Поточка џамија
| Поточка џамија | |
|---|---|
 | |
| Основне информације | |
| Локација | Бања Лука, Република Српска, БиХ |
| Координате | 44° 45′ 30″ С; 17° 11′ 23″ И / 44.758342° С; 17.189773° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Додаци | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | османска архитектура |
| Почетак изградње | 1630. |
| Спецификације | |
| Број минарета | 1 |
| Материјали | дрвена мунара |
Поточка џамија, позната и као Хаџи Первизова џамија, џамија је која се налази у Бањој Луци, у главном граду Републике Српске. Џамија је такође позната као и Хаџи Первизова или Нова џамија. Име је добила по потоку који се налази у близини. Изграђена је 1630. године и налази се на списку Националних споменика Босне и Херцеговине.[1] Била је срушена током рата 1993. и тренутно је у реконструкцији.[2]
Локализација
[уреди | уреди извор]Џамија се налази у Мејдану, градској четврти у Бањој Луци, на десној обали Врбаса јужно од центра града, који се знатно развио након изградње објекта. Поточка џамија се прецизније налази у улици Патријарха А. Чарнојевића, на углу улице Карабеговића и Дедића.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Поточку џамију изградио је Хаџи Первиз, отомански достојанственик пореклом из Бање Луке. Изграђена је пре 10. маја 1630. године у градској четврти Мала Чаршија, на земљишту које је Хаџи Первиз наследио од својих родитеља. Грађевински акт показује да је Хаџи Первиз такође изградио седам продавница за одржавање и рад џамије, укључујући пекару са 3600 акчи капитала, место за јело и фабрику свећа. Поред је такође био и лимар, берберин и бакалин. Године 1635. изградио је још четири радње.[4]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Џамија је била најмања џамија у Бањој Луци. Карактеристична је по минерату од дрвета, високе куле са куполама на врху. Главни улазни простор је био 5,50×5,50 m, док је габарентна мера била 7,00×10,50 m. Трем су подуприрала четири дрвена стуба.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Potočka džamija” (PDF). Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika BiH. Приступљено 11. 12. 2020.[мртва веза]
- ^ „Wikiwix's cache”. archive.wikiwix.com.
- ^ „Driving directions to Banja Luka - provided by Waze”. Waze (на језику: азербејџански). Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „Džemat Potok - Hadži-Pervizova džamija - Banja Luka”. eOsmrtnice. Приступљено 6. 11. 2020.
- ^ „M. Bećirbegović - Džamije sa drvenom munarom”. Приступљено 11. 12. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bejtić, Alija (2007). Banjaluka pod osmanskom vladavinom: arhitektura i teritorijalni razvitak grada (на језику: енглески). Bošnjačka zajednica kulture "Preporod". ISBN 978-99938-761-9-9. Приступљено 6. 11. 2020.
- Kreševljaković, Hamdija (1991). Izabrana djela (на језику: бошњачки). Veselin Masleša. ISBN 978-86-21-00505-5. Приступљено 6. 11. 2020.
- Mujezinović, Mehmed (1974). Islamska epigrafika u Bosni i Hercegovini (на језику: хрватски). Veselin Masleša.
- Husedžinović, Sabira (2017). Džamije Banje Luke u planovima austrijskih ratnih karata iz XVIII stoljeća (на језику: енглески). стр. 101—125. Приступљено 6. 11. 2020.
- Džamije sa drvenom munarom u Bosni i Hercegovini, Madžida Bećirbegović, Sarajevo Publishing, POINT knjižara, on-line trgovina (на језику: бошњачки). Приступљено 6. 11. 2020.
