Фудбалска репрезентација Хрватске
 | |||
| Надимак | Ватрени Коцкасти | ||
|---|---|---|---|
| Савез | Хрватски ногометни савез (ХНС) | ||
| Конфедерација | УЕФА (Европа) | ||
| Селектор |  Златко Далић | ||
| Капитен | Лука Модрић | ||
| Највише наступа | Лука Модрић (154) | ||
| Најбољи стрелац | Давор Шукер (45) | ||
| Фифин код | CRO | ||
| |||
| Пласман на Фифиној ранг-листи | |||
| Тренутни | 7  5 (22. 12. 2022)[1] | ||
| Највиши | 3. (јануар 1999.) | ||
| Најнижи | 125. (март 1994.) | ||
| Прва међународна утакмица | |||
 Хрватска 4 : 0 Швајцарска  (Загреб, Југославија; 2. април 1940) Као модерна Хрватска  Хрватска 2 : 1 Сједињене Државе  (Загреб, Југославија; 17. октобар 1990) | |||
| Највећа победа | |||
Хрватска 10 : 0 Сан Марино  (Ријека, Хрватска; 4. јун 2016) | |||
| Највећи пораз | |||
 Шпанија 6 : 0 Хрватска(Елче, Шпанија; 11. септембар 2018) | |||
| Светско првенство | |||
| Наступи | 6 (први пут 1998.) | ||
| Најбољи резултат | 2. место (2018) | ||
| Европско првенство | |||
| Наступи | 6 (први пут 1996.) | ||
| Најбољи резултат | Четвртфинале (1996. и 2008) | ||
| Финале Лиге нација | |||
| Наступи | 1 (први пут 2023.) | ||
Фудбалска репрезентација Хрватске је фудбалски тим који представља Хрватску на међународним такмичењима. Репрезентација је формирана 1990. године, а почела је да игра међународне утакмице након што је Хрватска постала чланица Уефе и Фифе, након међународног признања Хрватске 1992. године. Репрезентацијом управља Фудбалски савез Хрватске. (хрв. Hrvatski nogometni savez (ХНС)).
Први значајнији турнир на којем је репрезентација играла је Европско првенство 1996. у Енглеској и од тад је постала значајна фудбалска сила. На Светском првенству 1998 у Француској Хрватска је освојила треће место, a добитник златне копачке био је Давор Шукер.
Највећи досадашњи успех Фудбалске репрезентације Хрватске је освајање 2. места на Светском првенству 2018.
Од 17. октобра 1990 до 23. новембра 2022., Хрватска је одиграла 336 међународних утакмица, где је остварила скор од 177 победа, 90 ремија и 69 изгубљених.
Године 2006. УЕФА је упозорила фудбалску репрезентацију Хрватске да би могла да се суочи са искључењем из квалификација за ЕУРО 2008, уколико се понови расистичко понашање њених навијача. Упозорење је уследило после расизма хрватских навијача на пријатељској утакмици против Италије у Ливорну у августу 2006. када је око 200 навијача формирало људску свастику. ФИФА је упозорила Хрватску да доводи фудбал на зао глас. Репрезентација је такође кажњена због истицања увредљивих парола током утакмице против Француске на Европском првенству у Португалу 2004. године.[2]
Пролазак у полуфинале на Светском првенству у Катару 2022. године, репрезентативци Хрватске прославили су уз песме неоусташког извођача Томпсона, што су поједини страни фудбалери окарактерисали као срамотно.[3]
Ранија историја[уреди | уреди извор]
Прву незваничну утакмицу хрватска фудбалска репрезентација одиграла је након формирања Бановине Хрватске 2. априла 1940. на игралишту „НК Грађански“. Тада је репрезентација Бановине Хрватске победила репрезентацију Швајцарске са 4:0. Од познатијих играча за тим тадашње Бановине Хрватске су наступали: Фрањо Глазер, Мирослав Брозовић, Флоријан Матекало и Златко Чајковски. А за млађе категорије најпознатији је био Стјепан Бобек. Након Априлског рата и слома Краљевине Југославије, фудбалска репрезентација Независне Државе Хрватске као чланица ФИФА-е одиграла је и четрнаест званичних утакмица.
Репрезентација Хрватске је у оквиру Бановине Хрватске и Независне Државе Хрватске одиграла још деветнаест утакмица и једну у оквиру Југославије, 12. септембра 1956. године у Загребу против репрезентације Индонезије на инсистирање индонежанског првог председника Сукарна.
Важнији датуми[уреди | уреди извор]
- 17. октобар 1990. Максимир Хрватска - САД 2:1 прва утакмица
- 3. јун 1992. ФИФА је потврдила чланство ХНС-а у својој организацији
- 11. јун 1998. репрезентација Хрватске освојила је бронзану медаљу на СП у Француској победом над Холандијом.
- 15. јул 2018. репрезентација Хрватске освојила је сребрну медаљу на СП у Русији. У финалу је поражена од Француске резултатом 4:2.
Селектори[уреди | уреди извор]
- Дражен Јерковић (1990—1991)
- Станко Поклеповић (1992)
- Влатко Марковић (1993)
- Мирослав Блажевић (1994—2000)
- Мирко Јозић (2000—2002)
- Ото Барић (2002—2004)
- Златко Крањчар (2004—2006)
- Славен Билић (2006—2012)
- Игор Штимац (2012—2013)
- Нико Ковач (2013—2015)
- Анте Чачић (2015—2017)
- Златко Далић (2017—данас)
Резултати на међународним такмичењима[уреди | уреди извор]
Светско првенство[уреди | уреди извор]
| Година | Коло | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| до 1990. | Део Југославије | |||||||
| 1994. |
Није учествовала | |||||||
 1998. |
3. место | 3 | 7 | 5 | 0 | 2 | 11 | 5 |
  2002. |
1. коло | 23 | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 3 |
 2006. |
1. коло | 22 | 3 | 0 | 2 | 1 | 2 | 3 |
 2010. |
Није се квалификовала | |||||||
 2014. |
1. коло | 19 | 3 | 1 | 0 | 2 | 6 | 6 |
 2018. |
Финале | 2 | 7 | 4 | 2 | 1 | 14 | 9 |
 2022. |
3. место | 3 | 7 | 2 | 4 | 1 | 8 | 7 |
| Укупно | 6/7 | 30 | 13 | 8 | 9 | 43 | 33 | |
Европско првенство[уреди | уреди извор]
| Година | Коло | Позиција | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| до 1992. | Део Југославије | |||||||
 1996.
|
Четвртфинале | 7. | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 5 |
  2000.
|
Није се квалификовала | |||||||
 2004.
|
1. коло | 13. | 3 | 0 | 2 | 1 | 4 | 6 |
 2008.
|
Четвртфинале | 5. | 4 | 3 | 1 | 0 | 5 | 2 |
  2012. |
1. коло | 10. | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 3 |
| 2016. |
Осмина финала | 9. | 4 | 2 | 1 | 1 | 5 | 4 |
 2020. |
Осмина финала | 14. | 4 | 1 | 1 | 2 | 7 | 8 |
| Укупно | 6/7 | 22 | 9 | 6 | 7 | 30 | 28 | |
Лига нација[уреди | уреди извор]
| Рекорди у УЕФА Лиги нација | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Сезона | Лига | Група | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | П/И | Поз. |
| 2018/19. | А | 4 | 4 | 1 | 1 | 2 | 4 | 10 | 
|
9. |
| 2020/21. | А | 3 | 6 | 1 | 0 | 5 | 9 | 16 |
|
12. |
| 2022/23. | А | 1 | 6 | 4 | 1 | 1 | 8 | 6 |
|
1.-4. |
| Укупно | 16 | 6 | 2 | 8 | 21 | 32 | ||||
Састав репрезентације[уреди | уреди извор]
Подаци ажурирани 23. новембра 2022.
| Име | Датум рођења | Број наступа | Број голова | Клуб | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Голмани | ||||||
| Доминик Ливаковић | 9. 1. 1995. | 35 | 0 | Динамо Загреб
| ||
| Ивица Ивушић | 1. 2. 1995. | 5 | 0 | Осијек
| ||
| Иво Грбић | 18. 1. 1996. | 2 | 0 | Атлетико Мадрид
| ||
| Одбрамбени фудбалери | ||||||
| Домагој Вида | 29. 4. 1989. | 100 | 4 |  АЕК Атина
| ||
| Дејан Ловрен | 5. 7. 1989. | 73 | 5 | Зенит Санкт Петербург
| ||
| Борна Баришић | 10. 11. 1992. | 28 | 1 |  Ренџерс
| ||
| Јосип Јурановић | 16. 8. 1995. | 22 | 0 | Селтик
| ||
| Јошко Гвардиол | 23. 1. 2002. | 13 | 1 | РБ Лајпциг
| ||
| Борна Соса | 21. 1. 1998. | 9 | 1 | Штутгарт
| ||
| Јосип Станишић | 2. 4. 2000. | 7 | 0 | Бајерн Минхен
| ||
| Мартин Ерлић | 24. 1. 1998. | 4 | 0 |  Сасуоло
| ||
| Јосип Шутало | 28. 2. 2000. | 3 | 0 | Динамо Загреб
| ||
| Фудбалери средине терена | ||||||
| Лука Модрић | 9. 9. 1985. | 156 | 23 | Реал Мадрид
| ||
| Матео Ковачић | 6. 5. 1994. | 85 | 3 | Челси
| ||
| Марцело Брозовић | 16. 11. 1992. | 78 | 7 | Интер Милано
| ||
| Марио Пашалић | 9. 2. 1995. | 44 | 7 | Аталанта
| ||
| Никола Влашић | 4. 10. 1997. | 43 | 7 | Торино
| ||
| Ловро Мајер | 17. 1. 1998. | 12 | 3 |  Рен
| ||
| Лука Сучић | 8. 9. 2002. | 4 | 0 | Ред Бул Салцбург
| ||
| Кристијан Јакић | 14. 5. 1997. | 4 | 0 | Ајнтрахт Франкфурт
| ||
| Нападачи | ||||||
| Иван Перишић | 2. 2. 1989. | 117 | 32 | Тотенхем хотспер
| ||
| Андреј Крамарић | 19. 6. 1991. | 75 | 20 | Хофенхајм
| ||
| Бруно Петковић | 16. 9. 1994. | 23 | 6 | Динамо Загреб
| ||
| Мислав Оршић | 29. 12. 1992. | 22 | 1 | Динамо Загреб
| ||
| Анте Будимир | 22. 7. 1991. | 15 | 1 | Осасуна
| ||
| Марко Ливаја | 26. 8. 1993. | 15 | 3 | Хајдук Сплит
| ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 22. 12. 2022. Приступљено 22. 12. 2022.
- ^ "news.bbc.co.uk/sport", Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Хрвати опет славили уз Томпсона, бивши турски фудбалер Хакан Шукур их назвао срамотом”. Politika Online. Приступљено 2022-12-15.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
сестринским пројектима:
