Сибиларизација у новоштокавским дијалектима
Изглед
Сибиларизација је гласовна промена у српском језику где се задњонепчани сугласници К, Г и Х у неким облицима испред И мењају у пискаве сугласнике Ц, З и С. Раније се у српској филологији ова појава звала друга палатализација.
Ситуације у којима се појављује сибиларизација су:
- у номинативу и вокативу множине именица мушког рода:
- к > ц – јунак > јунаци
- г > з – налог > налози
- х > с – орах > ораси
- у дативу, локативу и инструменталу множине именица мушког рода:
- к > ц – јунак > јунацима
- г > з – налог > налозима
- х > с – орах > орасима
- у дативу и локативу једнине именица женског рода:
- к > ц – рука > руци
- г > з – нога > нози
- х > с – сврха > сврси
- у императиву:
- к > ц – пећи > пеци
- г > з – лећи > лези
- код несвршених глагола:
- г > з – дигнути > дизати
- х > с – уздахнути > уздисати
Одступања од сибиларизације
[уреди | уреди извор]- У дативу и локативу властитих именица на -ка које означавају властита имена:
Милка - Милки, Бранка - Бранки
- У дативу и локативу речи од миља (хипокористика):
бака - баки, зека - зеки
- Код страних речи:
лига - лиги, клика - клики
- Када су у питању сугласничке групе: зг, цк, ћк, чк, тк, шк:
мазга - мазги, коцка - коцки, праћка - праћки, тачка - тачки, мотка - мотки, пушка - пушки