Пређи на садржај

Фудбалска репрезентација Хрватске

С Википедије, слободне енциклопедије
Хрватска
Лого репрезентације
НадимакВатрени
Коцкасти
СавезХрватски ногометни савез (ХНС)
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторХрватска Златко Далић
КапитенЛука Модрић
Највише наступаЛука Модрић (154)
Најбољи стрелацДавор Шукер (45)
Фифин кодCRO
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 12 Стагнација (19. 9. 2024)[1]
Највиши3. (јануар 1999.)
Најнижи125. (март 1994.)
Прва међународна утакмица
Хрватска 4 : 0 Швајцарска 
(Загреб, Југославија; 2. април 1940)
Као модерна Хрватска
Хрватска 2 : 1 Сједињене Државе 
(Загреб, Југославија; 17. октобар 1990)
Највећа победа
Хрватска Хрватска 10 : 0 Сан Марино 
(Ријека, Хрватска; 4. јун 2016)
Највећи пораз
 Шпанија 6 : 0 Хрватска Хрватска
(Елче, Шпанија; 11. септембар 2018)
Светско првенство
Наступи6 (први пут 1998.)
Најбољи резултат2. место (2018)
Европско првенство
Наступи6 (први пут 1996.)
Најбољи резултатЧетвртфинале (1996. и 2008)
Финале Лиге нација
Наступи1 (први пут 2023.)

Фудбалска репрезентација Хрватске је фудбалски тим који представља Хрватску на међународним такмичењима. Репрезентација је формирана 1990. године, а почела је да игра међународне утакмице након што је Хрватска постала чланица Уефе и Фифе, након међународног признања Хрватске 1992. године. Репрезентацијом управља Фудбалски савез Хрватске. (хрв. Hrvatski nogometni savez (ХНС)).

Први значајнији турнир на којем је репрезентација играла је Европско првенство 1996. у Енглеској и од тад је постала значајна фудбалска сила. На Светском првенству 1998 у Француској Хрватска је освојила треће место, a добитник златне копачке био је Давор Шукер.

Највећи досадашњи успех Фудбалске репрезентације Хрватске је освајање 2. места на Светском првенству 2018.

Од 17. октобра 1990 до 23. новембра 2022., Хрватска је одиграла 336 међународних утакмица, где је остварила скор од 177 победа, 90 ремија и 69 изгубљених.

Године 2006. УЕФА је упозорила фудбалску репрезентацију Хрватске да би могла да се суочи са искључењем из квалификација за ЕУРО 2008, уколико се понови расистичко понашање њених навијача. Упозорење је уследило после расизма хрватских навијача на пријатељској утакмици против Италије у Ливорну у августу 2006. када је око 200 навијача формирало људску свастику. ФИФА је упозорила Хрватску да доводи фудбал на зао глас. Репрезентација је такође кажњена због истицања увредљивих парола током утакмице против Француске на Европском првенству у Португалу 2004. године.[2]

Пролазак у полуфинале на Светском првенству у Катару 2022. године, репрезентативци Хрватске прославили су уз песме неоусташког извођача Томпсона, што су поједини страни фудбалери окарактерисали као срамотно.[3]

Ранија историја

[уреди | уреди извор]

Године 1940. Јозо Јакопић водио је као тренер неслужбену фудбалску репрезентацију која је представљала тадашњу Бановину Хрватску у четири пријатељске утакмице: две против Швицарске и две против Мађарске. Хрватска је као репрезентација свој службени деби остварила 2. априла 1940. године у Загребу утакмицом против Швајцарске која је завршила резултатом 4:0 у корист Хрватске. Након инвазије Сила Осовине Хрватски ногометни савез је постао активан придруживши се Фифи 17. јула 1941. године под окриљем Независне Државе Хрватске. Тадашња репрезентација чији је изборник био Рудолф Хитрец одиграла је укупно петнаест пријатељских утакмица од којих четрнаест као службена чланица Фифе. Први службени резултат као Фифине чланице хрватска репрезентација одиграла је 1:1 против Словачке. Утакмица је одиграна 8. септембра у Братислави

Репрезентација Хрватске је у оквиру Бановине Хрватске и Независне Државе Хрватске одиграла још деветнаест утакмица и једну у оквиру Југославије, 12. септембра 1956. године у Загребу против репрезентације Индонезије на инсистирање индонежанског првог председника Сукарна.

Важнији датуми

[уреди | уреди извор]
  • 17. октобар 1990. Максимир     Хрватска - САД 2:1 прва утакмица
  • 3. јун 1992. ФИФА је потврдила чланство ХНС-а у својој организацији
  • 11. јун 1998. репрезентација Хрватске освојила је бронзану медаљу на СП у Француској победом над Холандијом.
  • 15. јул 2018. репрезентација Хрватске освојила је сребрну медаљу на СП у Русији. У финалу је поражена од Француске резултатом 4:2.
  • 17. децембар 2022. репрезентација Хрватске освојила је бронзану медаљу на СП у Катару победом над Мароком.

Селектори

[уреди | уреди извор]

Резултати на међународним такмичењима

[уреди | уреди извор]
Година Коло Позиција ИГ П Н И ГД ГП
до 1990. Део Југославије
Сједињене Америчке Државе 1994. Није учествовала
Француска 1998. 3. место 3 7 5 0 2 11 5
Јужна КорејаЈапан 2002. Групна фаза 23 3 1 0 2 2 3
Њемачка 2006. Групна фаза 22 3 0 2 1 2 3
Јужноафричка Република 2010. Није се квалификовала
Бразил 2014. Групна фаза 19 3 1 0 2 6 6
Русија 2018. Финале 2 7 4 2 1 14 9
Катар 2022. 3. место 3 7 2 4 1 8 7
Укупно 6/7 30 13 8 9 43 33
Година Коло Позиција ИГ П Н И ГД ГП
до 1992. Део Југославије
Енглеска 1996. Четвртфинале 7. 4 2 0 2 5 5
Белгија Холандија 2000. Није се квалификовала
Португалија 2004. Групна фаза 13. 3 0 2 1 4 6
Аустрија Швајцарска 2008. Четвртфинале 5. 4 3 1 0 5 2
Пољска Украјина 2012. Групна фаза 10. 3 1 1 1 4 3
Француска 2016. Осмина финала 9. 4 2 1 1 5 4
Европска унија 2020. Осмина финала 14. 4 1 1 2 7 8
Њемачка 2024. Групна фаза 20. 3 0 2 1 3 6
Укупно 7/8 25 9 8 8 33 34

Лига нација

[уреди | уреди извор]
Рекорди у УЕФА Лиги нација
Сезона Лига Група ИГ П Н И ГД ГП П/И Поз.
2018/19. А 4 4 1 1 2 4 10 Same position 9.
2020/21. А 3 6 1 0 5 9 16 Same position 12.
2022/23. А 1 8 5 2 1 12 8 Same position 2.
Укупно 18 7 3 8 25 34

Састав репрезентације

[уреди | уреди извор]

Подаци ажурирани 8. јуна 2024.

Име Датум рођења Број наступа Број голова Клуб
Голмани
Доминик Ливаковић 9. 1. 1995. 54 0 Турска Фенербахче
Ивица Ивушић 1. 2. 1995. 6 0 Кипар Пафос
Недиљко Лабровић 10. 10. 1999. 1 0 Хрватска Ријека
Одбрамбени фудбалери
Домагој Вида 29. 4. 1989. 105 4 Грчка АЕК Атина
Јосип Јурановић 16. 8. 1995. 37 0 Њемачка Унион Берлин
Јошко Гвардиол 23. 1. 2002. 30 2 Енглеска Манчестер Сити
Борна Соса 21. 1. 1998. 20 1 Холандија Ајакс
Јосип Станишић 2. 4. 2000. 18 0 Њемачка Бајер Леверкузен
Јосип Шутало 28. 2. 2000. 14 0 Холандија Ајакс
Мартин Ерлић 24. 1. 1998. 9 0 Италија Сасуоло
Марин Понграчић 11. 9. 1997. 8 0 Италија Лече
Фудбалери средине терена
Лука Модрић 9. 9. 1985. 175 25 Шпанија Реал Мадрид
Матео Ковачић 6. 5. 1994. 101 5 Енглеска Манчестер Сити
Марцело Брозовић 16. 11. 1992. 96 7 Саудијска Арабија Ел Наср
Марио Пашалић 9. 2. 1995. 63 10 Италија Аталанта
Никола Влашић 4. 10. 1997. 56 8 Италија Торино
Ловро Мајер 17. 1. 1998. 31 8 Њемачка Волфсбург
Лука Иванушец 26. 11. 1998. 21 2 Холандија Фајенорд
Лука Сучић 8. 9. 2002. 7 0 Аустрија Ред бул Салцбург
Мартин Батурина 16. 2. 2003. 3 0 Хрватска Динамо Загреб
Нападачи
Иван Перишић 2. 2. 1989. 131 33 Хрватска Хајдук Сплит
Андреј Крамарић 19. 6. 1991. 93 28 Њемачка Хофенхајм
Бруно Петковић 16. 9. 1994. 38 11 Хрватска Динамо Загреб
Марко Пјаца 6. 5. 1995. 26 1 Хрватска Ријека
Анте Будимир 22. 7. 1991. 21 3 Шпанија Осасуна
Марко Пашалић 14. 9. 2000. 5 1 Хрватска Ријека

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola Men's World Ranking”. FIFA. 19. 9. 2024. Приступљено 19. 9. 2024. 
  2. ^ "news.bbc.co.uk/sport", Приступљено 29. 4. 2013.
  3. ^ „Хрвати опет славили уз Томпсона, бивши турски фудбалер Хакан Шукур их назвао срамотом”. Politika Online. Приступљено 2022-12-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]