Крвна плазма — разлика између измена
Нема описа измене |
м literatura |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
==Референце== |
==Референце== |
||
{{reflist|}} |
{{reflist|}} |
||
== Литература == |
|||
{{Глобулини}} |
{{Глобулини}} |
||
Верзија на датум 24. октобар 2013. у 08:20
Крвна плазма, поред крвних ћелија, сачињава крв. То је безбојна, односно жућкастата течност.[1]
Крвна плазма је у ствари водени раствор неких органских и неорганских материја. Састоји се од 90% воде, док од неорганских материја доминира натријум-хлорид (NaCl) са око 0,8%, који и даје сланкаст укус крви. Такође садржи врло мале количине калцијумове и магнезијумове соли, мале количине шећера (око 0,1%), неке масне материје, хормоне, кисеоник и угљен-диоксид. У крвној плазми се налазе све материје ресорбоване из система за варење. Такође, 7% - 9% крвне плазме чине крвне беланчевине, које саме крвне ћелије стварају: албумини, глобулини и фибриноген. Албумини су раствориви у води и дају вискозност крви, имуноглобулини (или само глобулини) су такође раствориви у води, а стварају антитела у борби против болести, док фибриноген служи да се при повреди претвори у фибринску мрежу, нерастворљиву у води.[2]
Референце
- ^ Dennis O'Neil (1999). „Blood Components”. Palomar College.
- ^ Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ)
Литература
