Ресава (река) — разлика између измена

Ресава
Ресава
	Ресава са моста краља Александра код Деспотовца
Опште информације
Дужина	65 km
Басен	685 km2
Слив	Црно море
Водоток
Извор	настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Бељаници
В. извора	~1120 m
Ушће	Велика Морава
Географске карактеристике
Држава/е	Србија
Област	Источна Србија
Насеља	Деспотовац, Свилајнац
Река на Викимедијиној остави

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 20. фебруар 2020. у 22:47

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке. Resava se 2014.godine izlila i nastale poplave u Svilajncu i okolini.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Види још

Литература

Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 }}
-'''Ресава''' је река у [[јужна и источна Србија|источној Србији]], која извире на планини [[Бељаница|Бељаници]] и најдужа је десна притока [[Велика Морава|Велике Мораве]]. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685[[квадратни километар|km²]]. Њен горњи део представља [[Композитна долина|композитну долину]] у којој се кратке [[Клисура|клисуре]] смењују са малим [[котлина]]ма, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе [[поточна пастрмка]], [[кркуша]] и [[Клен (риба)|кленови]], а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају [[дужичаста пастрмка|калифорнијске]] и [[Жута пастрмка|жуте пастрмке]].
+'''Ресава''' је река у [[јужна и источна Србија|источној Србији]], која извире на планини [[Бељаница|Бељаници]] и најдужа је десна притока [[Велика Морава|Велике Мораве]]. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685[[квадратни километар|km²]]. Њен горњи део представља [[Композитна долина|композитну долину]] у којој се кратке [[Клисура|клисуре]] смењују са малим [[котлина]]ма, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе [[поточна пастрмка]], [[кркуша]] и [[Клен (риба)|кленови]], а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају [[дужичаста пастрмка|калифорнијске]] и [[Жута пастрмка|жуте пастрмке]]. Resava se 2014.godine izlila i nastale poplave u Svilajncu i okolini.
 Ресава протиче кроз [[Деспотовац]] и [[Свилајнац]], а у њеној непосредној близини се налазе [[Ресавска пећина|Ресавска (''Дивљаковачка'') пећина]], [[водопад]] [[Велики бук (Лисине)|Велики бук (''Лисине'')]] и манастир [[Манастир Манасија|Манасија (''Ресава'')]], као и велика налазишта [[Мрки угаљ|мрког угља]], која се екслоатишу у склопу [[РЕМБАС]]а.