Мост — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 33: Ред 33:


*[[Мост Мехмед паше Соколовића|Мост на Дрини код Вишеграда]]
*[[Мост Мехмед паше Соколовића|Мост на Дрини код Вишеграда]]
*[[Бруклински мост]]
*Мост у [[Бруклин]]у
*[[Павловића ћуприја]] на [[Дрина|Дрини]]
*[[Павловића ћуприја]] на [[Дрина|Дрини]]
*[[Жежељев мост]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]
*[[Жежељев мост]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]

Верзија на датум 17. новембар 2009. у 23:15

Дрвени мост

Мост (ћуприја) је грађевина направљена ради премошћавања природних или вештачких препрека. Сврха моста је да омогући пролаз људима и возилима.

Мост може бити направљен од различитих материјала. Први су мостови били грађени од дрвета. Све до недавно грађени су и од цигле и камена. Од краја 19. века постајали су потребни мостови који ће носити већи терет, чему су удовољили мостови од ливеног гвожђа а затим и од челика.

Историја

Први мостови су били прво примитивне клупе од дрвета. Напредак у технологијама омогућио је градњу дрвених мостова, понекад на каменим стубовима или на обешеним клупама (Царство Инка).

У Старом римском царству познавали су сводове, и захваљујући сводовима могуће је било градити мостове од камена. У близини великих градова били су грађени аквадукти и неки постоје до данашњих дана. После пада Римске империје грађевинари су надовезали на римске традиције градње. Романски мостови су управи излазили из начина и римских узора. Наступање готике и снажних царстава је унапредио градњу мостова и мостови су грађени са већим луковима. Са појавом ренесансе је дошло до већих промена и стубови су постали лакши и мостови су постали шири.

Велике промене су настале у доба индустријализације. Развој жељежнице је захтевао ове конструкције и оне су морале да буду јефтиније и издржљивије. У прво време су се градили дрвени мостови и вијадукти од камена и опека. После се све више користило ливено гвожђе. Први мост од гвожђа је био постављен 1779. године преко реке Северн у Енглеској. После усавршавања челика мостови се граде од челика. Велика тражња за мостовима од челика је довела до префабрикације и до производње префабрикованих и стандардизованих делова и носећих челичних елемената који се и данас употребљавају у градњи.

У 19. и у 20. веку је изградња и развој челичних конструкција добио и дочао до фазе када се могу градити ланчани мостови и мостови од челичних каблова и друге савремене конструкције великих размера. У 20. веку за конструкцију мостова је био одлучујући бетонармирани бетон и преднапрегнути бетон.

Врсте структуре мостова

  • Гредни мостови — мостови чије су греде положене на стубове или подуипираче. Ови мостови могу имати распон и до 300 m. Користе се често на аутопутевима.
  • Решеткасти мостови — мостови које подупиру решетке у облику троугла. Граде се за премошћавање клисура, река и других препрека. Користе се често за железницу.
  • Висећи мостови — мостови састављени од гвоздених ланаца и челичних жица. Имају углавном два челична стуба, од којих сваки стоји на једном стубу носачу. Челични каблови, који се састоје од хиљада жица, су причвршћени за челичне стубове моста и за пут који се налази испод. Каблови су главни носач саобраћаја на мосту и пута, а код неких мостова су директно везани за потпорне стубове. Могу имати распон од 1.200 m или још већи и спадају у најбезбедније мостове на свету, кад су правилно конструисани. Неки познати висећи мостови су Сторебелт у Данској, Бруклински мост, Голден гејт и Пон де Норманди.
  • Конзолни мостови — имају два масивна конзолна потпорна стуба са обе стране моста. Греде су причвршћене за сваки потпорни стуб као што је даска за скакање причвршћена за ивицу базена, а спајају се на средини моста чврстим граничником. Конзолна конструкција моста може бити пожељна над брзим рекама пошто се стубови постављају усред корита. Идеални су за тежак саобраћај као што је саобраћај теретних возила.
  • Покретни мостови — могу се подизати или окретати како би бродовима омогућили пролаз (пример лондонски Тауер бриџ).

Неки чувени мостови

Мост св. Иринеја (Сремска Митровица) изнад Саве, најдужи пешачки мост у источном делу Европе

Сваки мост има своју причу. Овде је списак мостова о којима су написане књиге, снимљени филмови, ушли у „ударне“ дневне вести:

Спољашње везе