Силицијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Силицијум
Si,14.jpg
Општа својства
Име, симбол силицијум, Si
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
C

Si

Ge
алуминијумсилицијумфосфор
Атомски број (Z) 14
Група, периода група 14 (угљеникова група), периода 3
Блок p-блок
Категорија   металоид
Рел. ат. маса (Ar) [28,084, 28,086] конвенционална: 28,085
Ел. конфигурација [Ne]3s23p2
по љускама
2, 8, 4
Физичка својства
Боја сива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.687 K (1.414 °‍C)
Тачка кључања 3.173 K (2.900 °C)
Густина 2330 kg/m3
Моларна запремина 12,06×10−3 m3/mol
Топлота фузије 50,55 kJ/mol
Топлота испаравања 384,22 kJ/mol
Притисак паре 4,77 Pa (1.683 K)
Сп. топл. капацитет 700 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 4
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 1,90 (Полинг)
1,74 (Олред)
Енергије јонизације 1: 786,5 kJ/mol
2: 1577,1 kJ/mol
3: 3231,6 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 110 (111) pm
Ковалентни радијус 111 pm
Валсов радијус 210 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. дијамантска кубична
Дијамантска кубична кристална структура за силицијум
Топл. водљивост 148 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 2,52×10−4 S/m
Мосова тврдоћа 6,5
CAS број 7440-21-3
референцеВикиподаци

Силицијум (Si, лат. silicium) металоид је IVA групе.[1] Стабилни изотопи силицијума су:28Si, 29Si и 30Si.[2]

Најважнија једињења силицијума су: оксид силицијума, који је главни састојак песка и стакла; киселине силицијума H2nSimO2m+n, као и њихове соли, хлоросиликати и алкосиликати.

Силицијум се такође доста користи у електро индустрији.

Силицијум је други елемент по заступљености(одмах после кисеоника) на Земљи.

Силицијум слично угљенику гради ланце силицијум-силицијум, силицијум-кисеоник-силицијум и силицијум-азот-силицијум. Постоји доста бројна (око 300 000) група таквих једињења, ипак има их доста мање него угљеникових једињења.

Значај силицијума за живе организме ипак није велики. Њега неки организми користе за грађење ћелијског зида, а значајан је као и састојак неколико ензима.

Силицијум је 1822. године издвојио Jons Beželius из SiO2(који је тада сматран за хемијски елемент), претварајући га флуороводоничном киселином (HF) у SiF4 и редукујући га калијумом. Распрострањеност силицијума на Земљи је доста велика 26,95% и он је други елемент по распрострањености (одмах после кисеоника). Као што угљеник има најважнију улогу у органском свету такву улогу силицијум има у неорганском, јер SiO2 у разним облицима (кварц, песак, кристобалит) као и минерали силикати и алумосиликати чине већину стена које граде земљину кору.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Библиографија[уреди]

Спољашње везе[уреди]