Корисник:BuhaM/Пројекти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
spomen ploča
Ред 86: Ред 86:
Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је у ниш дошао пре [[Први светски рат|Првог светског рата]], у потрази за бољим животом. Није желео да буде слуга па се запослио као [[конобар]]. Почео је да ради у кафани „Прилеп” на [[Маргер|Маргеру]]. Вучко је био окретан, вредан и жељан успеха. Газда кафане га је искрено заволео и временом му препустио цео посао. Међутим, избио је Први светски рат и млади механџија је морао да напусти посао и придружи се [[Српска војска у Првом светском рату|српској војсци]]. Као војник је [[Албанска голгота|прешао преко Албаније]] и француским бродом чије име је било „Галија“ кренуо је на опоравак у [[Бизерта|Бизерту]] ([[Тунис]]). Негде на средини пута немачка флота [[Торпедо|торпедовала]] је овај брод. Многи српски војници су у тој несрећи погинули, али се Вучко спасио. По завршетку рата вратио се у Ниш. Наставио је да ради као конобар у разним кафанама, а онда је средином тридесетих сакупио новац и купио плац у данашњој [[Улица Николе Пашића (Ниш)|Улици Николе Пашића]], на ком је изградио кафану. Назвао ју је „Галија“, у знак сећања на своје ратне другове и друге српске војнике погинуле на торпедованом француском броду.
Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је у ниш дошао пре [[Први светски рат|Првог светског рата]], у потрази за бољим животом. Није желео да буде слуга па се запослио као [[конобар]]. Почео је да ради у кафани „Прилеп” на [[Маргер|Маргеру]]. Вучко је био окретан, вредан и жељан успеха. Газда кафане га је искрено заволео и временом му препустио цео посао. Међутим, избио је Први светски рат и млади механџија је морао да напусти посао и придружи се [[Српска војска у Првом светском рату|српској војсци]]. Као војник је [[Албанска голгота|прешао преко Албаније]] и француским бродом чије име је било „Галија“ кренуо је на опоравак у [[Бизерта|Бизерту]] ([[Тунис]]). Негде на средини пута немачка флота [[Торпедо|торпедовала]] је овај брод. Многи српски војници су у тој несрећи погинули, али се Вучко спасио. По завршетку рата вратио се у Ниш. Наставио је да ради као конобар у разним кафанама, а онда је средином тридесетих сакупио новац и купио плац у данашњој [[Улица Николе Пашића (Ниш)|Улици Николе Пашића]], на ком је изградио кафану. Назвао ју је „Галија“, у знак сећања на своје ратне другове и друге српске војнике погинуле на торпедованом француском броду.


Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били [[ћевапчићи]] са црним луком и љута [[пљескавица]] на запеченом хлебу.<ref name="Građanin" />
Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били [[ћевапчићи]] са црним луком и љута [[пљескавица]] на запеченом хлебу.<ref name="Građanin" />

Kрајем шездесетих, па све до краја осамдесетих година „Галија” је била омиљено место на ком су се окупљали писци, сликари, гимназијалаци, студенти и различити незаборавни „хероји“ нишких улица и тргова. Ту су се водиле приче и расправе о музици, спорту, култури, филозофији... Данас је кафана променила амбијент, али је остао некадашњи дух.<ref name="Blic" />


=== Сећање на погинуле војнике ===
=== Сећање на погинуле војнике ===

Верзија на датум 2. септембар 2021. у 14:51

Кафана Стара Србија (Ниш)

Кафана Стара Србија
{{{слика2}}}
Информације
Локација Трг Републике 12, Ниш,  Србија
Статус предложена
Отварање 19. век
Број спратова 1
Веб-сајт Nacionalni restoran Stara Srbija

Кафана Стара Србија је једна од најстаријих кафана у Нишу. Налази се у строгом центру града, на Тргу Републике, у старом трговачком делу града. Jедан je од симбола овог града.[1] Под овим именом почела је да ради крајем 19. века. Данас pослује као ресторан националне кухиње у коме се служе и интернационални специјалитети.[2]

Историја

Кафана „Стара Србија” почела је да ради крајем 19. века. Отворена је у трговачком делу града, на месту где се некада налазио караван сарај. Зато су се у њој окупљале занатлије, али и државници. Према причама старих Нишлија, око године 1927. кућа у којој се кафана налази била је власништво извесног Воје грбе, а кафану су водили Црвенићи и Миливоје Миле Заплањац.[3]

Период после Другог светског рата

После Другог светског рата кафана је национализована. Једно време служила је као магацин а затим јој се вратила намена и била је менза тадашње нишке задруге. Године 1953. поново се отвара као етно кафана, задржавши некадашње име „Стара Србија”, које и данас носи.

У то време у близини кафане налазила се редакција Народних новина,[а] па је „Стара Србија” била стално место окупљања нишких новинара. Међу сталним гостима били су тадашњи познати новинари Народних новина Милош Бајагић, Мома Милачић и остали сарадници и дописници.[3]

Кафана данас

Током своје дуге историје кафана „Стара Србија” је много пута мењала изглед и власника, али је сачувала до данас амбијент и дух старог Ниша.[3] Током деведесетих и касније транзиције кафана је пропадала, међутим око 2005. године приватизована је и повратила је онај углед какав је некада имала.[5]

Главни специјалитети су домаћа јела, међу којима су најпознатији пихтије, коленице и пасуљ на тавче.[6]

Напомене

  1. ^ Народне новине почеле су да излазе три дана по ослобођењу Ниша. Први број изашао је 18. октобра 1944. Први број изашао је под називом Глас слободног Ниша. Већ други број изашао је као Народни лист, да би своје садашње име Народне новине добиле 1. маја 1949. године. Редакција се налазила у згради данашњег „Социјалног”, на 4. спрату.[4]

Референце

  1. ^ „Stara Srbija - Kafane Niš”. Kuda na klopu. Приступљено 2. 9. 2021. 
  2. ^ „Jelovnik-Stara Srbija”. Kuda na klopu. Приступљено 2. 9. 2021. 
  3. ^ а б в „Ukratko - Nacionalni restoran Stara Srbija”. Zvanični vebsajt. Stara Srbija. Приступљено 2. 9. 2021. 
  4. ^ „Danas je rođendan Narodnih novina”. belami.rs. 18. 10. 2016. Приступљено 2. 9. 2021. 
  5. ^ „Кафана Стара Србија”. Моја кафана. 26. 5. 2008. Приступљено 2. 9. 2021. 
  6. ^ „Restorani Niš – evo gde možete jesti ukusne specijalitete sa juga”. putujsigurno.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 

Спољашње везе

Кафана Галија у Нишу

Кафана Галија
{{{слика2}}}
Информације
Локација Николе Пашића 35, Ниш,  Србија
Статус предложена
Отварање 1938/39.
Број спратова 1
Веб-сајт kafanagalija.rs

Кафана Галија је једна од култних кафана у Нишу. отворена је у 19. веку и још увек је једна од култних нишких кафана. Према неким изворима, кафана је почела да ради 1938. или 1939. године, али други сматрају да је старија.

Име

Кафана је име „Галија”[а] добила по имену француског брода којим су српски војници превожени у Бизерту, после Албанске голготе.[1]

Историја

Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је у ниш дошао пре Првог светског рата, у потрази за бољим животом. Није желео да буде слуга па се запослио као конобар. Почео је да ради у кафани „Прилеп” на Маргеру. Вучко је био окретан, вредан и жељан успеха. Газда кафане га је искрено заволео и временом му препустио цео посао. Међутим, избио је Први светски рат и млади механџија је морао да напусти посао и придружи се српској војсци. Као војник је прешао преко Албаније и француским бродом чије име је било „Галија“ кренуо је на опоравак у Бизерту (Тунис). Негде на средини пута немачка флота торпедовала је овај брод. Многи српски војници су у тој несрећи погинули, али се Вучко спасио. По завршетку рата вратио се у Ниш. Наставио је да ради као конобар у разним кафанама, а онда је средином тридесетих сакупио новац и купио плац у данашњој Улици Николе Пашића, на ком је изградио кафану. Назвао ју је „Галија“, у знак сећања на своје ратне другове и друге српске војнике погинуле на торпедованом француском броду.

Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били ћевапчићи са црним луком и љута пљескавица на запеченом хлебу.[1]

Kрајем шездесетих, па све до краја осамдесетих година „Галија” је била омиљено место на ком су се окупљали писци, сликари, гимназијалаци, студенти и различити незаборавни „хероји“ нишких улица и тргова. Ту су се водиле приче и расправе о музици, спорту, култури, филозофији... Данас је кафана променила амбијент, али је остао некадашњи дух.[2]

Сећање на погинуле војнике

Године 20016. на кафани је постављена меморијална плоча са текстом на српском и француском језику:[2]

Кафана данас

„Галија” је позната по традиционалним месним специјалитетима, међу којима су чувени телећи репови, ловачки гулаш и подварак са буткицом, али постоје и они за вегетеријанце. Осим по храни, ова кафана позната је и по доброј музици.[3]

Познати гости

„Галија“ је одувек била омиљено место и састајалиште Нишлија. У њу су долазили глумци, писци, новинари, угледни нишки предузетници и мераклије. Један од честих гостију био је и познати српски музичар Ненад Милосављевић. По овој кафани добила је име једна од најпознатијих екс југословенских група из Ниша Галија, чији је он фронтмен. Њихови почеци и окупљања на почетку каријере везана су управо за ову кафану.[4]

Напомене

  1. ^ „Галија“ је био француски брод који је током Првог светског рата потпољен непријатељским торпедом. Био је дугачак 183, а широк 195 метара. Имао је 19.000 коњских снага и 14.000 тона. Пре рата био је коришћен за пренос поште и мање количине робе и људства. За време рата служио је у ратне сврхе. Брод је на своје последње путовање пошао из Тулона. Приликом укрцавања пре торпедовања на њему је било 1.252 путника.[1]

Референце

  1. ^ а б в Smiljković, Marko (18. 4. 2015). „Filmska priča o niškoj kafani „Galija“ – dobila ime u čast srpskih vojnika”. Građanin. Приступљено 2. 9. 2021. 
  2. ^ а б Torović, V. (25. 5. 2016). „Otkrivena spomen-ploča na kultnoj niškoj kafani “Galija””. Blic. Приступљено 2. 9. 2021. 
  3. ^ „Restorani Niš – evo gde možete jesti ukusne specijalitete sa juga”. putujsigurno.rs. Приступљено 2. 9. 2021. 
  4. ^ „KAFANA GALIJA”. niscafe.com. Приступљено 2. 9. 2021. 

Спољашње везе


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:BuhaM/Пројекти&oldid=24023438”