Пређи на садржај

Роберт Мулер (Уједињене нације)

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Мулер
Датум рођења(1923-03-11)11. март 1923.
Место рођењаWaimes
Датум смрти20. септембар 2010.(2010-09-20) (87 год.)
Веб-сајтwww.robertmuller.org

Роберт Мулер (11. март 192320. септембар 2010) био је међународни државни службеник при Уједињеним нацијама. Служећи у УН 40 година и уздигавши се до чина помоћника генералног секретара, његове идеје о светској влади, светском миру и духовности довеле су до повећане заступљености религија у УН, посебно покрета Њу ејџ. Неки су га називали „филозофом Уједињених нација“.[1]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен у Белгији, Мулер је одрастао у региону Алзас-Лорена у Француској на граници Немачке као француски држављанин.[2] Питања граница које је видео као дете имала су значајан утицај на његов живот и његову одлуку да ради у Уједињеним нацијама. Током своје младости, Мулер је доживљавао стална политичка и културна превирања. Проживео је страхоте Другог светског рата, избеглиштва, нацистичку окупацију Француске, затварања и бекства из затвора. Током рата био је члан француског покрета отпора где је пред крај рата безуспешно покушавао да спречи покољ групе заробљених немачких војника. Ово је био велики животни догађај који је довео до рада за мир.[3][4] После рата се вратио кући и докторирао права на Универзитету у Стразбуру. Године 1948. пријавио се и победио на такмичењу есеја на тему како владати светом, чија је награда била стажирање у новоствореним Уједињеним нацијама.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Мулер је почео да ради у Уједињеним нацијама у тренутку када су настајали темељи организације. Следећих 40 година свог живота посветио је иза сцене у Уједињеним нацијама, фокусирајући се на стварање бољег света, укључујући рад за животну средину, економију и мир. Био је кључан у стварању многих мултилатералних тела, укључујући Програм УН за развој, Светски програм за храну, Популациони фонд УН и Светску скупштину младих.[5] Попео се кроз чинове у УН до званичне позиције помоћника генералног секретара и служио је под три генерална секретара.

Мулер је креирао „Светски темељни курикулум[6] који му је донео Награду УНЕСКО-а за мировно образовање 1989. године.[7] „Светски темељни курикулум“ помогао је да се инспирише растући покрет за глобално образовање. Више од 30 Мулерових школа је основано широм света, укључујући школу ЛИФЕ у Панаџачел, Гватемала, из које су ученици стекли дипломе из међународних послова.

Добитник је више награда и признања, укључујући Међународну награду за хуманистичке науке Алберта Швајцера[8][9] и награду за човека од визије Елеонор Рузвелт.

Поред својих дужности на Универзитету за мир, посветио је време својим списима и био је међународно признат, вишејезичан говорник[10][11] и аутор четрнаест књига објављених на различитим језицима.[12] Један од његових главних списа произашао је из писања једне идеје-сна сваког дана за неговање бољег света. Његов циљ је био да напише 2000 идеја и снова до почетка новог миленијума. Он је то постигао и написао преко 7000 идеја и снова. У својим говорима говорио је о овим идејама-сновима и током година приметио да се на многим од ових идеја ради, а да су неке и довршене.

На подстицај многих својих пријатеља, поштовалаца и невладиних организација, Милер је 1996. године био кандидат за глобалног грађанина за место генералног секретара Уједињених нација.[13] Такође је више пута номинован за Нобелову награду за мир[тражи се извор]

Милер је умро 20. септембра 2010.

Почасти и награде

[уреди | уреди извор]
  • Унескова награда за мировно образовање[7] 1989. године
  • Међународна награда за хуманистичке науке Алберт Швајцер, [14] 1993. године
  • Награда човек са визијом Елеанор Рузевелт, 1994
  • Члан Саветодавног савета Фондације за мир нуклеарног доба и добио је награду за светско грађанство ове фондације 2002.[15]
  • Гои награда за мир 2003. [16]
  • Почаствован од Њујорк опен центра[17] 2005. за његову „Доживотну посвећеност светском миру и глобалном образовању“.

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Schweitzer - Robert Muller". Star-News. March 17, 1993.
  2. ^ „Prophet - the Hatmaker's Son. The life of Robert Muller”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2020. г. Приступљено 24. 04. 2024. 
  3. ^ "The happiest man on earth".Ode Magazine. January 21, 2007.
  4. ^ "U.N. Official Says Life Should Be 1st Alliance". Spokane Daily Chronicle. October 25, 1976.
  5. ^ United Nations Secretary-General Ban Ki-moon's Statements
  6. ^ "World Core Curriculum" Архивирано 2012-06-06 на сајту Wayback Machine
  7. ^ а б UNESCO Prize for Peace Education
  8. ^ "3 to be honored for contributions to music, medicine, hymanities" Star-News. March 17, 1993
  9. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 2012-05-08. . Archived from the original on 2016-03-04. Приступљено 2012-05-08.{{cite web}}: CS1 maint: archived copy as title (link)
  10. ^ "Peace topic of Darien talk" The hour. November 25, 1985
  11. ^ "Plans start for U.N. Day" The Spokesman-Review. September 15, 1976
  12. ^ „The University for Peace – Admissions”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2017. г. Приступљено 24. 04. 2024. 
  13. ^ "Irish woman may yet replace Boutros-Ghali" New Straits Times. May 30, 1996
  14. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2012-05-08. 
  15. ^ World Citizenship Award Архивирано 2012-03-07 на сајту Wayback Machine, Nuclear Age Peace Foundation
  16. ^ "GOI Peace Award 2003: Dr. Robert Muller" Архивирано 2009-08-17 на сајту Wayback Machine, GOI Peace Foundation
  17. ^ https://web.archive.org/web/20091103190743/http://www.opencenter.org/galahonorees/. Архивирано из оригинала 03. 11. 2009. г. Приступљено 12. 8. 2010.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)