Мурска Собота — разлика између измена
мНема описа измене |
м Фајл MSobota-knjiznica1.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао INeverCry са разлогом: Per commons:Commons:Deletion requests/Files in Category:Murska Sobota |
||
Ред 48: | Ред 48: | ||
Слика: Murska Sobota - Katoliška cerkev.jpg|Главна римокатоличка црква |
Слика: Murska Sobota - Katoliška cerkev.jpg|Главна римокатоличка црква |
||
Слика: Grad Murska Sobota.jpg|Градски замак |
Слика: Grad Murska Sobota.jpg|Градски замак |
||
Слика: MSobota-knjiznica1.jpg|Градска библиотека |
|||
</gallery> |
</gallery> |
||
Верзија на датум 15. новембар 2012. у 02:38
Мурска Собота словен. Murska Sobota | |
---|---|
Грб
| |
Административни подаци | |
Држава | Словенија |
Становништво | |
Становништво | |
— | 12.387 (2.002 године) |
— густина | 306 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 39′ 36″ С; 16° 09′ 47″ И / 46.66° С; 16.163056° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 190 m |
Површина | 64,4 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Антон Штихец |
Веб-сајт | |
murska-sobota.si |
Мурска Собота (словен. Murska Sobota, мађ. Muraszombat) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Помурске регије. То је и управно средиште истоимене општине Мурска Собота.
Положај
Град Мурска Собота налази се у североисточном делу земље, на 180 km североисточно од престонице Љубљане. Марибор је први већи град Мурској Соботи и удаљен је од града 40 km западно .
Природне одлике
Рељеф: Мурска Собота се налази у равничарском делу области Прекомурје, на месту где се из равнице одвајају путеви ка северу и побрђу Горичко.
Клима: У граду влада умерено континетална клима.
Воде: Кроз град протиче речица Лендава, а већа река Мура се налази на 10 km јузозападно од града.
Историја
Подручје Мурске Соботе било је насељено од праисторије. У раном средњем веку на овом подручју се насељавају Словени, али већ у 11. веку ово подручје потпаа под власт средњовековне Угарске. Град се тада почео развијати као обласно вашариште, на шта упућује и назив града (субота као вашарски дан).
Мурска Собота је више векова био у поседу Хабзбурговаца, и, за разлику од већине словеначких градова, то у саставу Угарске. 1918. године оно се прикључује Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, да би данас био један од 10 водећих градова Словеније.
Становништво
Град Мурска Собота данас има преко 12.000 становника и по броју је то десети град у држави. За разлику од већине великих градова Словеније, удео несловеначког становништва (највише из других републике бивше Југославије) је веома мали, па етнички Словенци чине далеко најбројније становништво града и околине.
Привреда
Мурска Собота је традиционално средиште равичарског и пољопривредно усмереног Прекомурја, па је у граду претежно развијена прехрамбена индустрија.
Збирка слика
-
Главна улица у Мурској Соботи
-
Главна римокатоличка црква
-
Градски замак
Види још
Спољашње везе
- Мурска Собота, званична страница општине Мурска Собота (језик: словеначки)