Звоник

Звоник (или звонара) је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно. Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у њега улази из ње.

Звоник мора бити висок, да би се звук звона што даље чуо; стога су звоници често најупечатљивија обележја (енг. landmark) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.

На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).

У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. Наравно, и од овог „правила“ постоје бројни изузеци.

Слике

• 
  Звоник уз цркву у Прањанима
• 
  Дрвени звоник у Прањанима
• 
  Необичан звоник цркве у Борчу
• 
  Необарокни звоник цркве у Дивошу
• 
  Приморски звоник „на преслицу“ у Цетињу
• 
  Звоник католичке цркве у Мркоњић Граду