Емил или о васпитању — разлика између измена
м razne izmene; козметичке измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Емил или о васпитању''' ({{јез-фра|Émile, ou De l’éducation}}) дело је француског филозофа и писца [[Жан Жак Русо|Жана Жака Русоа]], написано 1762. године, које чини пет идејно и тематски чврсто спојених књига у коме је аутор опширно изложио своје мисли о проблемима [[Васпитање|васпитања]].<ref name=":0" /> |
'''Емил или о васпитању''' ({{јез-фра|Émile, ou De l’éducation}}) дело је француског филозофа и писца [[Жан Жак Русо|Жана Жака Русоа]], написано 1762. године, које чини пет идејно и тематски чврсто спојених књига у коме је аутор опширно изложио своје мисли о проблемима [[Васпитање|васпитања]].<ref name=":0" /> |
||
Главни лик у овом делу је ''Емил'', дечак чије се васпитање прати кроз одрастање на селу, у природној околини, далеко од градског света.<ref name=":1" /> |
Главни лик у овом делу је ''Емил'', дечак чије се васпитање прати кроз одрастање на селу, у природној околини, далеко од градског света.<ref name=":1" /> |
||
== Историја == |
== Историја == |
||
Русо је своје дело ''Émile, ou De l’éducation'' писао много година, а било је издато 27. маја а већ 7. јуна 1762. године [[Сорбона]] га је јавно осудила.<ref name=":1">{{Cite book|title=Емил или о васпитању|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1989| |
Русо је своје дело ''Émile, ou De l’éducation'' писао много година, а било је издато 27. маја а већ 7. јуна 1762. године [[Сорбона]] га је јавно осудила.<ref name=":1">{{Cite book|title=Емил или о васпитању|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1989|id=|publication-place=|pages=|type=}}</ref> |
||
Русоова напредна и радикална схватања у ''Емилу'' су потпуно открила заблуде и лажи верског и тадашњег друштвеног васпитања што је изазвало прогоне Русоа од тадашњих државних и црквених власти. Сорбона је забранила ''Емила''. Парламент је донео одлуку о његовом спањивању и наредио прогон писца. Русо је умакао, али за њега није било више мира. ''Емил'' је свуда био осуђен, а његов писац свуда прогоњен, у Берну, [[Холандија|Холандији]], па чак у Русоовој родној [[Женеви]], која се пре тога извесно време поносила својим грађанином. <ref name=":1" /> |
Русоова напредна и радикална схватања у ''Емилу'' су потпуно открила заблуде и лажи верског и тадашњег друштвеног васпитања што је изазвало прогоне Русоа од тадашњих државних и црквених власти. Сорбона је забранила ''Емила''. Парламент је донео одлуку о његовом спањивању и наредио прогон писца. Русо је умакао, али за њега није било више мира. ''Емил'' је свуда био осуђен, а његов писац свуда прогоњен, у Берну, [[Холандија|Холандији]], па чак у Русоовој родној [[Женеви]], која се пре тога извесно време поносила својим грађанином. <ref name=":1" /> |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
== Структура књиге == |
== Структура књиге == |
||
''Емил'' има четири књиге а пета књига је накндадно штампана.<ref name=":1" /> |
''Емил'' има четири књиге а пета књига је накндадно штампана.<ref name=":1" /> |
||
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. <ref name=":0" /> |
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. <ref name=":0" /> |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
== Русоова инспирација за дело == |
== Русоова инспирација за дело == |
||
У своме ''Емилу'' [[Жан Жак Русо|Жан Жак]] се отворио вековима који долазе, јер је страсно и жестоко постављао питање модерног друштва и модерног човека. У тој светлости треба гледати Русоово целокупно дело, не само Емила јер тај природни човек кога он тражи у неким исконским временима, јесте у ствари нови човек кога рађа [[Ренесанса]] и будуће време. Такав Емил се рађао и препорађао у Русоово време, а у модерно време то је идеал и модел новог васпитаника и новог човека у потпуно другачијим условима.<ref name=":1" /> |
У своме ''Емилу'' [[Жан Жак Русо|Жан Жак]] се отворио вековима који долазе, јер је страсно и жестоко постављао питање модерног друштва и модерног човека. У тој светлости треба гледати Русоово целокупно дело, не само Емила јер тај природни човек кога он тражи у неким исконским временима, јесте у ствари нови човек кога рађа [[Ренесанса]] и будуће време. Такав Емил се рађао и препорађао у Русоово време, а у модерно време то је идеал и модел новог васпитаника и новог човека у потпуно другачијим условима.<ref name=":1" /> |
||
Русоово дело ''Емил'' извршило је конкретан и практичан утицај на самог човека и на промену тадашњег друштва. Његов значај, далеко је изнад просветитељства превазилази границе филозофије, он није само крај просветитељства, него је почетак једне нове епохе у историји културе. У том смислу је и Емил нови васпитаник, који мора да развије на свој начин све врсте моћи, својих моћи од осећања до ума. Моћи ''Емилове'' су од срца до ума и све се то мора образовати, васпитати и постати целина људског бића. У том срцу осећајности, инспирацији јесте случајност и нужност остваривања људског ума, и једно и друго су природне моћи људи који их требају развити и оживети. ''Емил'' доноси једно ново питање, питање о новом васпитанику, о новом човеку, које решавају више од осамнаестог века, деветнаести и двадесети век, јер се оно поставља у оштријем светлу, пошто су се решила многа друштвена питања,а човек као индивидуално, слободно биће и даље остаје велика загонетка људске цивилизације и људског сазнања.<ref name=":1" /> |
Русоово дело ''Емил'' извршило је конкретан и практичан утицај на самог човека и на промену тадашњег друштва. Његов значај, далеко је изнад просветитељства превазилази границе филозофије, он није само крај просветитељства, него је почетак једне нове епохе у историји културе. У том смислу је и Емил нови васпитаник, који мора да развије на свој начин све врсте моћи, својих моћи од осећања до ума. Моћи ''Емилове'' су од срца до ума и све се то мора образовати, васпитати и постати целина људског бића. У том срцу осећајности, инспирацији јесте случајност и нужност остваривања људског ума, и једно и друго су природне моћи људи који их требају развити и оживети. ''Емил'' доноси једно ново питање, питање о новом васпитанику, о новом човеку, које решавају више од осамнаестог века, деветнаести и двадесети век, јер се оно поставља у оштријем светлу, пошто су се решила многа друштвена питања, а човек као индивидуално, слободно биће и даље остаје велика загонетка људске цивилизације и људског сазнања.<ref name=":1" /> |
||
Зашто Емил данас, поред толиких нових учења и теорија, које на модернији, научнији начин третирају васпитаника и остваривање човека. Питање које је мисли се битно, само дотле, док не прочитамо пажљиво ''Емила'' и не уочимо да су све идеје данашњег модерног човека дате у том делу: једнакост, индивидуалност, прилагођавање васпитања и образовања особинама и способностима васпитаника, тежња ка слободи, критика друштвених норми и закона, који спречавају слободан развој човека, остваривање свих особина и способности човека. Све те идеје су у извандредном писању [[Жан Жак Русо |
Зашто Емил данас, поред толиких нових учења и теорија, које на модернији, научнији начин третирају васпитаника и остваривање човека. Питање које је мисли се битно, само дотле, док не прочитамо пажљиво ''Емила'' и не уочимо да су све идеје данашњег модерног човека дате у том делу: једнакост, индивидуалност, прилагођавање васпитања и образовања особинама и способностима васпитаника, тежња ка слободи, критика друштвених норми и закона, који спречавају слободан развој човека, остваривање свих особина и способности човека. Све те идеје су у извандредном писању [[Жан Жак Русо]]а које је живо осећајно и умно.<ref name=":1" /> |
||
== Софија или жена == |
== Софија или жена == |
||
{{посебан чланак|Софија или жена}} |
{{посебан чланак|Софија или жена}} |
||
[[Жан Жак Русо]] |
[[Жан Жак Русо]] је мислилац који полази од природне, репродуктивно-функционалне разлике међу половима, да би оправдао њихове различите улоге и карактере. За само одређење жене, Русоу је потребан мушкарац, ''Софија'' је жена, као што је ''Емил'' човек и створена је да му се свиди. Мушкарац је само привидно господар, у суштини је жена та која господари над њиме својом благошћу, лепотом, врлином и лукавошћу. Жене су на власти зато што природа тако хоће, само што оне не владају директно, већ индиректно. Русо замишља комплементаран однос допуњавања између жене и мушкарца, али не и равноправан, жена је инфериорно, зависно биће, чак и у својој надмоћи над мушкарцем, коју не стиче правичним начином, већ служећи се манипулацијом.<ref>Научни рад, аутора Садуше Ф. Реџића: ''Неколико супротстављених примера размишљања о полним разликама''</ref> |
||
У складу са његовим уверењем о женској природи у делу ''Софија или жена'' даје предлоге о женском васпитању. Софија је представљена као Емилова другарица. Описује Софију као модел идеалне жене како би требало да изгледа и у погледу особина које би требало да поседује.<ref>{{Cite book|title=Емил Софија или Жена|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1990| |
У складу са његовим уверењем о женској природи у делу ''Софија или жена'' даје предлоге о женском васпитању. Софија је представљена као Емилова другарица. Описује Софију као модел идеалне жене како би требало да изгледа и у погледу особина које би требало да поседује.<ref>{{Cite book|title=Емил Софија или Жена|last=Русо|first=Жан Жак|publisher=Естетика Ваљево-Београд|year=1990|id=|publication-place=|pages=|type=}}</ref> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref= harv|title = Збирка текстова педагошких класика|last=|first=|publisher=Савремена школа, Београд|year=1960|id=|publication-place=|pages=198}} |
* {{Cite book| ref= harv|title = Збирка текстова педагошких класика|last=|first=|publisher=Савремена школа, Београд|year=1960|id=|publication-place=|pages=198}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Émile, ou De l'éducation}} |
{{Commonscat|Émile, ou De l'éducation}} |
||
[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2016/0354-32931601191R.pdf] Научни рад аутора Садуше Ф. Реџића |
[https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2016/0354-32931601191R.pdf] Научни рад аутора Садуше Ф. Реџића |
||
* [http://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/2810-%C5%BEan-%C5%BEak-ruso-emil-ili-o-vaspitanju.html Емил или о васпитању] |
* [http://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/2810-%C5%BEan-%C5%BEak-ruso-emil-ili-o-vaspitanju.html Емил или о васпитању] |
Верзија на датум 22. јануар 2020. у 04:17
Емил или о васпитању (франц. Émile, ou De l’éducation) дело је француског филозофа и писца Жана Жака Русоа, написано 1762. године, које чини пет идејно и тематски чврсто спојених књига у коме је аутор опширно изложио своје мисли о проблемима васпитања.[1]
Главни лик у овом делу је Емил, дечак чије се васпитање прати кроз одрастање на селу, у природној околини, далеко од градског света.[2]
Историја
Русо је своје дело Émile, ou De l’éducation писао много година, а било је издато 27. маја а већ 7. јуна 1762. године Сорбона га је јавно осудила.[2]
Русоова напредна и радикална схватања у Емилу су потпуно открила заблуде и лажи верског и тадашњег друштвеног васпитања што је изазвало прогоне Русоа од тадашњих државних и црквених власти. Сорбона је забранила Емила. Парламент је донео одлуку о његовом спањивању и наредио прогон писца. Русо је умакао, али за њега није било више мира. Емил је свуда био осуђен, а његов писац свуда прогоњен, у Берну, Холандији, па чак у Русоовој родној Женеви, која се пре тога извесно време поносила својим грађанином. [2]
Русо у Емилу критикује феудални систем и застареле концепције васпитања и, с новим погледом, даје целовиту слику сложеног васпитног процеса. И поред разумљиве ограничености, Емил у целини обилује драгоценим педагошким идејама. Стога није погрешно сматрати га богатим извором вредног културног блага, снажним врелом из којег је каснија педагогија, и као теорија, и као пракса, црпела корисне инспирације за свој стваралачки развој.[3]
Емил је првобитно био написан као кратка расправа, али је овај предмет повукао писца против своје воље, и расправа је мало по мало постала нека врста дела које је несумњиво, превелико с обзиром на садржај али премало с обзиром на предмет о коме се овде расправља.[2]
Структура књиге
Емил има четири књиге а пета књига је накндадно штампана.[2]
Ово дело је препуно мислима и цитатима који се често могу чути када се говори о васпитању. [1]
Садржај овог великог дела огледа се у методама и задацима идеалног васпитања природног човека. У само дело Русо се много унео и посветио, врло субјективно писао, па многи сматрају да је Емил приказ самог Русоа, тј. његове супротности.[1]
Роман нема посебну акцију, све време се говори о васпитању дечака под специфичним и посебним условима у циљу да се дечак васпита природно као слободан човек. Русо жели да створи савршеног ученика, отвара своју машту и ствара Емила као једног таквог. Емил би одударао од нормалног човека тог доба, а и данашњег, али Русо је желео да, насупрот својим неидеалима, створи неког без мана колико год то било нереално за стварност. [1]
Међутим, Русо је ово дело писао с циљем да норме које су у то време биле заступљене сруши и нађе оптимално решење. У делу Русо веома конкретизовано пише своје методе васпитања. [1]
Русоова инспирација за дело
У своме Емилу Жан Жак се отворио вековима који долазе, јер је страсно и жестоко постављао питање модерног друштва и модерног човека. У тој светлости треба гледати Русоово целокупно дело, не само Емила јер тај природни човек кога он тражи у неким исконским временима, јесте у ствари нови човек кога рађа Ренесанса и будуће време. Такав Емил се рађао и препорађао у Русоово време, а у модерно време то је идеал и модел новог васпитаника и новог човека у потпуно другачијим условима.[2]
Русоово дело Емил извршило је конкретан и практичан утицај на самог човека и на промену тадашњег друштва. Његов значај, далеко је изнад просветитељства превазилази границе филозофије, он није само крај просветитељства, него је почетак једне нове епохе у историји културе. У том смислу је и Емил нови васпитаник, који мора да развије на свој начин све врсте моћи, својих моћи од осећања до ума. Моћи Емилове су од срца до ума и све се то мора образовати, васпитати и постати целина људског бића. У том срцу осећајности, инспирацији јесте случајност и нужност остваривања људског ума, и једно и друго су природне моћи људи који их требају развити и оживети. Емил доноси једно ново питање, питање о новом васпитанику, о новом човеку, које решавају више од осамнаестог века, деветнаести и двадесети век, јер се оно поставља у оштријем светлу, пошто су се решила многа друштвена питања, а човек као индивидуално, слободно биће и даље остаје велика загонетка људске цивилизације и људског сазнања.[2]
Зашто Емил данас, поред толиких нових учења и теорија, које на модернији, научнији начин третирају васпитаника и остваривање човека. Питање које је мисли се битно, само дотле, док не прочитамо пажљиво Емила и не уочимо да су све идеје данашњег модерног човека дате у том делу: једнакост, индивидуалност, прилагођавање васпитања и образовања особинама и способностима васпитаника, тежња ка слободи, критика друштвених норми и закона, који спречавају слободан развој човека, остваривање свих особина и способности човека. Све те идеје су у извандредном писању Жан Жак Русоа које је живо осећајно и умно.[2]
Софија или жена
Жан Жак Русо је мислилац који полази од природне, репродуктивно-функционалне разлике међу половима, да би оправдао њихове различите улоге и карактере. За само одређење жене, Русоу је потребан мушкарац, Софија је жена, као што је Емил човек и створена је да му се свиди. Мушкарац је само привидно господар, у суштини је жена та која господари над њиме својом благошћу, лепотом, врлином и лукавошћу. Жене су на власти зато што природа тако хоће, само што оне не владају директно, већ индиректно. Русо замишља комплементаран однос допуњавања између жене и мушкарца, али не и равноправан, жена је инфериорно, зависно биће, чак и у својој надмоћи над мушкарцем, коју не стиче правичним начином, већ служећи се манипулацијом.[4]
У складу са његовим уверењем о женској природи у делу Софија или жена даје предлоге о женском васпитању. Софија је представљена као Емилова другарица. Описује Софију као модел идеалне жене како би требало да изгледа и у погледу особина које би требало да поседује.[5]
Референце
- ^ а б в г д „студенти, педагогија, жан жак русо”.
- ^ а б в г д ђ е ж Русо, Жан Жак (1989). Емил или о васпитању. Естетика Ваљево-Београд.
- ^ Збирка текстова педагошких класика. Савремена школа, Београд. 1960. стр. 198.
- ^ Научни рад, аутора Садуше Ф. Реџића: Неколико супротстављених примера размишљања о полним разликама
- ^ Русо, Жан Жак (1990). Емил Софија или Жена. Естетика Ваљево-Београд.
Литература
- Збирка текстова педагошких класика. Савремена школа, Београд. 1960. стр. 198.
Спољашње везе
[1] Научни рад аутора Садуше Ф. Реџића