Стадион Пољуд — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
infookvir
višenamjenski je
Ред 20: Ред 20:
}}
}}


'''Стадион Пољуд''' је [[фудбал]]ски [[стадион]] у [[Сплит|Сплиту]], [[Хрватска]]. Налази се у кварту [[Пољуд]]. Изграђен је [[1979]]. године у склопу изградње спортских објеката [[Медитеранске игре 1979.|8. медитеранских игара]]. Аутор пројекта истакнути је хрватски архитект др. Борис Магаш.
'''Стадион Пољуд''' је вишенаменски [[стадион]] у [[Сплит|Сплиту]], [[Хрватска]]. Налази се у кварту [[Пољуд]]. Изграђен је [[1979]]. године у склопу изградње спортских објеката [[Медитеранске игре 1979.|8. медитеранских игара]]. Аутор пројекта истакнути је хрватски архитект др. Борис Магаш.


Са својих 630 рефлектора, што га чини једним од најбоље освијетљених стадиона на свијету, ноћу изгледа као спуштени свемирски брод.
Са својих 630 рефлектора, што га чини једним од најбоље освијетљених стадиона на свијету, ноћу изгледа као спуштени свемирски брод.

Верзија на датум 9. јануар 2014. у 20:25

Стадион Пољуд
Стадион Пољуд
МестоСплит,  Хрватска
Изградња1979
Отворен1979
ВласникГрад Сплит
Капацитет35.000
Подлогатрава
АрхитектаБорис Магаш
Димензије105 x 68 m
Корисници
ХНК Хајдук Сплит
Фудбалска репрезентација Хрватске

Стадион Пољуд је вишенаменски стадион у Сплиту, Хрватска. Налази се у кварту Пољуд. Изграђен је 1979. године у склопу изградње спортских објеката 8. медитеранских игара. Аутор пројекта истакнути је хрватски архитект др. Борис Магаш.

Са својих 630 рефлектора, што га чини једним од најбоље освијетљених стадиона на свијету, ноћу изгледа као спуштени свемирски брод.

Комбинација је то челика и полупрозирног лексана, има распон унутрашњег лука 215m, са слободно летећим луком од 45m. 20 мостова води у стадион чији је капацитет 35000 људи. За пуњење свих сједећих мјеста Пољуда потребно је 5,4 минуте.

Линија шкољке стадиона варира у бројевима редова, највећа дубина гледалишта износи 54 реда, на сјеверној трибини је 27. Западни и источни дио идентични су у основним димензијама. Ложе за новинаре и репортер могу се организовати зависно о врсти такмичења (атлетика или фудбал). Кабине за радио и ТВ-пријенос налазе се испод крова западне трибине. У приземљу западног дијела су 2 свлачионице за 1. фудбалере, соба за масажу, сауна и остале свлачионице, амбуланта за допинг надзор, велика дворана за тренинге са вјештачком травом, теретана, дворана за индивидуалан рад, оружар, праоница, економат и сервисни простори. На првој етажи су салони дневног боравка са терасом, мали салон, трофејна дворана, дворана за конференције и интервјуе, салон почасне ложе са 114 мјеста, 15 двокреветних соба за карантену. У вањском дијелу 2. етаже је управа објекта с 10 канцеларијских простора, у унутрашњем дијелу је прес-центар, директно повезан с новинарским трибинама иза почасне ложе.

Поглед на источну и дјелом сјеверну трибину стадиона

У вањским просторима стадиона су 2 помоћна фудбалска терена од којих 1 има расвјету за ноћне утакмице; полигон за тренинг фудбалера (60×40), четверострука атлетска стаза за загријавање, 140 метара дужине. Испод источне трибине горње 2 етаже намјењене су комерцијалним канцеларијским садржајима, а дорњи дио садржи складишне просторе.

Главно игралиште покривено је природном травом, димензије 105×68m, те је оспособљено и за атлетска такмичења у свим дисциплинама и покривено је синтетичком масом тартаном.

Ту се 1990. одржало Европско првенство у атлетици. Падали су рекорди, па и свјетски. Француска штафета на 4×100 m срушила је свјетски рекорд резултатом 37,79. Подијељено је 165 медаља, 125 пута су се у ваздух дигле побједничке заставе, те су се одсвирале 43 химне. Било је присутно чак 1200 новинара из цијелог свијета. Свјетла спортске атлетске Европе била су уперена према Пољуду. Но, и десетак година раније, на Међународном атлетском митингу, наступали су бројни велики атлетичари као Акерман, Симеони, Бијер, Менеа, док је славна Рут Фукс 1980. бацила копље до новог свјетског рекорда - 69,96m.

Стадион је утицао на архитектонске визуре бројних свјетских стадиона у Италији, Јапану (Кобе) и Малезији.

Првобитно је био капацитета за 50.000 гледалаца, са западним и источним гледалиштем које је имало „сједење“, док је сјеверно, југоисточно и југозападно гледалиште било „стајање“. „Чисти“ југ је био за семафор и декоративну фонтану и зелену површину; користио се као позорница.

Ипак, и ти простори су били искориштени, бетонски руб ограде од стадиона покрај семафора као и сва стубишта, када је постављен рекорд посјећености овог стадиона 1982. године, на утакмици Хајдук-Динамо 1:2, тада је забиљежено 65.000 посетилаца.

Спољашње везе