Доњи Вакуф — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 30: | Ред 30: | ||
==Становништво== |
==Становништво== |
||
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991:Доњи Вакуф}} |
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991:Доњи Вакуф}} |
||
⚫ | |||
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Доњи Вакуф је имала 24.544 становника, распоређених у 68 насељених места. |
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Доњи Вакуф је имала 24.544 становника, распоређених у 68 насељених места. |
||
Ред 122: | Ред 122: | ||
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато |
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато |
||
| align="right" | 0 |
| align="right" | 0 |
||
|} |
|||
⚫ | |||
==Насељена мјеста== |
==Насељена мјеста== |
Верзија на датум 17. август 2012. у 13:37
Доњи Вакуф | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација БиХ |
Кантон | Средњобосански кантон |
Општина | Доњи Вакуф |
Становништво | |
— 2013. | 8.771 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 09′ С; 17° 24′ И / 44.15° С; 17.4° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 70 220 |
Позивни број | 030 |
Веб-сајт | www |
Доњи Вакуф је градско насеље и сједиште истоимене општине у Средњобосанском кантону, са 8000 становника (процена из 2000.), лежи на реци Врбас; дрвна индустрија ("Јањ"), фабрика гипса;
Географија
Доњи Вакуф је важна босанскохерцеговачка раскрсница, кроз град пролазе две најважније магистрале (Зеница - Доњи Вакуф, Бања Лука - Јабланица).
Историја
Град је настао 1572. године градњом џамије Ибрахим-бега Малкоча.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Доњи Вакуф је имала 24.544 становника, распоређених у 68 насељених места.
Становништво општине Доњи Вакуф | ||||||
година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
Муслимани [а] | 13,509 (55,03%) | 11,600 (51,31%) | 10,528 (51,62%) | |||
Срби | 9,533 (38,84%) | 8,574 (37,92%) | 8,767 (42,99%) | |||
Хрвати | 682 (2,77%) | 635 (2,80%) | 924 (4,53%) | |||
Југословени | 593 (2,41%) | 1,531 (6,77%) | 90 (0,44%) | |||
остали и непознато | 227 (0,92%) | 266 (1,17%) | 84 (0,41%) | |||
укупно | 24,544 | 22,606 | 20,393 |
У границама данашње општине Доњи Вакуф (без насељеног места Љуша које је припало Реп. Српској), национални састав 1991. године је био следећи:
укупно: 24.372
Националност | 1991. |
Муслимани | 13.509 (55,42) |
Срби | 9.364 (38,42) |
Хрвати | 682 (2,79) |
Југословени | 590 (2,42) |
остали и непознато | 227 (0,95) |
- Део који је припао Реп. Српској (Љуша)
укупно: 172
Националност | 1991. |
Срби | 169 (98,25) |
Муслимани | 0 |
Хрвати | 0 |
Југословени | 3 (1,75) |
остали и непознато | 0 |
Насељена мјеста
Бабин Поток, Бабино Село, Барице, Благај, Брда, Брдо, Брезичани, Ћехајићи, Ћемаловићи, Даљан, Добро Брдо, Догановци, Долови, Доњи Расавци, Доњи Вакуф, Ђуловићи, Факићи, Фоњге, Галешићи, Грабантићи, Гредина, Грич, Гувна, Хемићи, Јаблан, Јеманлићи, Карићи, Кеже, Комар, Коренићи, Кошћани, Ковачевићи, Криваче, Кутања, Љуша, Макитани, Ново Село, Оборци, Ораховљани, Петковићи, Пиљужићи, Побрђани, Поњавићи, Поткрај, Прибраћа, Присика, Прусац, Расавци, Растичево, Рудина, Руска Пилана, Санџак, Семин, Силајџевина, Слатина, Соколина, Старо Село, Суходол, Султановићи, Шахмани, Шатаре, Шехерџик, Шутковићи, Торлаковац, Урија, Влађевићи, Врбас и Врљај.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Доњи Вакуф ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Љуша.
Економија
За време рата 1992 - 1995. много привредних и економско важних објеката је било делимично или потпуно уништено. Проблем града и општине је високи степен незапослености, посебно међу младим људима.
Образовање
Гимназија, Мешовита Средња Школа, две основне школе у самом граду.