Разговор с корисником:Joksimovicsana

Добро дошли	Добродошлица
Помоћ	Здраво, добро дошли на Википедију на српском језику! Захваљујемо на учешћу у пројекту. Википедија је енциклопедија на интернету коју свако може уређивати. Одвојите мало времена да бисте проучили основна начела и сазнали шта Википедија није. Дугме за аутоматско потписивање На страницама за разговор потписујте се додавањем четирију тилди (~~~~). То можете учинити кликом на дугме које се налази изнад оквира за уређивање. Препоручујемо да прочитате смерницу о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом. Није допуштено мешање писама и изговора у једном чланку. Текстови писани без дијакритичких знакова биће уклоњени без одлагања. If you don't speak Serbian: This is a welcome message sent to new users of the Serbian Wikipedia. Talk to us via our Village Pump in English!
Упутства
Пет стубова
Ауторска права
Речник

Надамо се да ћете уживати доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Ако имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој подстраници Трга. Такође, можете поставити питање свом ментору. Пријатан боравак!-- Dcirovic (разговор) 18:49, 9. јун 2012. (CEST)

Navođenje izvora

Zdravo. Vidim da navodiš izvore prema kojima pišeš tekstove, ali moram da primetim da ne radiš dobro. Pogledaj ovde ima detaljno uputstvo kako se to radi.--Јагода испеци па реци 10:37, 27. јун 2012. (CEST)

Баклава за тебе!

Баклава за предах... ;) Занимљив чланак о микроскопу. Потребне, додуше ситне корекције, али за почетника сасвим солидан... Кип ап д гуд ворк! Милан.ј (разговор) 22:08, 1. август 2012. (CEST)

navođenje izvora

... kada navodiš izvor, navede se naslov Literatura a zatim se stavi zvezdica, pa ome o prezime autora, naziv dela, mesto izdanja knjige i godina izdanja a ako ima više izvora nova zvezdica itd...--Vcesnak (разговор) 21:51, 2. август 2012. (CEST)

O vikipediji

... neznam zašto si stekao utisak da si sve dobro uradio i da ti ne treba pomoć. U principu članak koji se ne prilagodi ostalim člancima u vikipediji u roku od 7 dana bude obrisan i ako želiš da učestvuješ u ovom projektu moraš da naučiš to što zoveš formom u vikipediji. Niko za tobom neće ići da ispravlja tvoje članke kao što sam je to učinio ovaj put i svoje članke moraš sam da prilagodiš vikipediji. Pored toga moraš da naučiš kako se navodi literatura, da znaš barem jedan jezik da bi ispravno stavio međuviki veze jer si i u tome pogrešio. Ja se ne razumem u oružije i ne mogu suditi o tome šta si dobro uradio i ispravio i ja sam ti uglavnom ispravljao formu. Ja pišem o umetnosti jer se u to razumem i vrlo rado primam pomoć od iskusnijih i smatram da je to ispravno jer u ovom projektu se radi u grupama. Ako želiš da učestvuješ na vikipediji navikni se da uvažavaš i tuđa mišljenja i da stekneš dozu samostalnosti u radu. U svakom slučaju želim ti svako dobro i pozdravljam te...--Vcesnak (разговор) 01:56, 3. август 2012. (CEST)

Неспоразуми праве ратове. Човјек сам који мисли да када сам по свима урадио нешто добро, да то још увијек није добро. Сумњам ја и у сумњу. Наравно да је викиформа у википедији битна и да је треба знати, јер како говорити и разумијети један језик ако га не знаш. Хвала и на Вашем труду што ову форму поправљате у мојим чланцима. Ја сам једноставн човјек коме је суштина толико битнија од форме да је често, неосновано и запоставим. То јесте недостатак. Ја се и не бих почео бавити овим писањем да у суштинском смислу нисам примјетио толико недопустивих грешака као што су, парафразирам: Микроскоп је оптичка справа, Оружје је направа у којој се користи притисак гасова произведен експлозијом барута, Пушка је ватрено оружје, Ријека Сана припада Савском сливу, Фата моргана је оптичка варка гдје уморни посматрачи виде виртуелне слике... Ја сам тада пожелио да се мало укључим у исправљање ових нетачности- несувислости. Сваку помоћ безсујетно и безрезервно прихватам. Коначно, да би се до краја разумијели, ја бих се увијек радије повукао и на штету истине, него улазио у тешке полемике. Зато, још једанпута хвала што ми помажете у савладавању викиформе.

--Joksimovicsana (разговор) 07:48, 3. август 2012. (CEST)

Телескоп и оптички телескоп

Не смеш да правиш 2 чланка који имају исте интервики везе (везе ка другим језицима). Чланак Оптички телескоп који си направио (и то само копирањем материјала из постојећег чланка) треба да води на en:Optical telescope. --В. Бургић (реци...) 15:19, 3. август 2012. (CEST)

Првотни чланак Телескоп каже да су телескопи оптичке справе што није тачно. Они су и оптичке справе. Ја сам под насовом Телескоп направио припадајући чланак који обухвата, како наслов и каже, све телескопе. У чланку сам само спецификовао све могуће телескопе и оставио могућност да их у посебним чланцима викија нађемо, па тако и чланак Оптички телескоп. --Joksimovicsana (разговор) 15:33, 3. август 2012. (CEST)

Причам ти о интевики везама. Сад оба чланка упућују на en:Telescope што не сме. --В. Бургић (реци...) 15:36, 3. август 2012. (CEST)

Треба овако. --В. Бургић (реци...) 15:38, 3. август 2012. (CEST)

Помозите да Вашим вики знањима учинимо ова два чланка елегантнијим и смисленијим. --Joksimovicsana (разговор) 16:14, 3. август 2012. (CEST)

Ћирилица, латиница, неециклопедијски тон и референце

Видим да си писао/ла ћирилицом у латиничком чланку (Воденица), што је противно правилима. Чланци се уређују на истом писму на ком су започети. Молио бих те да припазиш у будућности око овога. Такође, уклањао сам неке неенциклопедијске реченице из твојих измена (нпр. у чланку Црква брвнара), јер нису примерени за један чланак (поетски стил се дефинитивно не уклапа у енциклопедијски функционални стил). И још нешто: било би заиста добро када би своје измене поткрепљивао/ла одговарајућим изворима (референцама). Ако ти је потребна нека помоћ, слободно питај. Поздрав --Ф± 22:15, 9. август 2012. (CEST) Вјероватно сам направио грешку и писао текст латиницом. Знам да је то грешка википравила, али сам сигуран да је то логичка омашка и ја је у правилу избјегавам. Када покушавам да поправим неки текст писан екавицом ја остајем у екавици! Значи логика мојих ставова је недвосмислена. Моја викизнања савладавам и биће то уреду. Примјећујем у смислу презентованих чланака, у њиховој разложности, досљедности, значи, невезано за Википравила, много несмисла. Ево одмах и у средину ствари текст у поменутом чланку "Цркве брвнаре":

"Црква брвнара је свака црква која је саграђена од брвана, а овакве цркве постоје свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал, на пример у Русији, Пољској, Словачкој и у земљама Скандинавије".

Ова изјава је тачна. Али, по мени, старија и општија, отуда тачнија је: "Црква брвнара је свака црква која је саграђена од брвана. Овакве цркве постоје тамо где је дрвета било у изобињу и где је оно било доступно и јефтино. - Разумијете, ово је више енциклопедијска изјава.

"На Балкану, цркве брвнаре су најчешће у шумовитим динарским крајевима и Шумадији, у којој су почеле да се граде у доба Другог српског устанка или мало раније. Ове цркве углавном нису велике, штавише, врло су скромне. По предању, Турци су дозвољавали да се црква сагради у селу, ако се може саградити за једну ноћ. Ни једну од ових цркава није могуће саградити толико брзо, али то доста говори о условима у којима су настајале и брзини којом су грађене".

Зар у контексту енциклопедијског текста, који увијек има амбицију егзактности, може да опстане ријеч "скромне", јер у овом случају има и пежуративан смисао, пошто су ове цркве и више него једноставне. Ја бих овдје, ипак, писао: мале.

Надаље у овом тексту се говорило само о Србији. Не разумијем, како и зашто. Да би се онда поменула Норвешка или Америка. Није моје питање из локалне или неке ружније предрасуде, већ просто из потребе за логиком. Ако нешто има претензије да буде општи, енциклопедијски став о неком предмету или појму, онда оно мора да објасни максимум са најмање ријечи и да обухвати прво најближу референтну средину па онда тек оне удаљеније. Мислим да смо ту сагласни. Текстови на википедији су углавном врло неконсеквентни и не разложни.

"Код брвнара у Србији звоник је по правилу одвојен од цркве," ово пише а ја додајем: "док их у Републици Српској има и у саставу тела цркве".

Хоћу да кажем да некакве поетске ноте у викитексту и нису толико катастрофалне колико рецимо чињеница да сам једва установио редосљед логичног хијерархијског поступка у чланку Микроскоп. Он, је по мени био непримјерен, али у најважнијем смислу, у суштинском смислу. Тврди се да је МИКРОСКОП оптичка справа и то децидно. Молим Вас, није Микроскоп само оптички инструмент, и то није одавно. У времену до 20 вијека, тачно је, био је искључиво оптички инструмент. Данашња дефиниција овог појма мора бити олпштија. Тако сам својом исправком инсистирао да се крене од појма Микроскоп тако што би се рекло само најовновније о његовој улози. "Он увећава оно што голим оком тешко или никако не видимо". и то је за ударни моменат текста довољно. То је смисао основног чланка о Микроскопу. У њему сам онда навео врсте микроскопа и учинио их појединачно доступним:(свјетлосни, електорнски, протонски...) Ето видите поштовани колега/колегице, ово су много значјаније и грешке и проблеми са којима се морамо бавити. Ово исто сам урадио са темом ОРУЖЈЕ, ТЕЛЕСКОП и у још неким чланцима. Наравно да знам за моје поетске заврзламе, али оне најчешће су провоциране несувуслим и недидактичким чланцима. Рецимо у чланку о црквама или брвнарама уопште, несјећам се тачно, викиаутор пише да су Брвнаре те и те, очуване у Норвешкој од времена Викинга. Молим Вас, то је толико далека тврдња за догађаје који су много ближи,да постаје бесмислена, па ја у првотној исправци, кажем - парафразирам: Лако је Норвежанима, они нису имали ни својих ни туђих Турака. Посљије то ипак и обришем. Значи, врло сам свјестан Ваше примједбе која је у цијелости на мјесту, и такве текстове ћу избјегавати. Ви, помозите да логику текстова, која је, као и свака суштина, важнија од сваке форме, и спроведемо, и наравно мени, у савладавању википравила! На томе Вам захваљујем!

Ево одмах послије горе изговорених ријечи читам чланак Клековача планина: "Клековача је кречњачка планина (у ствари, шумовита висораван) у западном дијелу Босне са највишим врхом Велика Клековача (1962 m). Клековача је највиша планина овог дијела БиХ. Окружују је Срнетица (1375 m), Грмеч (1604 m), Осјеченица (1791 m), Луњевача (1706 m) и Црна Гора (1650 m)." Молим Вас, узмите било коју паметну књигу, рецимо Малу просветину енциклопедију, или Цвијићево Балканско полуострво. Клековача је ПЛАНИНСКИ ВИЈЕНАЦ ДИНАРСКОГ СИСТЕМА. Она не само да није висораван, она није ни планина, већ планинчина. Па само то да има рунолис говори о њеном алпском афинитету. Разумијете. То је глупост. (Наравно да сам суров, али је чињеница да има и убистава из љубави. Знам да људи воле свој крај, али то не може бити једини услов да им уважимо сваки љихов став). Значи, Клековача је врло озбиљна планинчина. У њој дувају орканске буре и мећаве. Под њом је једна од три европске прашуме, која се зове ЛОМ. Није ни поменута! Знате да размишљам, пошто је посао у који се умећем много захтјеван, одговоран и обиман, да од свега и одустанем. Макако вики била и забавног карактера, то нас неослобађа озбиљности. (Режирати комедију и њоме насмијати масу значи бити изузетно озбиљан!) Мислим да смо у томе сагласни. Значи мислим да се једнако, или и више, треба посветити смислу писања, него википравилима, без које, знам, нема википедије!? Срећно!

И ево још једног мог јављања по сличним темама а врло симптоматичн.Чланак "НАУКА", па између осталог пише аутор децидно као ПОСЕБАН, па ваљда и важан, ПОДНАСЛОВ: "ШТА НАУКА НЕ ПРОУЧАВА И ШТА НЕ МОЖЕ ДА РЕШИ". Па своју мисао расчлањује: етику, морал и више се не сјећам да ли је било још шта, а и довољно је!? Огроман, суштински дио филозофског мишљења јест размишљање о етици и моралу. То раде и Сократ, и Платон... Кант... Молим Вас, то је органска глупост. Застрашујуће је и то да пристрасност аутора иде дотле да као циљ Религије јесте "утврђивање етике и морала". Оно прво сам избрисао. Једноставно је недопустива та немисао да наука не обрађује морал и етику. Религија само прокламује, али ајде да утврђује ставове о моралу и етици. Религија као догма, а и то сам додао, и нема смисао сумње и провјере. Она не објашњава, она проглашава за вјечним и непромјенљивим своје каноне. Јесте да и религија постаје еласгичнија, читај мудрија, а то је већ не допустиво са њеним прокламованим правилима, па оне истине због којих је правила инквизиционе погроме у прошлости, подводи под словом светих књига, налазећи наводна валидна тумачења истих!? Зато, јадан, додајем непотребно:

»Нема ниједне појаве у свету која не би могла бити предметном науке. тј.систематског упознавања,испитивања и објашњавања у циљу њеног практичног искоришћавања.« ( Мала просветина енциклопедија, стр. 138 II књига, 1959.)

--Joksimovicsana (разговор) 14:20, 10. август 2012. (CEST)

Проблем са статусом ауторских права за датотеку Mehmedova crkva 1.jpg

Могуће кршење АП

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Mehmedova crkva 1.jpg. Међутим, утврђено је да се иста датотека налази на једној или више Интернет адреса, па је споран њен статус ауторских права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Уколико ти ниси њен аутор, потребно је носиоцу ауторских права послати захтев за коришћење материјала на Википедији под условима лиценце CC BY-SA 3.0. Након добијања дозволе, на страницу са описом датотеке треба ставити одговарајућу лиценцу: {{cc-by-sa-3.0}} и линк ка дозволи на OTRS систему: {{OTRS|ID тикета}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке са спорним статусом могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 23:13, 14. август 2012. (CEST)

Пристрасан тон

Поздрав, реченице које имају пристрасан тон нису погодне за енциклопедију, погледати Википедија:Неутрална тачка гледишта. Конкретно, на пример, „Усвојена и врло занимљива квалификација јесте и да су вируси значајна прелазна форма из неживе у живу природу“ не може да се прихвати. Исто тако сваку тврдњу треба поткрепити поузданом референцом.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 19:29, 20. август 2012. (CEST)

Збиља нисам разумио, али то не занчи да јесам у праву, шта у наведеном говори о мом пристрасном тону. Ипак, исправих предочено. И даље тврдим да је моја првотна формулација апсолутно могла да стоји, стим да је нова елегантнија. Суштина су им исте. По званичној позитивној науци (погледајте И Ениклопедију британику), беспрекорно тачна. Вируси, а то је можда у еволутивном смислу и круцијално, су прелазна форма из неживе и живу материју. Зато сам одушевљено рекао да је то занимљиво!!! Приватно и врло лично додајем и РЕВОЛУЦИОНАРНО У ЕВОЛУТИВНОМ СМИСЛУ! Разумијете? Ипак хвала лилјепа на Вашој позорности и агилности. Чувајте Вики, има МНОГО ГОРИХ ОД МОЈЕ МАЛЕНКОСТИ... --Joksimovicsana (разговор) 20:17, 20. август 2012. (CEST)

Ne brinite nije bila neka katastrofalna greška, ja sam već bila malo ispravila, izbacila sam samo ono „vrlo zanimljiva“ inače ostatak je bio sasvim uredu da ne bude zabune. Samo nastavite sa vašim doprinosima nisu to neke ogromne greške ali ih ipak treba malo doraditi. Ali nemojte se obeshrabriti, svi smo mi u početku pravili raznorazne greške pa smo se vremenom učili i poboljšavali. Ukoliko vam bude trebala neka pomoć slobodno me kontaktirajte.--ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 20:28, 20. август 2012. (CEST)

Делови телескопа

Кад си већ направио посебну страну за оптички телескоп, зашто на општој страни телескоп пишеш да су му основни делови окулар или тражилац, кад радио-телескоп (нпр.) нема ни једно ни друго. Дакле, ово

Основни делови сваког телескопа су објектив, окулар, тражилац (усмеривач), статив, механизам за покретање телескопа.

Хабл нема статив, да не набрајам даље. --В. Бургић (реци...) 21:36, 28. август 2012. (CEST)

Примједба на мјесту! Бургић је буднић! Хвала! --milica 14:08, 29. август 2012. (CEST)

Такође, нема сваки телескоп део усмерен ка небеском објекту, нити статив, нити је сваки телескоп покретан, нити има монтажу... Ако су чланци већ раздвојени, општи чланак у ком треба побројати све особине сваке врсте телескопа нема много смисла. Никола (разговор) 22:01, 30. август 2012. (CEST)

Брзо брисање

Обавештавам Вас да је на чланку који сте написали - Невен (српске дечје новине), налепљен шаблон брзо брисање. Сматрам да је проблем у неенциклопедијском стилу, између осталог („будним Чика Јовиним оком“, превелики цитати, мешање екевице и ијекавице и да не дужим више). --Lakisan97 (разговор) 13:03, 3. септембар 2012. (CEST)

Slika sa spornim statusom

Ovo izgleda kao skenirana stranica iz knjige ili nekog drugog štampanog materijala. Da li sam u pravu? micki 16:10, 9. септембар 2012. (CEST)

Претпреглед и „тз.“

Желим да Вам се захвалим за доприносе Википедији. Међутим, препоручујем Вам да користите дугме прикажи претпреглед пре снимања измена. Ово Вам помаже да пронађете грешке уколико сте их направили и спречава загушење скорашњих измена и историје странице. Хвала још једном.

Осим тога, у српском језику не постоји скраћеница „тз.“ „Такозвани“ се скраћује као „тзв.“ --В. Бургић (реци...) 09:31, 13. септембар 2012. (CEST)

Оптички телескоп

Веома лепо пишеш о телескопима. Међутим примјетио сам да податке референцираш енглеском википедијом. Ми многи узимамо податке са енглеске википедије, али нажалост она се, као и српска википедија не може сматрати поузданим независним извором. Због тога референцирање података другом википедијом није нешто што треба да се ради. --Miut (разговор) 11:27, 14. септембар 2012. (CEST)

Проблем са ауторским правима за датотеку Petar.jpg

Недостаје лиценца

Здраво, Joksimovicsana. Хвала ти што си послао датотеку Petar.jpg. Међутим, на страницу са њеним описом тренутно није стављена одговарајућа лиценца, па је статус ауторских права нејасан. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над датотекама се означавају коришћењем одговарајућих шаблона, односно лиценци. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. micki 21:21, 12. новембар 2012. (CET)

ПД Клековача

Поздрав и хвала што си урадио чланак за планинарско друштво. Ја сам га мало дорађивао, тренутно скупљам материјал и информације од старијих чланова друштва, па ћу дорадити још неке ситнице. Интересантан је стил којим си писао, као да си слушао причу неког од старијих планинара, па ме интересује ако, желиш да кажеш, гдје си дошао до свих информација везаних за друштво? Поздрав --Бановић (разговор) 14:54, 15. новембар 2012. (CET)

Ваша предпоставка извучена из мога стила писања је фасцинантна. Лијепа Вам је логика. Занемарили сте, можда, могућност да причу прича сам стари причалац, а можда је Ваша предпоставка у цијелости и тачна. Не знам. Значи, љубав према граду Приједору, Сани, а посебно Козари, дала ми је чудну моћ да сам фотографски памтио све што јесте и што није за памћење. Ја нисам хроничар Козаре, ја сам Козара. Рођен сам, тачније рађан сам са свима мојима, на готово истој паралели око 45-тог степена сјеверне географске ширине којих тристотињак километара источно од мјеста Паланчишта у коме су рађани сви крајшки Бановићи. Али, како је рекао неки Шваба Рилке, ваљда пјесник, родно мјесто је оно у коме си почео да мислиш, па зато једино и признајем Приједор- Козара- Горњи Јеловац- засеок Бокани- Мљечаница. Макако енциклопедијски размишљао, и макако ме гонили чувари Википедје као да нисам у забрани, признајем без кајања, што ми и није олакшавајућа околност, да када је у питању Козара, постајем опасно субјективан! Неупотребљиво субјективан. И зато се чувајте мојих нетачности. О Планинарском друштву Клековача сам ипак, због мојих Крајшника, који ни у мраку корака некрате, а пушку не стишћу више него цикламу с Великог Бука на Мљечаници, а она им поваздан убојита и никада им из руку не испада, у цијелости остао коректно објективан. Све што сам о планинарском друштву рекао могао бих и да одбраним. И молим Вас вјерујте ми безмјерно. Увијек ћу у википедију, како ми се год замјерило, и по цијену да ме прогласе оном непожељном персоном, или нечим ружнијим, уносити и "оно мало душе" ако знаднем. Нека то буде наш, односно нашки допринос. Видим да сте мислећи и прије свега учтив и добронамјеран млад човјек. Срећно нам са Козаром. --milica 18:49, 15. новембар 2012. (CET)

Јесте, у праву сте, потпуно сам занемарио могућност да сте ви тај стари причалац. Захваљујем Вам се на одговору, и ако ми нисте одговорили конкретно на питање у вези друштва, али и нисте морали јер сам оставио произвољну могућност. Циљ ми је да прикупим што више информација. Наиме, мој разлог јављања је управо тај што сам имао намјеру да напишем чланак о друштву, и када сам угледао да већ постоји, пријатно сам се изненадио. Међутим, по читању, одмах ми је запао за око тај ваш стил "старог причаоца", који можда баш и није својствен енциклопедијском стилу који промовише википедија.

Сви смо ми, мање више субјективни када је Козара у питању, и вјероватно имамо своје разлоге за ту субјективност, али сумњам да ће википедија толерисати ишта од тога. Њена правила су јасна, могу се прочитати у одјељцима "Шта википедија јесте/није".

Међутим, да се вратимо чланку о друштву, што је овдје главна тема. Ја сам изричит у томе да текст чланка буде потпуно енциклопедијски, што је правило овдје. Врло је важно да се сваки навод може доказати и да нема поетског стила у описивању, осим уколико се не цитира нечије казивање, јер текстови писани поетским стилом ће кад тад доћи под зуб правила википедије. Не мора то бити данас, или сутра... али погледајте ваше доприносе након пет година, видјећете да су они подлегли енциклопедијским правилима. Ја то зовем, википедијино временско полирање.

Ако баш желите написати чланак, који како ви кажете, има душу, радо бих вам понудио могућност да ми овдје прослиједите текст, који би ми објавили на веб страници друштва, уколико скупштина друштва, која се одржава сад у децембру, одобри. А ако се већини свиди, можемо текст објавити и у публикацији поводом прославе 70. година друштва која се одржава идуће године.

Углавном, везано за чланак, вратићу у почетни опис информације о урдужењу грађана из 1953. године, и о данашњим активностима друштва, што је веома битно за нас. Остатак текста уклопићемо у подиоку о историји друштва. У циљу прикупљања још неких информација планирао сам скоро посјету и Владимиру Грубљешићу кога наводите као једног од оснивача друштва, а тренутно важи и за најстаријег АКТИВНОГ планинара у БиХ, а са Јунузом Караџићем сам се сусрео прошле године у Словенији, а вјероватно ће бити још прилика за разговор са њим, прије објављивања те наше публикације поводом 70-огодишњице.

А моје идуће питање Вама би било, како бих могао на увид добити податке које сте навели у референцама чланка. Дијелове из архиве музеја и Козарског вјесника?--Бановић (разговор) 20:04, 20. новембар 2012. (CET)

__________________

Брука о Јасеновцу се тенденциозно наставља. Зашто су обрисане двије фотографије српске дјеце страдале у Јасеновачком логору? Па зар логор у Јасеновцу примјерено представља фотографија безличног каменог цвијета? Зашто је враћен неписмено написан чланак "Јасеновц" у коме Макс Лубурић дизајнира логор? Зашто се инсистира на неименованим, општим жртвама када је извјесно да су жртве Срби, Роми и Јевреји? Зашто се додворава и проституише --milica 19:52, 18. новембар 2012. (CET)

У чланку, Логор Јастребарско, се помињу страдала дјеца. Недопустиво је да се опет не говори о томе да су то српска дјеца. Зашто је то сасвим, нажалост, примјерено и , нажалост, уљудно? Зато што нису страдала дјеца на школској екскурзији,па је сасвим не битно да ли су Италијани, Албанци, Хрвати или Срби, већ у погрому,у једином ЛОГОРУ ЗА ДЈЕЦУ У СВИЈЕТУ, и то само зато што су српска. Разумијете ли? Не убијајмо ову српску дјецу по други пут и то ми њихови наближи потомци! Зашто мислите да није енциклопедијски именовати и злочинца и жртву. У овом случају то би био суштински и неопростиви превид. Тачније злонамјерна тенденција! --milica 00:55, 20. новембар 2012. (CET)