Летње олимпијске игре 1988.

Из Википедије, слободне енциклопедије
XXIV Олимпијске игре - Сеул 1988.
제24회 하계 올림픽 - 1988서울특별시
1988 Summer Olympics logo.svg
Град домаћин Сеул, Јужна Кореја
Број држава 159
Број спортиста 8.465
Број спортова 27
Број такмичења 263
Отварање игара 17. септембар 1988.
Затварање игара 2. октобар 1988.

XXIV Олимпијске игре су одржане 1988. године у Сеулу, у Јужној Кореји. МОК је дао предност Сеулу као граду домаћину у конкуренцији јапанског града Нагоје.

Као и на претходна три издања Игара (у Монтреалу 1976., у Москви 1980. и у Лос Анђелесу 1984.) и на овим је Играма забележен бојкот из политичких разлога. Северна Кореја је бојкотовала Игре због чињенице да Јужна Кореја није пристала поделити домаћинство са својим северним суседом. Бојкот је слиједила Куба, али не и остале комунистичке државе. Тако је на крају овај бојкот био мањих размјера, и након три окрњене манифестације овај пута су на Играма учествовале све тадашње спортске велесиле што је донело висок квалитет такмичења.

У програм Игара је враћен тенис, а по први пут у програму је био уврштен и стони тенис.

У такмичарском програму посебну су се истакнули ови појединци и догађаји:

  • Бен Џонсон, спринтер из Канаде, је победио у дуго очекиваној и најављиваној трци на 100 m и то с временом новог светског рекорда. Накнадно је међутим, у једној од највећих допиншких афера у олимпијској историји, утврђено да је Џонсон користио недозвољена стимулативна средства, па су му медаља и рекорд одузети, а победа је припала Карлу Луису.
  • Пливачица Кристин Ото из Источне Немачке је освојила шест златних медаља. У пливању су се још истакнули Мет Бионди (САД, 5 злата) и Џенет Еванс (САД, три злата). Сензационални победник у трци 100 m делфин је био Ентони Нести из Суринама, који је тиме постао први пливач црне боје коже кому је то пошло за руком.
  • Гимнастичар Владимир Артемов из Совјетског Савеза је освојио четири златне медаље, а Данијела Силивас из Румуније три.
  • Спринтерка Флоренс Грифит Џојнер из САД је освојила три златне и једну сребрну медаљу у спринтерским дисциплинама, оборивши при томе и светски рекорд у трци на 200 m.
  • Криста Ротенбургер из Источне Немачке је постала први (и последњи) спортиста уопште ком је пошло за руком освојити медаље и на зимским и на летњим Олимпијским играма исте године. Она је сребро освојено у бициклизму прикључила злату којег је освојила у брзом клизању раније исте године на Зимским олимпијским играма у Калгарију. Како се летње и зимске Олимпијске игре више не одржавају у истој години, овакав успех више није могуће поновити.
  • Скакач у воду Грег Луганис је одбранио наслове у обе дисциплине скокова у воду (торањ, даска) освојене четири године раније на Играма у Лос Анђелесу. Међутим, запамћен је по неуспелом скоку када је главом ударио у одскочну даску те оставио крваву мрљу на дасци и у базену, али без теже повреде. Тај је догађај поновно дошао у средиште пажње неколико година касније, када је Луганис јавно објавио да је био заражен вирусом СИДАСиде време игара у Сеулу. Данас је међутим познато да вирус ХИВ-а не може преживјети на ваздуху и у води, па реална опасност да се неко од такмичара зарази том болешћу од Луганиса није постојала.
  • Лоренс Лемју, канадски једриличар, је био на другом месту током такмичења с реалним шансама да освоји сребрну медаљу. Међутим, током једне регате прекинуо је натецање да би помогао једном повређеном такмичару. Лемју је на крају завршио на 22. месту, али је примио посебну награду за спортско понашање.

Списак спортова[уреди]

(Пливање, синкронизирано пливање, ватерполо и скокови у воду се сматрају различитим дисциплинама истог спорта)

Демонстрацијски спортови су били бадминтон, бејзбол, џудо за жене, теквондо, куглање и параолимпијске атлетске дисциплине.

Распоред такмичења[уреди]

ЦО церемонија отварања квалификације 1 финале ЦЗ церемонија затварања
датум
спортови
септембар октобар Ук.фин.
17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
1
суб
2
нед
Olympic Rings Icon.svg Церемоније отварања/затварања ЦО ЦЗ
Olympic pictogram Athletics.png Атлетика 3 3 5 8 4 4 5 9 1 42
Бициклизам Olympic pictogram Cycling (road).png Друмски 1 1 1 9
Olympic pictogram Cycling (track).png Велодромски 1 1 4
Olympic pictogram Boxing.png Бокс 6 6 12
Olympic pictogram Water polo.png Ватерполо 1 1
Olympic pictogram Rowing.png Веслање 7 7 14
Гимнастика Olympic pictogram Gymnastics (artistic).png Гимнастика 1 1 1 1 6 4 15
Olympic pictogram Gymnastics (rhythmic).png Ритмичка 1
Olympic pictogram Weightlifting.png Дизање тегова 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 10
Olympic pictogram Sailing.png Једрење 8 8
Olympic pictogram Canoeing.png Кајак и кану 6 6 12
Olympic pictogram Equestrian.png Коњички спорт 2 1 1 1 1 6
Olympic pictogram Basketball.png Кошарка 1 1 2
Olympic pictogram Fencing.png Мачевање 1 1 1 1 1 1 1 1 8
Olympic pictogram Modern pentathlon.png Модеран петобој 2 2
Olympic pictogram Volleyball.png Одбојка 1 1 2
Olympic pictogram Swimming.png Пливање 4 5 5 5 6 6 31
Olympic pictogram Wrestling.png Рвање 3 3 4 3 3 4 20
Olympic pictogram Handball.png Рукомет 1 1 2
Olympic pictogram Synchronized swimming.png Синхроно пливање 1 1 2
Olympic pictogram Diving.png Скокови у воду 1 1 1 1 4
Olympic pictogram Table tennis.png Стони тенис 2 2 4
Olympic pictogram Archery.png Стреличарство 2 2 4
Olympic pictogram Shooting.png Стрељаштво 2 2 2 2 1 2 2 13
Olympic pictogram Tennis.png Тенис 2 2 4
Olympic pictogram Football.png Фудбал 1 1
Olympic pictogram Field hockey.png Хокеј на трави 1 1 2
Olympic pictogram Judo.png Џудо 1 1 1 1 1 1 1 7
Укупно финала по дану 5 7 9 13 18 12 30 26 11 14 7 13 26 37 9 237
Укупно финала до дана 12 21 34 52 64 94 120 131 145 152 165 191 228 237
јули/август 17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
1
суб
2
нед
Ук.фин.

Биланс медаља[уреди]

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре Сеул 1988. Olympic rings with white rims.svg
Пласман Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1  Совјетски Савез 55 31 46 132
2  Источна Немачка 37 35 30 102
3  САД 36 31 27 94
4  Јужна Кореја 12 10 11 33
5  Западна Немачка 11 14 15 40
6  Мађарска 11 6 6 23
7  Бугарска 10 12 13 35
8  Румунија 7 11 6 24
9  Француска 6 4 6 16
10  Италија 6 4 4 14
11  Кина 5 11 12 28
12  Уједињено Краљевство 5 10 9 24
13  Кенија 5 2 2 9
14  Јапан 4 3 7 14
15  Аустралија 3 6 5 14
16  СФРЈ 3 4 5 12
17  Чехословачка 3 3 2 8
18  Нови Зеланд 3 2 8 13
19  Канада 3 2 5 10
20  Пољска 2 5 9 16
21  Норвешка 2 3 0 5
22  Холандија 2 2 5 9
23  Данска 2 1 1 4
24  Бразил 1 2 3 6
25  Финска 1 1 2 4
 Шпанија 1 1 2 4
27  Турска 1 1 0 2
28  Мароко 1 0 2 3
29  Аустрија 1 0 0 1
 Португалија 1 0 0 1
 Суринам 1 0 0 1
32  Шведска 0 4 7 11
33  Швајцарска 0 2 2 4
34  Јамајка 0 2 0 2
35  Аргентина 0 1 1 2
36  Чиле 0 1 0 1
 Костарика 0 1 0 1
 Индонезија 0 1 0 1
 Иран 0 1 0 1
 Холандски Антили 0 1 0 1
 Перу 0 1 0 1
 Сенегал 0 1 0 1
Olympic rings with white rims.svg Девичанска Острва 0 1 0 1
44  Белгија 0 0 2 2
 Мексико 0 0 2 2
46  Колумбија 0 0 1 1
 Џибути 0 0 1 1
 Грчка 0 0 1 1
 Монголија 0 0 1 1
 Пакистан 0 0 1 1
 Филипини 0 0 1 1
 Тајланд 0 0 1 1
Укупно 241 234 264 739

Спољашње везе[уреди]

Извештај са ОИ 1988. године