Цвијета Зузорић — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
У Београду након Првог светског рата, [[Бранислав Нушић]] је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на [[Калемегдан|Калемегдану]] за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе. |
У Београду након Првог светског рата, [[Бранислав Нушић]] је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на [[Калемегдан|Калемегдану]] за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе. |
||
== Спољашње везе == |
|||
* [http://www.matica.hr/Vijenac/Vij195.nsf/AllWebDocs/udarljepotom Slučaj Cvijete Zuzorić: Državni udar ljepotom] |
|||
[[Категорија:Дубровачка књижевност]] |
[[Категорија:Дубровачка књижевност]] |
||
Верзија на датум 26. јун 2010. у 00:19
Цвијета Зузорић - Пешони (Дубровник око 1555. - Фиренца око 1600.) племкиња, поета и песникиња из ренесансног Дубровника.
Рођена у истакнутој трговачкој породици као једна од пет ћерки. Образовање је стекла у Анкони, где се још као млада преселила код сестре Нике Зузорић. Приклонивши се очевој вољи удала се за фирентинског племића, трговца Бартоломеа Пешонија, с којим се преселила у Фиренцу, а потом као супруга конзула поново вратила у свој родни град Дубровник. Око себе је окупљала бројне уметнике. Била је предмет обожавања у кругу песника окупљених у "академији сложних" (лат. Accademia degli Concordi).
Опевали су је и посветили јој своја дела песници Динко Златарић, Михо Бунић и Никола Гучетић, као и Торквато Тасо који јој је посветио три сонета и пет мадригала. Претпоставља се да је и сама писала песме, премда ништа од њих није сачувано.
У Београду након Првог светског рата, Бранислав Нушић је покренуо иницијативу, а касније је и основано друштво пријатеља уметности под њеним именом. Ово друштво је подигло павиљон на Калемегдану за уметничке изложбе и данас се користи у исте сврхе.