Јеванђеље по Марку — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. мај 2014. у 06:22

Јеванђеље по Марку (грч. Κατὰ Μᾶρκον εὐαγγέλιον Kata Markon euangelion) је друга књига Новог завета, најкраће је и најједноставније јеванђеље. Библијска скраћеница књиге је Мк.

Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за Јеванђеље по Луки и Јеванђеље по Матеју. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о Исусовом животу, а то је еванђеље по Марку.^[1] Ова позиција се назива Маркански приоритет. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у Библији налази прво.

Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у Галилеји, у Јерусалиму, муку, смрт и ускрснуће. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.^[1] Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.^[2] Еванђеље се завршава речима "бојаху се": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.^[2] У овом јеванђељу је записано и проповедање апостола Петра у Риму.

Према предању, написао га је апостол Марко, највјеројатније у Риму око 64. – 70. године^[3]^[4], на грчком језику. Сматра се да је засновано на сећањима св. Петра. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску хришћанску заједницу.

Референце

^ ^а ^б Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
^ ^а ^б Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
^ Edwards 2002, стр. 9.
^ France 2002, стр. 39.

Литература

Edwards, James R. (2002). The Gospel According to Mark. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-85111-778-2.
France, R. T. (2002). The Gospel of Mark: A Commentary on the Greek Text. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-85364-576-4.

Спољашње везе

Овај чланак везан за вере је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA

[Enciklopedija_živih_religija-1] а ^б Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.

[Kembridž-2] а ^б Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X

[FOOTNOTEEdwards20029-3] Edwards 2002, стр. 9.

[FOOTNOTEFrance200239-4] France 2002, стр. 39.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 4: / Ред 4: @@
 Еванђеље по Марку се сматра најстаријим јеванђељем које је послужило као извор за [[Јеванђеље по Луки]] и [[Јеванђеље по Матеју]]. Пошто еванђеља по Матеју и по Луки имају за основу еванђеље по Марку, онда постоји само један синоптички извор о [[Исус]]овом животу, а то је еванђеље по Марку.<ref name="Enciklopedija živih religija">''Isus'', Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.</ref> Ова позиција се назива [[Маркански приоритет]]. Некад се сматрало да је јеванђеље по Матеју старије, што је разлог да се у [[Библија|Библији]] налази прво.
-Марково еванђеље бележи оно што је [[Исус]] чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[ускрснуће]]. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостол]]а [[Свети Петар|Петра]] у Риму.
+Марково еванђеље бележи оно што је Исус чинио: припрему за јавно деловање, деловање у [[Галилеја|Галилеји]], у [[Јерусалим]]у, муку, смрт и [[ускрснуће]]. Редослед казивања је одређен теолошким разматрањима, што знатно отежава критичку анализу Исусове биографије.<ref name="Enciklopedija živih religija"/> Марково еванђеље представља одлучни позив на праћење Исуса који полази у самоћу, патњу и смрт.<ref name="Kembridž">Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 232-236), Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X</ref> Еванђеље се завршава речима "''бојаху се''": то је било доба када је признавање хришћанства могло донети недаће и смрт.<ref name="Kembridž"/> У овом јеванђељу је записано и проповедање [[апостол]]а [[Свети Петар|Петра]] у Риму.
 [[Датотека:Andrea Mantegna 087.jpg|мини|лево|200п|Марко Јеванђелист]]
-Према предању, написао га је [[Марко Јеванђелиста|апостол Марко]], највјеројатније у [[Рим]]у око [[64]]. – [[70]]. године{{sfn|Edwards|2002|pp=9}}{{sfn|France|2002|pp=39}}, на [[Грчки језик|грчком језику]]. Сматра се да је засновано на сећањима [[Свети Петар|св. Петра]]. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за [[рим]]ску [[Хришћанство|хришћанску]] заједницу.
+Према предању, написао га је [[Марко Јеванђелиста|апостол Марко]], највјеројатније у [[Рим]]у око [[64]]. – [[70]]. године{{sfn|Edwards|2002|pp=9}}{{sfn|France|2002|pp=39}}, на [[Грчки језик|грчком језику]]. Сматра се да је засновано на сећањима [[Свети Петар|св. Петра]]. Марков стил, начин писања је врло једноставан, жив и привлачан и личи народном приповедању. Јеванђеље је написано за римску [[Хришћанство|хришћанску]] заједницу.
 == Референце ==