DJ, Schetz F. et al. (1977). „Metabolism of antithrombin III (heparin cofactor) in man: Effects of venous thrombosis of heparin administration“. Eur. J. Clin. Invest 7 (1): 27–35. DOI:10.1111/j.1365-2362.1977.tb01566.x. PMID 65284. 
  5. ^ Conrad J, Brosstad M. et al. (1983). „Molar antithrombin concentration in normal human plasma“. Haemostasis 13 (6): 363–368. PMID 6667903. 
  6. ^ Jordan RE. (1983). „Antithrombin in vertebrate species: Conservation of the heparin-dependent anticoagulant mechanism“. Arch. Biochem. Biophys 227 (2): 587–595. DOI:10.1016/0003-9861(83)90488-5. PMID 6607710. 
  7. ^ Olson ST, Bjork I. (1994). „Regulation of thrombin activity by antithrombin and heparin“. Sem. Thromb. Hemost. 20 (4): 373–409. DOI:10.1055/s-2007-1001928. PMID 7899869. 
  8. ^ Brennan SO, George PM, Jordan, RE. (1987). „Physiological variant of antithrombin-III lacks carbohydrate side-chain at Asn 135“. FEBS Lett 219 (2): 431–436. DOI:10.1016/0014-5793(87)80266-1. PMID 3609301. 
  9. ^ Stephens AW, Siddiqui A. and Hirs CH. (1987). „Expression of functionally active human antithrombin III“. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 84 (11): 3886–3890. DOI:10.1073/pnas.84.11.3886. PMC 304981. PMID 3473488. 
  10. ^ Zettlmeissl G, Conradt HS. et al. (1989). „Characterization of recombinant human antithrombin III synthesized in Chinese hamster ovary cells“. J. Biol. Chem. 264 (35): 21153–21159. PMID 2592368. 
  11. ^ Gillespie LS, Hillesland KK and Knauer DJ. (1991). „Expression of biologically active human antithrombin III by recombinant baculovirus in Spodoptera frugiperda cells“. J. Biol. Chem. 266 (6): 3995–4001. PMID 1995647. 
  12. ^ Ersdal-Badju E, Lu A. et al. (1995). „Elimination of glycosylation heterogeneity affecting heparin affinity of recombinant human antithrombin III by expression of a beta-like variant in baculovirus-infected insect cells“. Biochem. J. 310: 323–330. PMC 1135891. PMID 7646463. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]