Јесенице

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За друге употребе, погледајте Јесенице (вишезначна одредница).
Јесенице
словен. Jesenice
Jesenice.vonoben.jpg
Поглед на град са оближњих Алпа
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 2002.13.429
 — густина- ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°26′03″ СГШ; 14°03′03″ ИГД / 46.4341666667° СГШ; 14.0508333333° ИГД / 46.4341666667; 14.0508333333Координате: 46°26′03″ СГШ; 14°03′03″ ИГД / 46.4341666667° СГШ; 14.0508333333° ИГД / 46.4341666667; 14.0508333333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина576,3 m
Површина- km2
Јесенице на мапи Словеније
Јесенице
Јесенице
Јесенице на мапи Словеније
Остали подаци
Градоначелник-
Веб-сајт
www.jesenice.si

Јесенице (словен. Jesenice, нем. Aßling) је један од већих градова у Словенији и важно насеље Горењске регије и алпског дела државе. Јесенице је и управно средиште истоимене општине Јесенице.

Општина Јесенице позната је по дугој традицији производње гвожђа и челика и старој топионици.

Географија[уреди | уреди извор]

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Јесенице се налазе на северозападу државе, близу границе са Аустријом. Град се налази усред алпског планинског масива. Северним од града издижу се Караванке, а јужно Јулијски Алпи. У средини се налази долина Саве Долинке, где се сместио и сам град Јесенице. Због узаности долине Јесенице су јако издужен град.

Клима и воде[уреди | уреди извор]

У општини влада умерено континентална клима.

Сава Долинка протиче кроз град.

Историја[уреди | уреди извор]

Јесенице су горењско насеље. Настале су у крају у коме су у прошлости у ковачницама и фужинама израђивани разни предмети од гвожђа. Једна фужина налазила се у селу Сави, усред данашњих Јесеница. Она је користила водну снагу Саве и прерађивала ископану руду гвожђа у непосредној околини. Године 1869. уместо примитивне фужине подигнута је модерна железара, јер је годину дана раније отворена прва горењска железара Крањ - Јесенице - Трбиж. Престанком рада старих фужина у околини Јесеница (Радовна, Бохињ и др), радници су се преселили у Јесенице. Јесеничка железара имала је високе пећи са коксаром у Шкедњу код Трста, где се топила руда, која је увожена из прекоморских земаља. Сирово гвожђе допремано је у Јесенице на даљу прераду.

Када је нова граница 1918. одвојила Јесенице од Шкедња, јесеничка железара почела је да прерађује гвожђе из југословенских рудника. У железари је 1939. године било запослено 3.880 радника, од којих је око 2.000 отишло у партизане 1941. године.[1] У октобру 1936. откривен је споменик краљу Александру.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Град Јесенице данас има око 14.000 становника, а са предграђима око 21.000 становника. У односу на друге значајне градове Словеније Јесенице имају већи удео становништва са подручја бивше Југославије, што је повезано са наглашеним индустријким карактером града, посебно захваљујући улози средишта црне металургије.


Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
  2. ^ "Политика", 12. окт. 1936

Спољашње везе[уреди | уреди извор]