Талк — разлика између измена
м Бот Додаје: et:Talk |
|||
Ред 84: | Ред 84: | ||
[[Категорија:Минерали]] |
[[Категорија:Минерали]] |
||
[[Категорија:Ексципијенти]] |
|||
[[ar:تلك]] |
[[ar:تلك]] |
Верзија на датум 19. јул 2010. у 05:36
Талк | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Минерал |
Формула | Mg3Si4O10(OH)2 |
Кристалне системе | Моноклиничан |
Идентификација | |
Боја | бео до сив или зелен |
Кристални хабитус | foliated to fibrous masses |
Цепљивост | perfect basal cleavage |
Тврдоћа по Мосу | 1 |
Сјајност | waxlike or pearly |
Огреб | Бео |
Специфична тежина | 2,5-2,8 |
Талк (изведено из персијског преко арапског talq) је минерал по саставу хидратисани магнезијум силикат формуле H2Mg3(SiO3)4 или Mg3Si4O10(OH)2.
Настанак
Талк је матаморфни минерал, дакле настаје метаморфозом магнезијумових минерала, као што су пироксен, амфибол оливин и други слични минерали, у присуству угљендиоксида и воде. Процес је познат као карбонизација талка или стеатизација њим настаје читава серија стена познатих као талкови карбонати.
Талк првенствено настаје хидратацијом и карбонизацијом серпентина, по следећој реакцији:
Серпентин + Угљендиоксид → Талк + Магнезит + Вода
Талк такође може да настане у реакцији доломита и силицијумдиоксида:
Доломит + Силицијум диоксид + вода → Талк+ Калцит + Угљен диоксид
Хлорит + Кварц → Кијанит + Талк+ H2O
Налажење
Употреба
Сигурност
Неколико студија је нашло везу између талка и плућних проблема,[1] рака плућа,[2][3] рака коже и рака јајника.[4]
Види још
Литература
- ^ Hollinger (1990). „Pulmonary toxicity of inhaled and intravenous talc.”.
- ^ National Toxicology Program (1993). „NTP Toxicology and Carcinogenesis Studies of Talc (Non-Asbestiform) in Rats and Mice (Inhalation Studies).”.
- ^ NIOSH Worker Notification Program. „Health effects of mining and milling talc.”.(historical)
- ^ Harlow, Cramer, Bell; et al. (1992). „Perineal exposure to talc and ovarian cancer risk.”.