Залив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато hi:खाड़ी |
м Робот: додато ckb:کەنداو |
||
Ред 80: | Ред 80: | ||
[[sk:Záliv]] |
[[sk:Záliv]] |
||
[[sl:Zaliv]] |
[[sl:Zaliv]] |
||
[[ckb:کەنداو]] |
|||
[[sh:Zaljev]] |
[[sh:Zaljev]] |
||
[[fi:Lahti (maantiede)]] |
[[fi:Lahti (maantiede)]] |
Верзија на датум 17. август 2012. у 05:32
Залив је део океана, мора или језера, најчешће дубоко увучен у копно, које га окружује са три стране. Такође, може се формирати и на већим рекама. Са основним делом басена има слободну размену воде. Настају најчешће тектонским путем и ерозијом. Посебни типови залива су естуари, фјордови и ријаси, као и лагуне и лимани. Они настају потапањем ушћа река, глацијалних и речних долина.
Међу најпознатије заливе убрајају се — Бока Которска, Тршћански залив, Ријечки залив, Венецијански залив и др. У свету се по свом значају и величини издвајају — Хадсонов, Бискајски, Лионски, Бенгалски, Ботнијски, Мексички, Гвинејски и др.
Види још
Литература
- Масило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.