Брсково (трг и рудник) — разлика између измена
м ispravke |
|||
Ред 27: | Ред 27: | ||
*[http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=293 Брсковски динар] |
*[http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=293 Брсковски динар] |
||
*[http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар] |
*[http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар] |
||
*[http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2190_1.jpg Помињање Брскова у повељи краља Стефана Уроша II Милутина , у вези са слободом трговине за дубровачке трговце (око 1283)] |
|||
==Види још== |
==Види још== |
Верзија на датум 21. новембар 2013. у 01:13
Брсково (лат. Brescoa) је било привредно средиште у средњовјековној Србији, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је Брсково насеље у општини Мојковац.
Одређена аутономија Саса
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења Монгола (1241-1242) краљ Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под надбискупијом у Бару). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, Которанима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су Саси имали у привреди средњовјековне Србије.
Приморски трговци
Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате брсковске динаре (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.
Дубровачки конзул и доминиканци
Дубровачки трговци су у брскову имали сталног конзула, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом доминиканаца из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.
Царина
У Брскову је била успостављена и царина, која је српском краљу такође доносила велики приход.
Брсковски рудници
Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.
Тврђава и ковница новца
У Брскову је радила ковница новца, прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) преко венецијанских трговаца цијењен у Италији. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. Брсковска тврђава (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег Мојковца, на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
Литература
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Спољашње везе
- Брсковски динар
- Брсковски динар
- Помињање Брскова у повељи краља Стефана Уроша II Милутина , у вези са слободом трговине за дубровачке трговце (око 1283)