Фудбалска репрезентација Хрватске
 | |||
| Надимак | Ватрени Коцкасти | ||
|---|---|---|---|
| Савез | Хрватски ногометни савез (ХНС) | ||
| Конфедерација | УЕФА (Европа) | ||
| Селектор |  Златко Далић | ||
| Капитен | Лука Модрић | ||
| Највише наступа | Лука Модрић (192) | ||
| Најбољи стрелац | Давор Шукер (45) | ||
| Фифин код | CRO | ||
| |||
| Пласман на Фифиној ранг-листи | |||
| Тренутни | 10  1 (19. 11. 2025)[1] | ||
| Највиши | 3. (јануар 1999.) | ||
| Најнижи | 125. (март 1994.) | ||
| Прва међународна утакмица | |||
 Хрватска 4 : 0 Швајцарска  (Загреб, Југославија; 2. април 1940) Као модерна Хрватска  Хрватска 2 : 1 Сједињене Државе  (Загреб, Југославија; 17. октобар 1990) | |||
| Највећа победа | |||
Хрватска 10 : 0 Сан Марино  (Ријека, Хрватска; 4. јун 2016) | |||
| Највећи пораз | |||
 Шпанија 6 : 0 Хрватска(Елче, Шпанија; 11. септембар 2018) | |||
| Светско првенство | |||
| Наступи | 6 (први пут 1998.) | ||
| Најбољи резултат | 2. место (2018) | ||
| Европско првенство | |||
| Наступи | 6 (први пут 1996.) | ||
| Најбољи резултат | Четвртфинале (1996. и 2008) | ||
| Финале Лиге нација | |||
| Наступи | 1 (први пут 2023.) | ||
Фудбалска репрезентација Хрватске је фудбалски тим који представља Хрватску на међународним такмичењима. Репрезентација је формирана 1990. године, а почела је да игра међународне утакмице након што је Хрватска постала чланица Уефе и Фифе, након међународног признања Хрватске 1992. године. Репрезентацијом управља Фудбалски савез Хрватске. (хрв. Hrvatski nogometni savez (ХНС)).
Први значајнији турнир на којем је репрезентација играла је Европско првенство 1996. у Енглеској и од тад је постала значајна фудбалска сила. На Светском првенству 1998 у Француској Хрватска је освојила треће место, a добитник златне копачке био је Давор Шукер.
Највећи досадашњи успех Фудбалске репрезентације Хрватске је освајање 2. места на Светском првенству 2018.
Од 17. октобра 1990 до 23. новембра 2022., Хрватска је одиграла 336 међународних утакмица, где је остварила скор од 177 победа, 90 ремија и 69 изгубљених.
Године 2006. УЕФА је упозорила фудбалску репрезентацију Хрватске да би могла да се суочи са искључењем из квалификација за ЕУРО 2008, уколико се понови расистичко понашање њених навијача. Упозорење је уследило после расизма хрватских навијача на пријатељској утакмици против Италије у Ливорну у августу 2006. када је око 200 навијача формирало људску свастику. ФИФА је упозорила Хрватску да доводи фудбал на зао глас. Репрезентација је такође кажњена због истицања увредљивих парола током утакмице против Француске на Европском првенству у Португалу 2004. године.[2]
Пролазак у полуфинале на Светском првенству у Катару 2022. године, репрезентативци Хрватске прославили су уз песме неоусташког извођача Томпсона, што су поједини страни фудбалери окарактерисали као срамотно.[3]
Ранија историја
[уреди | уреди извор]Године 1940. Јозо Јакопић водио је као тренер неслужбену фудбалску репрезентацију која је представљала тадашњу Бановину Хрватску у четири пријатељске утакмице: две против Швицарске и две против Мађарске. Хрватска је као репрезентација свој службени деби остварила 2. априла 1940. године у Загребу утакмицом против Швајцарске која је завршила резултатом 4:0 у корист Хрватске. Након инвазије Сила Осовине Хрватски ногометни савез је постао активан придруживши се Фифи 17. јула 1941. године под окриљем Независне Државе Хрватске. Тадашња репрезентација чији је изборник био Рудолф Хитрец одиграла је укупно петнаест пријатељских утакмица од којих четрнаест као службена чланица Фифе. Први службени резултат као Фифине чланице хрватска репрезентација одиграла је 1:1 против Словачке. Утакмица је одиграна 8. септембра у Братислави
Репрезентација Хрватске је у оквиру Бановине Хрватске и Независне Државе Хрватске одиграла још деветнаест утакмица и једну у оквиру Југославије, 12. септембра 1956. године у Загребу против репрезентације Индонезије на инсистирање индонежанског првог председника Сукарна.
Важнији датуми
[уреди | уреди извор]- 17. октобар 1990. Максимир Хрватска - САД 2:1 прва утакмица
- 3. јун 1992. ФИФА је потврдила чланство ХНС-а у својој организацији
- 11. јун 1998. репрезентација Хрватске освојила је бронзану медаљу на СП у Француској победом над Холандијом.
- 15. јул 2018. репрезентација Хрватске освојила је сребрну медаљу на СП у Русији. У финалу је поражена од Француске резултатом 4:2.
- 17. децембар 2022. репрезентација Хрватске освојила је бронзану медаљу на СП у Катару победом над Мароком.
Селектори
[уреди | уреди извор]- Дражан Јерковић (1990—1991)
- Станко Поклеповић (1992)
- Влатко Марковић (1993)
- Томислав Ивић (1994)
- Мирослав Блажевић (1994—2000)
- Мирко Јозић (2000—2002)
- Ото Барић (2002—2004)
- Златко Крањчар (2004—2006)
- Славен Билић (2006—2012)
- Игор Штимац (2012—2013)
- Нико Ковач (2013—2015)
- Анте Чачић (2015—2017)
- Златко Далић (2017—данас)
Резултати на међународним такмичењима
[уреди | уреди извор]| Година | Коло | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| до 1990. | Део Југославије | |||||||
| 1994. |
Није учествовала | |||||||
 1998. |
3. место | 3 | 7 | 5 | 0 | 2 | 11 | 5 |
  2002. |
Групна фаза | 23 | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 3 |
 2006. |
Групна фаза | 22 | 3 | 0 | 2 | 1 | 2 | 3 |
 2010. |
Није се квалификовала | |||||||
 2014. |
Групна фаза | 19 | 3 | 1 | 0 | 2 | 6 | 6 |
 2018. |
Финале | 2 | 7 | 4 | 2 | 1 | 14 | 9 |
 2022. |
3. место | 3 | 7 | 2 | 4 | 1 | 8 | 7 |
| Укупно | 6/7 | 30 | 13 | 8 | 9 | 43 | 33 | |
| Година | Коло | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| до 1992. | Део Југославије | |||||||
 1996.
|
Четвртфинале | 7. | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 5 |
  2000.
|
Није се квалификовала | |||||||
 2004.
|
Групна фаза | 13. | 3 | 0 | 2 | 1 | 4 | 6 |
 2008.
|
Четвртфинале | 5. | 4 | 3 | 1 | 0 | 5 | 2 |
  2012. |
Групна фаза | 10. | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 3 |
| 2016. |
Осмина финала | 9. | 4 | 2 | 1 | 1 | 5 | 4 |
 2020. |
Осмина финала | 14. | 4 | 1 | 1 | 2 | 7 | 8 |
| 2024. |
Групна фаза | 20. | 3 | 0 | 2 | 1 | 3 | 6 |
| Укупно | 7/8 | 25 | 9 | 8 | 8 | 33 | 34 | |
Лига нација
[уреди | уреди извор]| Рекорди у УЕФА Лиги нација | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сезона | Лига | Група | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | П/И | Поз. |
| 2018/19. | А | 4 | 4 | 1 | 1 | 2 | 4 | 10 | 
|
9. |
| 2020/21. | А | 3 | 6 | 1 | 0 | 5 | 9 | 16 |
|
12. |
| 2022/23. | А | 1 | 8 | 5 | 2 | 1 | 12 | 8 |
|
2. |
| 2024/25. | А | 1 | 8 | 3 | 2 | 3 | 10 | 10 |
|
8. |
| Укупно | 26 | 10 | 5 | 11 | 35 | 44 | ||||
Састав репрезентације
[уреди | уреди извор]Подаци ажурирани 27. октобра 2025.
| Име | Датум рођења | Број наступа | Број голова | Клуб | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Голмани | ||||||
| Доминик Ливаковић | 9. 1. 1995. | 69 | 0 | Ђирона
| ||
| Ивица Ивушић | 1. 2. 1995. | 6 | 0 | Хајдук Сплит
| ||
| Доминик Котарски | 10. 2. 2000. | 3 | 0 |  Копенхаген
| ||
| Одбрамбени фудбалери | ||||||
| Јошко Гвардиол | 23. 1. 2002. | 44 | 3 | Манчестер Сити
| ||
| Дује Ћалета-Цар | 17. 9. 1996. | 36 | 1 | Реал Сосиједад
| ||
| Јосип Шутало | 28. 2. 2000. | 28 | 0 | Ајакс
| ||
| Јосип Станишић | 2. 4. 2000. | 25 | 0 | Бајерн Минхен
| ||
| Марин Понграчић | 11. 9. 1997. | 15 | 0 |  Фјорентина
| ||
| Мартин Ерлић | 24. 1. 1998. | 11 | 1 | Мидтјиланд
| ||
| Лука Вушковић | 24. 2. 2007. | 1 | 0 | Хамбург
| ||
| Фудбалери средине терена | ||||||
| Лука Модрић | 9. 9. 1985. | 192 | 28 | Милан
| ||
| Матео Ковачић | 6. 5. 1994. | 111 | 5 | Манчестер Сити
| ||
| Марио Пашалић | 9. 2. 1995. | 78 | 11 | Аталанта
| ||
| Никола Влашић | 4. 10. 1997. | 58 | 8 | Торино
| ||
| Кристијан Јакић | 14. 5. 1997. | 14 | 1 | Аугзбург
| ||
| Петар Сучић | 25. 10. 2003. | 12 | 1 | Интер Милано
| ||
| Никола Моро | 12. 3. 1998. | 6 | 0 | Болоња
| ||
| Тони Фрук | 9. 4. 2001. | 4 | 1 | Ријека
| ||
| Нападачи | ||||||
| Иван Перишић | 2. 2. 1989. | 148 | 37 | ПСВ Ајндховен
| ||
| Андреј Крамарић | 19. 6. 1991. | 110 | 36 | Хофенхајм
| ||
| Анте Будимир | 22. 7. 1991. | 35 | 6 | Осасуна
| ||
| Марко Пашалић | 14. 9. 2000. | 10 | 1 | Орландо Сити
| ||
| Фрањо Ивановић | 1. 10. 2003. | 8 | 2 | Бенфика
| ||
| Игор Матановић | 31. 3. 2003. | 5 | 1 | Фрајбург
| ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The FIFA/Coca-Cola Men's World Ranking”. FIFA. 19. 11. 2025. Приступљено 19. 11. 2025.
- ^ "news.bbc.co.uk/sport", Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Хрвати опет славили уз Томпсона, бивши турски фудбалер Хакан Шукур их назвао срамотом”. Politika Online. Приступљено 2022-12-15.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]сестринским пројектима:
|
