Фудбалска репрезентација Хрватске

С Википедије, слободне енциклопедије
Хрватска
Лого репрезентације
НадимакВатрени
Коцкасти
СавезХрватски ногометни савез (ХНС)
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторХрватска Златко Далић
КапитенЛука Модрић
Највише наступаЛука Модрић (148)
Најбољи стрелацДавор Шукер (45)
Фифин кодCRO
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 16 Пад 1 (31. 3. 2022)[1]
Највиши3. (јануар 1999.)
Најнижи125. (март 1994.)
Прва међународна утакмица
Хрватска 4 : 0 Швајцарска  
(Загреб, Југославија; 2. април 1940)
Као модерна Хрватска
Хрватска 2 : 1 Сједињене Државе 
(Загреб, Југославија; 17. октобар 1990)
Највећа победа
Хрватска Хрватска 10 : 0 Сан Марино 
(Ријека, Хрватска; 4. јун 2016)
Највећи пораз
 Шпанија 6 : 0 Хрватска Хрватска
(Елче, Шпанија; 11. септембар 2018)
Светско првенство
Наступи6 (први пут 1998.)
Најбољи резултат2. место (2018.)
Европско првенство
Наступи6 (први пут 1996.)
Најбољи резултатЧетвртфинале (1996. и 2008.)

Фудбалска репрезентација Хрватске је фудбалски тим који представља Хрватску на међународним такмичењима. Репрезентација је формирана 1990. године, а почела је да игра међународне утакмице након што је Хрватска постала чланица УЕФЕ и ФИФЕ, након међународног признања Хрватске 1992. године. Репрезентацијом управља Фудбалски савез Хрватске. (хрв. Hrvatski nogometni savez (ХНС)).

Први значајнији турнир на којем је репрезентација играла је Европско првенство 1996. у Енглеској и од тад је постала значајна фудбалска сила. На Светском првенству 1998 у Француској Хрватска је освојила треће место, a добитник златне копачке био је Давор Шукер.

Највећи досадашњи успех Фудбалске репрезентације Хрватске је освајање 2. места на Светском првенству 2018.

Од 17. октобра 1990. до 13. јуна 2022, Хрватска је одиграла 332 међународне утакмице, где је остварила скор од 174 победе, 89 ремија и 69 изгубљених.

Године 2006. УЕФА је упозорила фудбалску репрезентацију Хрватске да би могла да се суочи са искључењем из квалификација за ЕУРО 2008, уколико се понови расистичко понашање њених навијача. Упозорење је уследило после расизма хрватских навијача на пријатељској утакмици против Италије у Ливорну у августу 2006. када је око 200 навијача формирало људску свастику. ФИФА је упозорила Хрватску да доводи фудбал на зао глас. Репрезентација је такође кажњена због истицања увредљивих парола током утакмице против Француске на Европском првенству у Португалу 2004. године.[2]

Ранија историја[уреди | уреди извор]

Прву незваничну утакмицу хрватска фудбалска репрезентација одиграла је након формирања Бановине Хрватске 2. априла 1940. на игралишту „НК Грађански“. Тада је репрезентација Бановине Хрватске победила репрезентацију Швајцарске са 4:0. Од познатијих играча за тим тадашње Бановине Хрватске су наступали: Фрањо Глазер, Мирослав Брозовић, Флоријан Матекало и Златко Чајковски. А за млађе категорије најпознатији је био Стјепан Бобек. Након Априлског рата и слома Краљевине Југославије, фудбалска репрезентација Независне Државе Хрватске као чланица ФИФА-е одиграла је и четрнаест званичних утакмица.

Репрезентација Хрватске је у оквиру Бановине Хрватске и Независне Државе Хрватске одиграла још деветнаест утакмица и једну у оквиру Југославије, 12. септембра 1956. године у Загребу против репрезентације Индонезије на инсистирање индонежанског првог председника Сукарна.

Важнији датуми[уреди | уреди извор]

  • 17. октобар 1990. Максимир     Хрватска - САД 2:1 прва утакмица
  • 3. јун 1992. ФИФА је потврдила чланство ХНС-а у својој организацији
  • 11. јун 1998. репрезентација Хрватске освојила је бронзану медаљу на СП у Француској победом над Холандијом.
  • 15. јул 2018. репрезентација Хрватске освојила је сребрну медаљу на СП у Русији. У финалу је поражена од Француске резултатом 4:2.

Селектори[уреди | уреди извор]

Резултати на међународним такмичењима[уреди | уреди извор]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Година Коло Позиција ИГ П Н И ГД ГП
до 1990. Део Југославије
Сједињене Америчке Државе 1994. Није учествовала
Француска 1998. 3. место 3 7 5 0 2 11 5
Јужна КорејаЈапан 2002. 1. коло 23 3 1 0 2 2 3
Њемачка 2006. 1. коло 22 3 0 2 1 2 3
Јужноафричка Република 2010. Није се квалификовала
Бразил 2014. 1. коло 19 3 1 0 2 6 6
Русија 2018. Финале 2 7 4 2 1 14 9
Катар 2022.
Укупно 6/7 - 23 11 4 8 35 26

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Година Коло Позиција ИГ П Н И ГД ГП
до 1992. Део Југославије
Енглеска 1996. Четвртфинале 7. 4 2 0 2 5 5
Белгија Холандија 2000. Није се квалификовала
Португалија 2004. 1. коло 13. 3 0 2 1 4 6
Аустрија Швајцарска 2008. Четвртфинале 5. 4 3 1 0 5 2
Пољска Украјина 2012. 1. коло 10. 3 1 1 1 4 3
Француска 2016. Осмина финала 9. 4 2 1 1 5 4
Европска унија 2020. Осмина финала 14. 4 1 1 2 7 8
Укупно 6/7 22 9 6 7 30 28

Лига нација[уреди | уреди извор]

Рекорди у УЕФА Лиги нација
Сезона Лига Група ИГ П Н И ГД ГП П/И Поз.
2018/19. А 4 4 1 1 2 4 10 Same position 9.
2020/21. А 3 6 1 0 5 9 16 Same position 12.
Укупно 10 2 1 7 13 26

Састав репрезентације[уреди | уреди извор]

Подаци ажурирани 13. јуна 2022.

Име Датум рођења Број наступа Број голова Клуб
Голмани
Доминик Ливаковић 9. 1. 1995. 31 0 Хрватска Динамо Загреб
Ивица Ивушић 1. 2. 1995. 5 0 Хрватска Осијек
Недиљко Лабровић 10. 10. 199п. 0 0 Хрватска Ријека
Одбрамбени фудбалери
Домагој Вида 29. 4. 1989. 98 4 Турска Бешикташ
Шиме Врсаљко 10. 1. 1992. 52 0 Шпанија Атлетико Мадрид
Борна Баришић 10. 11. 1992. 26 1 Шкотска Ренџерс
Дује Ћалета-Цар 17. 9. 1996. 23 1 Француска Олимпик Марсеј
Јосип Јурановић 16. 8. 1995. 20 0 Шкотска Селтик
Јошко Гвардиол 23. 1. 2002. 10 1 Њемачка РБ Лајпциг
Борна Соса 21. 1. 1998. 6 0 Њемачка Штутгарт
Марин Понграчић 11. 9. 1997. 5 0 Њемачка Волфсбург
Јосип Станишић 2. 4. 2000. 5 0 Њемачка Бајерн Минхен
Мартин Ерлић 24. 1. 1998. 3 0 Италија Специја
Јосип Шутало 28. 2. 2000. 2 0 Хрватска Динамо Загреб
Фудбалери средине терена
Лука Модрић 9. 9. 1985. 152 22 Шпанија Реал Мадрид
Матео Ковачић 6. 5. 1994. 81 3 Енглеска Челси
Марцело Брозовић 16. 11. 1992. 74 7 Италија Интер Милано
Марио Пашалић 9. 2. 1995. 40 7 Италија Аталанта
Никола Влашић 4. 10. 1997. 39 7 Енглеска Вест Хем Јунајтед
Ловро Мајер 17. 1. 1998. 8 2 Француска Рен
Кристијан Јакић 14. 5. 1997. 4 0 Њемачка Ајнтрахт Франкфурт
Лука Сучић 8. 9. 2002. 3 0 Аустрија Ред Бул Салцбург
Нападачи
Иван Перишић 2. 2. 1989. 113 32 Енглеска Тотенхем хотспер
Андреј Крамарић 19. 6. 1991. 71 19 Њемачка Хофенхајм
Јосип Брекало 23. 6. 1998. 33 4 Њемачка Волфсбург
Мислав Оршић 29. 12. 1992. 19 1 Хрватска Динамо Загреб
Анте Будимир 22. 7. 1991. 14 1 Шпанија Осасуна
Марко Ливаја 26. 8. 1993. 13 2 Хрватска Хајдук Сплит
Петар Муса 4. 3. 1998. 0 0 Португалија Бенфика

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 31. 3. 2022. Приступљено 31. 3. 2022. 
  2. ^ "news.bbc.co.uk/sport", Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]