Петар Икономовић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 15: Ред 15:
| држава_смрти = [[Краљевина Србија]]
| држава_смрти = [[Краљевина Србија]]
}}
}}
'''Петар Икономовић''', прота ([[1848]]—[[1914]]) је био нишки свештеник, један од чланова [[Нишки комитет|Нишког комитета]] за ослобођење [[Ниш]]а од [[Турци|Турака]] и учесник више [[рат]]ова на простору југоисточне Србије.
'''Петар Икономовић''', прота ([[1848]]—[[1914]]) је био нишки свештеник, један од челних људи [[Нишки комитет|Нишког комитета]] и национални борац за ослобођење [[Ниш]]а од [[Турци|Турака]], учесник више [[рат]]ова вођених на простору југоисточне Србије у другој половини [[19. век]]а.


==Биографија==
==Биографија==
Ред 28: Ред 28:
Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску литургију у црквама, као ни за бугарску наставу у школама. Зато је Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо значајну улогу у спречавању Егзархије, у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]], [[Михаило Божидарац|Михаила Божидарца]], [[Тодор Станквовић|Тодора Станквовића]], и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].
Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску литургију у црквама, као ни за бугарску наставу у школама. Зато је Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо значајну улогу у спречавању Егзархије, у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета [[Коле Рашић|Колета Рашића]], [[Михаило Божидарац|Михаила Божидарца]], [[Тодор Станквовић|Тодора Станквовића]], и велику подршку свих нишких [[еснаф]]а, а по селима свих сеоских [[кмет]]ова, сеоских домаћина и [[свештеник]]а, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из [[Бугарска|Бугарске]].


Икономовић је умро [[1914]]. у 66 години живота у [[Ниш]]у, где је и сахрањен.
Икономовић је умро [[1914]]. у 66 години живота у [[Ниш]]у. Сахрањен је на Старом нишком гробљу у [[Градска општина Палилула (Ниш)|Градској општини Палилула]].


==Признања==
==Признања==

Верзија на датум 26. јун 2012. у 19:39

Петар Икономовић
Петар Икономовић, прота
Датум рођења1848.
Место рођењаНишОсманско царство
Датум смрти1914.
Место смртиНиш, Краљевина Србија

Петар Икономовић, прота (18481914) је био нишки свештеник, један од челних људи Нишког комитета и национални борац за ослобођење Ниша од Турака, учесник више ратова вођених на простору југоисточне Србије у другој половини 19. века.

Биографија

Петар Икономовић, је рођен је 1848. у Нишу, у свештеничкој породице, па је тако настављајући породичну традицију и сам, по стицању пунолетства, постао свештеник у нишкој епархији.

Почетком 1874 Икономовић je постао члан нишке завереничке дружине познате под називом Нишки комитет, првенствено са циљем да спречи даљу асимилацију православаца и да свој допринос у ослобађању хришћана од турског зулума.

Дана 24. фебруара 1874. Петар Икономовић је као члан Нишког комитета, у кући Михајла Божидарца, обавио заклетву веће групе завереника који су се пред њим заклели на крст и јеванђеље да ће истрајати у борби против Османлијског царства, како би хришћанско становништво Ниша и шира околина што пре било на слободи.

Шездесетих година 19. века турска управа у Нишу почела је да доводи Бугаре за чиновнике, свештенике и учитеље на значајна места у нишком мутесарифлуку, као би извршили бугаризацију становништва. У спречавању ових намера турака значајну улогу на територији нишког мутесарифлука, имао је Нишки комитет, који је одиграо значајну улогу на сузбијању асимилаторске политике Егзархије и Бугарског народног одбора из Цариграда, на чијем је челу стајао Драган Цанков, као најангажованији за рад на нишком подручју.

Нишлије никако нису хтеле ни да чују за бугарску литургију у црквама, као ни за бугарску наставу у школама. Зато је Петар Икономовић, као члан Нишког комитета и православни свештеник, одиграо значајну улогу у спречавању Егзархије, у њеном упорном настојању да бугаризује и сузбије националне осећаје и укине српске народне обичајне храмове и друге усатнове. Уз помоћ челних људи комитета Колета Рашића, Михаила Божидарца, Тодора Станквовића, и велику подршку свих нишких еснафа, а по селима свих сеоских кметова, сеоских домаћина и свештеника, Петар Икономовић је дао значајан допринос одбијању бугаризаторских тежњи и спречавању да нишку црквено-школску општину узму у своје руке егзархисти из Бугарске.

Икономовић је умро 1914. у 66 години живота у Нишу. Сахрањен је на Старом нишком гробљу у Градској општини Палилула.

Признања

За заслуге у националном раду и ослободилачком покрету Икономовић је одликован Таковским крстом са прсима V степена.

Такође једно од великих признања Петру Икономовићу и његовим саборцима из Нишког комитета је израда бронзаниог фриз на постаменту Споменика ослободиоцима Ниша, на коме је приказано заклињање устаника Колета Рашића пред протом, Петром Икономовићем 1874. године, на сонову сачуване фотографије из тога доба.

Полагање заклетве челних људи Нишког комитета, пред Петром Икономовићем, у кући Михаила Божидарца у Нишу 24. фебруара 1874.
Исти догађај виђен оком вајара А.Аугустинчића на фризу Споменику ослободиоцима Ниша

Извори

  1. Група аутора. Национално политичка акција Нишлија за ослобођење 1860-1877 У:Историја Ниша I, страна 297-304, Градина и Просвета Ниш, 1983.
  2. Споменица 60-годишњице и освећења споменика ослобођења Ниша 1877-1937, Ниш 1937, стр 131.
  3. Владимир Стојанчевић, Европски велики покрети и ослободилачке силе у Турској 1875-1878. УДК 327.8 (4:497) "1856/1878" 94 (497.11) "1875/1878", Београд Историјски архив Ниш
  4. Др. Живан Стојковић, Др. Слободанка Стојичић, Хрансилав Ракић, Историја Лесковца, Београд 1992 - стр. 117, 118, 119, 120
  5. Милан Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, Београд 1884.
  6. Историја Ниша I, страна 304, Градина и Просвета Ниш, 1983.

Спољашње везе