Устанак — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 41 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q124734
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q124734
Ред 36: Ред 36:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Rebellion}}
{{Commonscat|Rebellion}}

[[tt:Баш күтәрү]]

Верзија на датум 16. април 2013. у 01:36

Збор у Орашцу - почетак Првог српског устанка

Устанак је оружана побуна против нечије државне власти. Њени учесници, односно устаници, поданици су те власти који настоје да на одређено подручје замене постојећу власт властитом и/ли нечијом другом.

Суштина и врсте устанка

Јакобитски устанак у Уједињеном Краљевству - 17. век

Мотиви, циљеви као и начини вођења устанка зависе од околности; Од оних у којима се настоје у потпуности уклонити нечија власт или режим или неко подручје издвојити из државе, до оних у којима устаници не доводе у питање оквирни политички поредак, него насиљем настоје побољшати свој положај (смањење пореза, укидање регрутације) или изборити одређена права (исповедање властите вере и сл.).

Под устанцима се обично подразумевају побуне особа или друштвених група које се налазе у подређеном положају у односу на владајући сталеж.

Устанци могу представљати дио шире целине, односно оружаног сукоба у коме суделују суверене државе; једна од њих при томе може подржавати устанике на подручју непријатеља како би га ослабила. Други светски рат, у коме су Савезници помагали разне устанке против осовинских власти за то пружа низ примера.

Посебна врста устанка је она у коме активно суделују органи саме државне власти, а која за циљ има њену промену; за такве се ситуације користи израз државни удар. Уколико устанак прерасте у дуготрајан сукоб између релативно изједначених противника, онда се за њега користи израз грађански рат. За устанак који за свој крајњи мотив има постизање далекосежних или драматичних промена друштвено-политичког уређења се користи израз револуција. Устанак малог, локалног значаја (просторно, временски, по броју учесника) назива се буна.

Примери

„Херцеговци у заседи“ - приказ из часописа „Српска зора“ поводом Невесињске пушке

Као пример на нивоу светске историје се наводе устанци робова у старом Риму или сељачки устанци у Кини и средњовековној Европи. То се такође односи и на одређене етничке скупине или народа које се оружјем настоје ослободити стране власти - као пример се наводи јеврејски устанци против Римског царства или Шлески устанци 1919-1921.

За историју Срба значајни су следећи устанци:

Види још

Спољашње везе