Брсково (трг и рудник) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 3. јануар 2014. у 21:21

Брсково (лат. Brescoa) је било привредно средиште у средњовјековној Србији, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је Брсково насеље у општини Мојковац.

Одређена аутономија Саса

Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења Монгола (1241-1242) краљ Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под надбискупијом у Бару). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, Которанима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су Саси имали у привреди средњовјековне Србије.

Приморски трговци

Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате брсковске динаре (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.

Дубровачки конзул и доминиканци

Дубровачки трговци су у брскову имали сталног конзула, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом доминиканаца из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.

Царина

У Брскову је била успостављена и царина, која је српском краљу такође доносила велики приход.

Брсковски рудници

Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.

Тврђава и ковница новца

У Брскову је радила ковница новца, прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) преко венецијанских трговаца цијењен у Италији. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. Брсковска тврђава (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег Мојковца, на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.

Литература

Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.

Спољашње везе

Види још

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п|Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.]]
+[[Слика:Rudarska lampa iz srednjovjekovnog Brskova.png|десно|мини|200п|Средњовјековна рударска лампа из Брскова]]
 '''Брсково''' ({{јез-лат|Brescoa}}) је било привредно средиште у [[Средњовековна Србија|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османлије]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]].