Звоник — разлика између измена
м Бот Додаје: te:ఘంట స్తంభం |
м Бот Додаје: oc:Cloquier |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
[[la:Campanarium]] |
[[la:Campanarium]] |
||
[[lt:Varpinė]] |
[[lt:Varpinė]] |
||
[[oc:Cloquier]] |
|||
[[pl:Kołokolnia]] |
[[pl:Kołokolnia]] |
||
[[pt:Campanário]] |
[[pt:Campanário]] |
Верзија на датум 14. април 2010. у 16:29
Звоник (или звонара)[1] је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно. Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у њега улази из ње.
Звоник мора бити висок, да би се звук звона што даље чуо; стога су звоници често најупечатљивија обележја (енг. landmark) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.
На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).
У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. Наравно, и од овог „правила“ постоје бројни изузеци.
Слике
-
Звоник уз цркву - Прањани
-
Дрвени звоник у Прањанима
-
Необичан звоник цркве у Борчу
-
Необарокни звоник цркве у сремском селу Дивош
-
приморски звоник "на преслицу" - Влашка Црква, Цетиње
Референце
- ^ Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета 2002, ISBN 86-07-01362-9, стр. 347