Делчево — разлика између измена
м r2.5.2) (Робот мења: tr:Delçevo |
|||
Ред 88: | Ред 88: | ||
[[sh:Delčevo (Makedonija)]] |
[[sh:Delčevo (Makedonija)]] |
||
[[sv:Delčevo]] |
[[sv:Delčevo]] |
||
[[tr: |
[[tr:Delçevo]] |
||
[[vo:Deltsyevo]] |
[[vo:Deltsyevo]] |
||
[[zh:代尔切沃]] |
[[zh:代尔切沃]] |
Верзија на датум 20. фебруар 2012. у 19:33
Делчево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Делчево |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 58′ 02″ С; 22° 46′ 10″ И / 41.9672° С; 22.7694° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 033 |
Позивни број | 2320 |
Регистарска ознака | ŠT |
Веб-сајт | www |
Делчево (до 1951. Царево Село) је град и општина у источној Македонији. Општина Делчево има површину од 423 km² и у оквиру којег су 22 насељена места. То су:
- Делчево са селима:
- Бигла
- Ветрен
- Вирче
- Вратиславци
- Габрово
- Град
- Драмче
- Дзвегор
- Илиово
- Киселица
- Косово Дабје
- Нов Истевник
- Очипала
- Полето
- Разловци
- Селник
- Стамер
- Стар Истевник
- Тработивиште
- Турија
- Чифлик
У општини живи 17.713 становника, од којих 10.454 у општинском центру Делчеву. Надморска висина града Делчево је између 590 и 660 m.
Историја
Делчево се, по предању, називало Василево, што преведено са грчког значи Царево Село. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи Цара Душана (између 1347. и 1350. године). За време турака насеље се називало Султанија.[1]
До 17. века насеље је лежело на десној страни реке Брегалнице близу пута за Горњу Џумају. Средином 17 века околину града посећује и султан Мехмед IV.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте насеље као и број Бугара (до тад је насеље било скоро само турско). Године 1856. била је завршена изградња цркве. Године 1863. у Делчеву је било 75, а 1873. год. 109 македонских кућа.[тражи се извор] Према статистици Васила Канчова године 1900. број становника је био 1610 - 575 Бугара-муслимана, 520 Бугара-хришћана, 425 Турака и 90 Рома.[2] Године 1905. у Царево Селу раде две бугарске школе.[3]
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
Године 1931. број становника се повећао на 3.746.
Данашњи назив је добило 1951, по револуционару Гоци Делчеву.
Референце
- ^ Историјат
- ^ Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1900, с. 228.
- ^ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.140-141.