Претрешња

Претрешња
Претрешња;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Топлички
Општина	Блаце
Становништво
— 2011.	150
Географске карактеристике
Координате	43° 20′ 20″ С; 21° 21′ 00″ И / 43.339° С; 21.35° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	482 m
	Претрешња Претрешња на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	027
Регистарска ознака	PK

Претрешња је насеље у Србији у општини Блаце у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 217 становника). У насељу Претрешња, становништво се бави претрежно пољопривредом. Заступљено је највише воћарство и повртарство. Последњих година је дошло до мањег повећања садњи шљива „стенлеј“ и делом „моравка“. У насељу постоји основна школа, која не ради већ дужи низ година. Становништво је великом већином православне вероисповести. Иако је изградња асфлата кроз насеље била планирана, то до данас није урађено. Насеље се састоји и од засеока „Равићи“ (по Рафаилу - Рави Глишићу), и нешто удаљенијем засеоку „Закићи“. У склопу, насеља, се у основи, и сматра насеље „Јелакчане“, међутим, последњих година је дошло до већег одлива становништва у веће градове, пре свега Блаце, а нешто даље и у главни град „расинског округа“ - Крушевцу, па све до Београда. Кроз насеље протиче тзв. „Претрешњанска река“.

Манастир Огњене Марије

У Претрешњи постоји црква Огњене Марије, која је последњих година реконструисана, црквено двориште је преуређено и изграђена је нова капела. Храм свете великомученице Марије у селу Претрешњи подигнут је 1939. године, на темељима средњовековног храма. Највероватније је овај храм био метох манастира светог Пантелејмона на Светој Гори, јер је ово насеље било имовина поменутог манастира. На пронађеном печату из 1930. године, сазнајемо да је била посебна Црквена општина, а да је храм био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Храм је обновљен у периоду од 2005. до 2009. године.

Демографија

У насељу Претрешња живи 136 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,0 година (52,8 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 70 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Према попису из 2011. године укупан број становника износи 111, док је просечна старост становништва 56,8 година.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	547
1953.	572
1961.	517
1971.	379
1981.	266
1991.	217	170
2002.	150	154

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	150	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	1	2
75—79	5	8
70—74	14	12
65—69	8	14
60—64	8	5
55—59	4	2
50—54	4	5
45—49	9	1
40—44	4	5
35—39	4	2
30—34	2	1
25—29	2	5
20—24	4	3
15—19	3	2
10—14	3	2
5—9	1	2
0—4	0	3
Просек :	52,8	53,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	92	99	102	103	99	90	70

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	25	28	7	6	1	2	1	0	0	0	2,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	72	17	46	7	2
Женски	67	6	43	18	0
УКУПНО	139	23	89	25	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	23	4	0	0	5
Женски	7	4	0	0	0
УКУПНО	30	8	0	0	5
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	2	1	2	2
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	1	2	2	2	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	5
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	7