Летње олимпијске игре 1988.

С Википедије, слободне енциклопедије
XXIV Олимпијске игре - Сеул 1988.
제24회 하계 올림픽 - 1988서울특별시
1988 Summer Olympics logo.svg
Град домаћинСеул, Јужна Кореја
Број држава159
Број спортиста8.465
Број спортова27
Број такмичења263
Отварање игара17. септембар 1988.
Затварање игара2. октобар 1988.
Лос Анђелес 1984. Барселона 1992.  >

Летње олимпијске игре 1988. одржане су у Сеулу, у Јужној Кореји. Међународни олимпијски комитет (МОК) дао је предност Сеулу као граду домаћину у конкуренцији јапанског града Нагоје.

Као и на претходна три издања Летњих олимпијских игара (у Монтреалу 1976, у Москви 1980. и у Лос Анђелесу 1984), и на овом је забележен бојкот из политичких разлога. Северна Кореја је бојкотовала Игре због тога што Јужна Кореја није пристала поделити домаћинство с њом. Бојкот је слиједила Куба, али не и остале комунистичке државе. Тако је на крају тај бојкот био мањих размјера и након три окрњене манифестације овог пута су на Играма учествовале све тадашње спортске велесиле, што је донело висок квалитет такмичења.

У програм Игара је враћен тенис, а по први пут у програму је био уврштен и стони тенис.

У такмичарском програму нарочито су се истакнули ови појединци и догађаји:

  • Бен Џонсон, спринтер из Канаде, победио је у дуго очекиваној и најављиваној трци на 100 m и то с временом новог светског рекорда. Међутим, накнадно је утврђено да је Џонсон конзумирао недозвољена стимулативна средства у једној од највећих допиншких афера у олимпијској историји. Стога су му одузети медаља и рекорд, а победа је припала Карлу Луису.
  • Пливачица Кристин Ото из Источне Немачке освојила је шест златних медаља. У пливању су се још истакнули Мет Бјонди (САД, 5 злата) и Џенет Еванс (САД, три злата). Сензационални победник у трци 100 m делфин био је Ентони Нести из Суринама, који је тиме постао први пливач црне боје коже којем је то пошло за руком.
  • Гимнастичар Владимир Артјомов из Совјетског Савеза освојио је четири златне медаље, а Данијела Силивас из Румуније три.
  • Спринтерка Флоренс Грифит Џојнер из САД освојила је три златне и једну сребрну медаљу у спринтерским дисциплинама оборивши светски рекорд у трци на 200 m.
  • Криста Ротенбургер из Источне Немачке постала је први (и последњи) спортиста уопште којем је пошло за руком освојити медаље и на зимским и на летњим Олимпијским играма исте године. Сребро освојено у бициклизму прикључила је злату које је освојила у брзом клизању раније те године на Зимским олимпијским играма у Калгарију. Будући да се Летње и Зимске олимпијске игре више не одржавају у истој години, такав успех више није могуће поновити.
  • Скакач у воду Грег Луганис одбранио је наслове у обе дисциплине скокова у воду (торањ, даска) освојене четири године раније на Играма у Лос Анђелесу. Међутим, запамћен је по неуспелом скоку када је главом ударио у одскочну даску те оставио крваву мрљу на дасци и у базену, али без теже повреде. Тај догађај је поновно дошао у средиште пажње после неколико година, када је Луганис јавно објавио да је био заражен ХИВ-ом током игара у Сеулу. Међутим, данас познато да ХИВ не може преживјети на ваздуху и у води, па реална опасност да се неко од такмичара зарази није постојала.
  • Лоренс Лемју, канадски једриличар, јест био на другом месту током такмичења с реалним шансама да освоји сребрну медаљу. Међутим, током једне регате је прекинуо такмичење да би помогао једном повређеном такмичару. Лемју је на крају завршио на 22. месту, али је примио посебну награду за спортско понашање.

Списак спортова[уреди | уреди извор]

(Пливање, синкронизирано пливање, ватерполо и скокови у воду сматрају се различитим дисциплинама истог спорта)

Демонстрациони спортови су били бадминтон, бејзбол, џудо за жене, теквондо, куглање и параолимпијске атлетске дисциплине.

Распоред такмичења[уреди | уреди извор]

ЦО церемонија отварања квалификације 1 финале ЦЗ церемонија затварања
датум
спортови
септембар октобар Ук.фин.
17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
1
суб
2
нед
Olympic Rings Icon.svg Церемоније отварања/затварања ЦО ЦЗ
Olympic pictogram Athletics.png Атлетика 3 3 5 8 4 4 5 9 1 42
Бициклизам Olympic pictogram Cycling (road).png Друмски 1 1 1 9
Olympic pictogram Cycling (track).png Велодромски 1 1 4
Boxing pictogram.svg Бокс 6 6 12
Olympic pictogram Water polo.png Ватерполо 1 1
Olympic pictogram Rowing.png Веслање 7 7 14
Гимнастика Olympic pictogram Gymnastics (artistic).png Гимнастика 1 1 1 1 6 4 15
Olympic pictogram Gymnastics (rhythmic).png Ритмичка 1
Olympic pictogram Weightlifting.png Дизање тегова 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 10
Olympic pictogram Sailing.png Једрење 8 8
Olympic pictogram Canoeing.png Кајак и кану 6 6 12
Olympic pictogram Equestrian.png Коњички спорт 2 1 1 1 1 6
Olympic pictogram Basketball.png Кошарка 1 1 2
Olympic pictogram Fencing.png Мачевање 1 1 1 1 1 1 1 1 8
Olympic pictogram Modern pentathlon.png Модеран петобој 2 2
Olympic pictogram Volleyball.png Одбојка 1 1 2
Olympic pictogram Swimming.png Пливање 4 5 5 5 6 6 31
Olympic pictogram Wrestling.png Рвање 3 3 4 3 3 4 20
Olympic pictogram Handball.png Рукомет 1 1 2
Olympic pictogram Synchronized swimming.png Синхроно пливање 1 1 2
Olympic pictogram Diving.png Скокови у воду 1 1 1 1 4
Olympic pictogram Table tennis.png Стони тенис 2 2 4
Olympic pictogram Archery.png Стреличарство 2 2 4
Olympic pictogram Shooting.png Стрељаштво 2 2 2 2 1 2 2 13
Olympic pictogram Tennis.png Тенис 2 2 4
Olympic pictogram Football.png Фудбал 1 1
Olympic pictogram Field hockey.png Хокеј на трави 1 1 2
Olympic pictogram Judo.png Џудо 1 1 1 1 1 1 1 7
Укупно финала по дану 5 7 9 13 18 12 30 26 11 14 7 13 26 37 9 237
Укупно финала до дана 12 21 34 52 64 94 120 131 145 152 165 191 228 237
јули/август 17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
1
суб
2
нед
Ук.фин.

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре Сеул 1988. Olympic rings.svg
Пласман Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1  Совјетски Савез 55 31 46 132
2  Источна Немачка 37 35 30 102
3  САД 36 31 27 94
4  Јужна Кореја 12 10 11 33
5  Западна Немачка 11 14 15 40
6  Мађарска 11 6 6 23
7  Бугарска 10 12 13 35
8  Румунија 7 11 6 24
9  Француска 6 4 6 16
10  Италија 6 4 4 14
11  Кина 5 11 12 28
12  Уједињено Краљевство 5 10 9 24
13  Кенија 5 2 2 9
14  Јапан 4 3 7 14
15  Аустралија 3 6 5 14
16  Југославија 3 4 5 12
17  Чехословачка 3 3 2 8
18  Нови Зеланд 3 2 8 13
19  Канада 3 2 5 10
20  Пољска 2 5 9 16
21  Норвешка 2 3 0 5
22  Холандија 2 2 5 9
23  Данска 2 1 1 4
24  Бразил 1 2 3 6
25  Финска 1 1 2 4
 Шпанија 1 1 2 4
27  Турска 1 1 0 2
28  Мароко 1 0 2 3
29  Аустрија 1 0 0 1
 Португалија 1 0 0 1
 Суринам 1 0 0 1
32  Шведска 0 4 7 11
33   Швајцарска 0 2 2 4
34  Јамајка 0 2 0 2
35  Аргентина 0 1 1 2
36  Чиле 0 1 0 1
 Костарика 0 1 0 1
 Индонезија 0 1 0 1
 Иран 0 1 0 1
 Холандски Антили 0 1 0 1
 Перу 0 1 0 1
 Сенегал 0 1 0 1
Olympic rings.svg Девичанска Острва 0 1 0 1
44  Белгија 0 0 2 2
 Мексико 0 0 2 2
46  Колумбија 0 0 1 1
 Џибути 0 0 1 1
 Грчка 0 0 1 1
 Монголија 0 0 1 1
 Пакистан 0 0 1 1
 Филипини 0 0 1 1
 Тајланд 0 0 1 1
Укупно 241 234 264 739

Спољашње везе[уреди | уреди извор]