Горње Гргуре

Горње Гргуре
Горње Гргуре;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Топлички
Општина	Блаце
Становништво
— 2011.	327
Географске карактеристике
Координате	43° 14′ 03″ С; 21° 12′ 32″ И / 43.234166° С; 21.208833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	474 m
	Горње Гргуре Горње Гргуре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	027
Регистарска ознака	PK

Горње Гргуре је насеље у Србији у општини Блаце у Топличком округу. Село се некада звало Лежимир и кроз је њега је водио пут до Дубровника, а данашњи назив је носи по Гргуру Бранковићу. Некада је представљало важан пољопривредни, економски, културни и духовни центар топличког краја.^[1]

Споменици културе[уреди | уреди извор]

У једном шумарку у близини села налазе се остаци цркве Светог Пантелејмона. Недалеко од цркве налазило се и средњовековно утврђење, чији су бедеми донедавно били видљиви, због чега се може претпоставити да је црква припадала урбанистичком комплексу утврђења и да је настала или у византијско доба или у периоду српске средњовековне државе. Близу цркве се налази и једно заветно дрво, за које се верује да има божанске моћи, па га локално становништво поштује и чува од скрнављења. На месту старе цркве данас се могу видети делови зидова у висини од 1 метар.^[2]

На сеоском гробљу у порти цркве Светог Јована, сахрањен је Коста Војиновић.^[1] Споменик је подигнут 1937.^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. било је 327 становника (према попису из 1991. било је 388 становника).У насељу Горње Гргуре живи 258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (44,8 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	869
1953.	884
1961.	741
1971.	636
1981.	516
1991.	388	382
2002.	327	331

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	272	83,18%
Мађари	1	0,30%
непознато	53	16,20%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	2
80+	3	3
75—79	2	11
70—74	22	18
65—69	19	20
60—64	13	10
55—59	9	9
50—54	14	6
45—49	7	7
40—44	11	6
35—39	13	11
30—34	12	11
25—29	4	3
20—24	2	6
15—19	3	10
10—14	21	13
5—9	8	8
0—4	6	4
Просек :	44,8	46,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	133	142	142	130	142	119	113

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	39	12	10	14	7	5	0	0	0	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	134	19	89	21	3	2
Женски	133	14	87	30	0	2
УКУПНО	267	33	176	51	3	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	63	43	0	0	6
Женски	45	31	0	0	8
УКУПНО	108	74	0	0	14
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	3	1	2
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	3	3	2	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	1	0	1	1
УКУПНО	0	1	2	1	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	5

Познате личности[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Остаци цркве Светог Пантелејмона
Остаци цркве Светог Пантелејмона
Остаци цркве Светог Пантелејмона
Остаци цркве Светог Пантелејмона
Остаци цркве Светог Пантелејмона
Гргуре
Гргуре
Гргуре
Гргуре

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Родољуб Глигоријевић & 15. 1. 2015.
^ Споменици културе у Србији.
^ "Политика", 21. окт. 1937
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Родољуб Глигоријевић (15. 1. 2015). „У тишини Векова”. http://rtvkursumlija.com. РТВ Куршумлија. Приступљено 14. 2. 2016. Спољашња веза у |work= (помоћ)
„Црквиште Св. Пантелејмона у Горњем Гргуру”. Споменици културе у Србији. Приступљено 14. 2. 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[FOOTNOTEРодољуб_Глигоријевић15._1._2015-1] а ^б Родољуб Глигоријевић & 15. 1. 2015.

[FOOTNOTEСпоменици_културе_у_Србији-2] Споменици културе у Србији.

[3] "Политика", 21. окт. 1937

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]