Хуан Антонио Самаран — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 46 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q171166 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 18: Ред 18:
'''Хуан Антонио Самаран''' ({{jez-kat|Don Joan Antoni Samaranch i Torelló, Marqués de Samaranch}}; [[Барселона]], [[17. јул]] [[1920]] — [[Барселона]], [[21. април]] [[2010]]) је био [[Каталонија|каталонски]] [[спорт]]ски званичник и председник [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] од [[1980]]. до [[2001]].
'''Хуан Антонио Самаран''' ({{jez-kat|Don Joan Antoni Samaranch i Torelló, Marqués de Samaranch}}; [[Барселона]], [[17. јул]] [[1920]] — [[Барселона]], [[21. април]] [[2010]]) је био [[Каталонија|каталонски]] [[спорт]]ски званичник и председник [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] од [[1980]]. до [[2001]].


==Биографија==
== Биографија ==
Самаран је рођен у [[Барселона|Барселони]] у богатој породици. Завршио је вишу пословну школу у Барселони. Био је шеф мисија шпанских тимова на бројним олимпијским такмичењима, пре него што га је [[Франсиско Франко]] поставио за председника шпанског националног олимпијског комитета и члана [[МОК]]. Самаран је био позната личност у последњим данима Франкове владавине. Био је потпредседник МОК од 1974. до 1978. и шпански амбасадор у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] и [[Монголија|Монголији]] од 1977. до 1980. Због својих заслуга у промовисању олимпијског покрета, шпански краљ [[Хуан Карлос I]] му је 1991. дао титулу [[маркиз]]а.
Самаран је рођен у [[Барселона|Барселони]] у богатој породици. Завршио је вишу пословну школу у Барселони. Био је шеф мисија шпанских тимова на бројним олимпијским такмичењима, пре него што га је [[Франсиско Франко]] поставио за председника шпанског националног олимпијског комитета и члана [[МОК]]. Самаран је био позната личност у последњим данима Франкове владавине. Био је потпредседник МОК од 1974. до 1978. и шпански амбасадор у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] и [[Монголија|Монголији]] од 1977. до 1980. Због својих заслуга у промовисању олимпијског покрета, шпански краљ [[Хуан Карлос I]] му је 1991. дао титулу [[маркиз]]а.


=== Председник МОК ===
=== Председник МОК ===
Самаран је изабран за председника МОК на 83. заседању те организације у [[Москва|Москви]], које је одржано пре [[Летње олимпијске игре 1980.|Летњих олимпијских игара 1980.]] - између 15. и 18. јула 1980.<ref>Olympic Review, N154, August 1980, pp. 410–412, available [http://www.aafla.org/OlympicInformationCenter/OlympicReview/1980/ore154/ORE154k.pdf online]</ref>
Самаран је изабран за председника МОК на 83. заседању те организације у [[Москва|Москви]], које је одржано пре [[Летње олимпијске игре 1980.|Летњих олимпијских игара 1980.]] - између 15. и 18. јула 1980.<ref>Olympic Review, N154, August 1980, pp. 410–412, available [http://www.aafla.org/OlympicInformationCenter/OlympicReview/1980/ore154/ORE154k.pdf online], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>


Током свог мандата Самаран је успео да финансијски опорави олимпијски покрет, уз велике приходе од телевизијских права и спонзорства. Иако су [[Летње олимпијске игре 1984.]] и [[Летње олимпијске игре 1988.]] бојкотовале државе [[Источни блок|Источног блока]] и још неке државе, број држава чланица МОК и учесница сваких игара се повећавао током Самарановог председништва. Самаран је такође тежио да се најбољи спортисти такмиче на Олимпијским играма, што је довело до поступног прихватања професионалних спортиста.
Током свог мандата Самаран је успео да финансијски опорави олимпијски покрет, уз велике приходе од телевизијских права и спонзорства. Иако су [[Летње олимпијске игре 1984.]] и [[Летње олимпијске игре 1988.]] бојкотовале државе [[Источни блок|Источног блока]] и још неке државе, број држава чланица МОК и учесница сваких игара се повећавао током Самарановог председништва. Самаран је такође тежио да се најбољи спортисти такмиче на Олимпијским играма, што је довело до поступног прихватања професионалних спортиста.
Ред 30: Ред 30:
Умро је 21. априла 2010. у Барселони од [[срчани удар|срчаног удара]].
Умро је 21. априла 2010. у Барселони од [[срчани удар|срчаног удара]].


==Референце==
== Референце ==
{{извори}}
{{reflist}}
{{Други пројекти
{{Други пројекти
| commons = Juan Antonio Samaranch
| commons = Juan Antonio Samaranch

Верзија на датум 30. април 2013. у 06:07

Хуан Антонио Самаран
Хуан Антонио Самаран на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју
Датум рођења(1920-07-17)17. јул 1920.
Место рођењаБарселона, Шпанија
Датум смрти21. април 2010.(2010-04-21) (89 год.)
Место смртиБарселона, Шпанија

Хуан Антонио Самаран (кат. Don Joan Antoni Samaranch i Torelló, Marqués de Samaranch; Барселона, 17. јул 1920 — Барселона, 21. април 2010) је био каталонски спортски званичник и председник Међународног олимпијског комитета од 1980. до 2001.

Биографија

Самаран је рођен у Барселони у богатој породици. Завршио је вишу пословну школу у Барселони. Био је шеф мисија шпанских тимова на бројним олимпијским такмичењима, пре него што га је Франсиско Франко поставио за председника шпанског националног олимпијског комитета и члана МОК. Самаран је био позната личност у последњим данима Франкове владавине. Био је потпредседник МОК од 1974. до 1978. и шпански амбасадор у Совјетском Савезу и Монголији од 1977. до 1980. Због својих заслуга у промовисању олимпијског покрета, шпански краљ Хуан Карлос I му је 1991. дао титулу маркиза.

Председник МОК

Самаран је изабран за председника МОК на 83. заседању те организације у Москви, које је одржано пре Летњих олимпијских игара 1980. - између 15. и 18. јула 1980.[1]

Током свог мандата Самаран је успео да финансијски опорави олимпијски покрет, уз велике приходе од телевизијских права и спонзорства. Иако су Летње олимпијске игре 1984. и Летње олимпијске игре 1988. бојкотовале државе Источног блока и још неке државе, број држава чланица МОК и учесница сваких игара се повећавао током Самарановог председништва. Самаран је такође тежио да се најбољи спортисти такмиче на Олимпијским играма, што је довело до поступног прихватања професионалних спортиста.

Самаран се 2001. године није поново кандидовао за председника МОК. На том месту наследио га је Жак Рог. Самаран је постао почасни доживотни председник Међународног олимпијског комитета.

Умро је 21. априла 2010. у Барселони од срчаног удара.

Референце

  1. ^ Olympic Review, N154, August 1980, pp. 410–412, available online, Приступљено 30. 4. 2013.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуан_Антонио_Самаран&oldid=7154707”