Бенгалски залив

С Википедије, слободне енциклопедије
Бенгалски залив
Bay of Bengal map.png
Мапа Бенгалског залива
Координате15° N 88° E / 15° С; 88° И / 15; 88Координате: 15° N 88° E / 15° С; 88° И / 15; 88
Океан/мореИндијски океан
Земље басенаБангладеш
India
Индонезија
Мјанмар
Шриланка[1][2]
Макс. дужина2.090 km (1.300 mi) km
Макс. ширина1.610 km (1.000 mi) km
Површина2.600.000 km2 (1.000.000 sq mi) km2
Макс. дубина2.600 m (8.500 ft) m
Водена површина на Викимедијиној остави

Бенгалски залив је залив који чини североисточни део Индијског океана.[3] Има облик троугла кога на истоку ограничава Индокина, а на западу индијски подконтинент. На северу се налази индијска држава Западни Бенгал и Бангладеш, одакле му долази име. На јужном крају се налази острво Цејлон (Шри Ланка) и индијска Никобарска и Андаманска острва. Највеће реке које се уливају у Бенгалски залив су Брамапутра, Ганг и Мегна на северу које формирају велику делту, на западу Маханади, Годавири, Кришна и Кавири, а у Мјанмару Иравади. Највеће луке Бенгалског залива су Читагонг и Монгла у Бангладешу, а у Индији Ченај (бивши Мадрас), Визагапатнам, Колката (бивша Калкута) и Пондишери.

Клима се углавном одликује монсунима. Прво европско путовање у овај залив водио је Васко де Гама.[3]

Значај[уреди | уреди извор]

Економски значај[уреди | уреди извор]

Један од првих трговачких подухвата дуж Бенгалског залива била је Компанија лондонских трговаца који тргују у Источној Индији, чешће називана Британска источноиндијска компанија. Гопалпур на мору је био један од њихових главних трговачких центара. Друге трговачке компаније дуж обале Бенгалског залива биле су Енглеска источноиндијска компанија и Француска источноиндијска компанија.[4]

Тони и катамарани рибарски чамци рибарских села врве дуж обала Бенгалског залива. Риболовци могу уловити између 26 и 44 врсте морских риба.[5] На годишњем нивоу просечан улов је два милиона тона рибе само из Бенгалског залива.[6] Отприлике 31% светских обалских рибара живи и ради у заливу.[7]

Геостратешки значај[уреди | уреди извор]

Бенгалски залив је централно лоциран у јужној и југоисточној Азији. Лежи у центру два огромна економска блока, SAARC и ASEAN. Он утиче на јужни кинески регион без излаза на море на северу и главне морске луке Индије и Бангладеша. Кина, Индија и Бангладеш склопиле су споразуме о поморској сарадњи са Малезијом, Тајландом и Индонезијом како би повећали сарадњу у контроли тероризма на отвореном мору.[8] Веза између јужне и источне Азије Бенгалског залива помогла је у ефикасности Бангладеша у дистрибуцији природног гаса у азијског Пацифика.[9]

Слика бродова Сједињених Држава који учествују у поморској вежби Малабар 2007. Учествовале су крстарице Аегис из састава морнарица Јапана и Аустралије и бродови логистичке подршке из Сингапура и Индије у Бенгалском заливу.

Његова удаљена острва (Андаманска и Никобарска острва), и што је најважније, велике луке као што су Парадип Колката, Ченај, Висакапатнам, Тутукуди, Читагонг и Монгла, дуж његове обале са Бенгалским заливом су додали његовој важности.[10]

Кина је недавно уложила напоре да пројектује свој утицај у региону кроз повезивање са Мјанмаром и Бангладешом.[11] Сједињене Државе су одржале велике вежбе са Бангладешом, Малезијом, Сингапуром, Тајландом и недавно Индијом.[12][13][14][15] Највећи војни маневри у Бенгалском заливу, позната као Малабар, одржана је 2007. године, а учествовали су морнарички ратни бродови из САД, Бангладеша, Тајланда, Сингапура, Јапана и Аустралије. Индија је била учесник.

Спорна поморска граница између Бангладеша и Мјанмара резултирала је војним тензијама 2008. и 2009. Поморски спор између Бангладеша и Мјанмара решен је 2012. године пресудом ITLOS-а.[16] Спор између Индије и Бангладеша 2014. године, који је такође био решен, при чему је трибунал УН-а доделио је Бангладешу 19.467 квадратних километара од 25.602 квадратних километара морске површине Бенгалског залива.[17]

Загађење и квалитет воде[уреди | уреди извор]

Главна прекогранична питања која се односе на загађење и квалитет воде су: патогени који се преносе канализацијом и органско оптерећење; чврсти отпад/морски отпад; повећање уноса хранљивих материја; загађење нафтом; трајне органске загађиваче (POP) и перзистентне токсичне супстанце (PTS); седиментација; и тешки метали. Прекогранична природа ових питања је: испуштање непречишћене/делимично пречишћене канализације је уобичајен проблем. Канализација и органска испуштања из реке Ганг-Брахмапутра-Мегна ће вероватно бити прекогранична. Пластика и напуштена рибарска опрема могу се транспортовати на велике удаљености преко државних граница. Процењује се да око 4 милиона тона микропластике долази из Индије и Бангладеша путујући у Сундурбан и потом у Бенгалски залив.[18] Високо испуштање хранљивих материја из река може да појача хипоксију великих размера. Атмосферски транспорт хранљивих материја је инхерентно прекогранични. Разлике између земаља у погледу регулације и спровођења испуштања из транспорта могу довести до испуштања преко граница.[19] Куглице катрана се транспортују на велике удаљености. POP/PTS и жива, укључујући органо-живу, подлежу транспорту на велике удаљености. Седиментација и већина контаминације тешким металима имају тенденцију да буду локализовани и немају јаку прекограничну димензију.[20] Главни узроци проблема су: повећање густине насељености на обали и урбанизација; већа потрошња, што резултира у више генерисаног отпада по особи; недовољно средстава за управљање отпадом; миграција индустрије у BOBLME земље; и пролиферација малих индустрија. Важан проблем је брз раст индустрије узгоја шкампа која захтева употребу антибиотика и хемикалија за безбедност хране извозног квалитета, али загађује Бенгалски залив.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Map of Bay of Benglal- World Seas, Bay of Bengal Map Location – World Atlas”. 4. 2. 2021. 
  2. ^ Chowdhury, Sifatul Quader (2012). „Bay of Bengal”. Ур.: Islam, Sirajul; Jamal, Ahmed A. Banglapedia: National Encyclopedia of Bangladesh (Second изд.). Asiatic Society of Bangladesh. 
  3. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 127. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Nabataea: Trade on the Bay of Bengal URL accessed 21 January 2007
  5. ^ „Environmental assessment of coastal water at Bakkhali” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 2. 2015. 
  6. ^ „LME 34 Bay of Bengal”. NOAA. Архивирано из оригинала на датум 18. 4. 2003. Приступљено 21. 1. 2007. 
  7. ^ „The Bay of Bengal: New bay dawning”. The Economist. 27. 4. 2013. 
  8. ^ Berlin, Donald L. (25. 1. 2005). „The emerging Bay of Bengal”. Asia Times Online. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2005. 
  9. ^ „Positioning the Bay of Bengal in the Great Game of the Indo-Pacific Fulcrum”. Air University (AU) (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-15. 
  10. ^ Arpi, Claude (26. 12. 2006). „1971 War: How the US tried to corner India”. Rediff.com. 
  11. ^ „The Burma Project -Burma Debate”. Архивирано из оригинала на датум 18. 9. 2009. Приступљено 10. 1. 2015. 
  12. ^ „India's Largest Naval War Game in Bay of Bengal”. Global Politician. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2012. 
  13. ^ Parameswaran, Prashanth (7. 5. 2015). „US Eyes Expanded Military Exercises with ASEAN Navies”. The Diplomat. Приступљено 11. 11. 2015. 
  14. ^ Miglani, Sanjeev (22. 7. 2015). „India, Japan, U.S. plan naval exercises in tightening of ties in Indian Ocean”. Reuters. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2015. Приступљено 11. 11. 2015. 
  15. ^ Gady, Franz-Stefan (13. 10. 2015). „Confirmed: Japan Will Permanently Join US-India Naval Exercises”. The Diplomat. Приступљено 11. 11. 2015. 
  16. ^ „The Bangladesh/Myanmar Maritime Dispute: Lessons for Peaceful Resolution”. Asia Maritime Transparency Initiative. 
  17. ^ „Bangladesh wins maritime dispute with India”. The Hindu. 
  18. ^ Kumar, Rakesh; Sinha, Rama; Refat, Md; Rakib, Jahan; Padha, Shaveta; Ivy, Nishita; Bhattacharya, Sayan; Dhar, Anjali; Sharma, Prabhakar. „Microplastics pollution load in Sundarban delta of Bay of Bengal”. Journal of Hazardous Materials Advances. doi:10.1016/j.hazadv.2022.100099 — преко Elsevier. 
  19. ^ Gupta, R.Sen; Kureishy, Tariq W. (септембар 1981). „Present state of oil pollution in the northern Indian Ocean”. Marine Pollution Bulletin: 295—301. doi:10.1016/0025-326X(81)90079-5 — преко Science Direct. 
  20. ^ Gong, Chenglin; Wang, Haiqiang; Shao, Dali; Wang, Hongping; Qi, Kun; Xu, Xiaoyong (1. 7. 2022). „How did the world's largest submarine fan in the Bay of Bengal grow and evolve at the subfan scale?”. AAPG Bulletin: 1431—1451. doi:10.1306/02072219107. 
  21. ^ Rashid, Towhida; Hoque, Sirajul; Akter, Sharmin (28. 11. 2014). „Pollution in the Bay of Bengal: Impact on Marine Ecosystem”. Journal of Marine Science: 55—63 — преко Scientific Research Publishing Inc. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]