Географска дужина — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: промењено be:Геаграфічная даўгата у be:Даўгата
м r2.7.1) (Робот: додато or:ଦ୍ରାଘିମା
Ред 77: Ред 77:
[[nn:Lengdegrad]]
[[nn:Lengdegrad]]
[[mhr:Кутык]]
[[mhr:Кутык]]
[[or:ଦ୍ରାଘିମା]]
[[pnb:کھڑی لیک]]
[[pnb:کھڑی لیک]]
[[pl:Długość geograficzna]]
[[pl:Długość geograficzna]]

Верзија на датум 8. септембар 2012. у 12:15

Мапа Света са линијама географске дужине (вертикале)

Географска дужина, или лонгитуда (лат. longitudo = дужина), или Меридијан, је угловно или лучно растојање одређене тачке на Земљиној површини од почетног меридијана. Споразумно је усвојено да се за почетни меридијан рачуна Гринич, који пролази кроз Лондон у Великој Британији. Сходно томе разликујемо источну географску дужину која се пружа од Гринича на исток до 180° и западну географску дужину која се простире од Гринича на запад све до 180°. Обично се дужина обележева грчким словом „ламбда“ (λ) и изражава се у степенима, минутима и секундама. Сви меридијани су полукружнице исте дужине које се пружају од Северног ка Јужном полу, на дужини од 20.014 километара.

На географској карти број уцртаних меридијани зависи од размера карте, а њихов значај се огледа и у одређивању временских зона на Земљи. Најзападнија копнена површина је острво Ату у близини Аљаске на 172°54‘ згд, а најисточнија је Каролинско острво у Пацифику на 150°12‘ игд.

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.

Спољашње везе