Сибиларизација у новоштокавским дијалектима

Сибиларизација је гласовна промена у српском језику где се задњонепчани сугласници К, Г и Х у неким облицима испред И мењају у пискаве сугласнике Ц, З и С. Раније се у српској филологији ова појава звала друга палатализација.

Ситуације у којима се појављује сибиларизација су:

• у номинативу и вокативу множине именица мушког рода:
  • к > ц – јунак > јунаци
  • г > з – налог > налози
  • х > с – орах > ораси
• у дативу, локативу и инструменталу множине именица мушког рода:
  • к > ц – јунак > јунацима
  • г > з – налог > налозима
  • х > с – орах > орасима
• у дативу и локативу једнине именица женског рода:
  • к > ц – рука > руци
  • г > з – нога > нози
  • х > с – сврха > сврси
• у императиву:
  • к > ц – пећи > пеци
  • г > з – лећи > лези
• код несвршених глагола:
  • г > з – дигнути > дизати
  • х > с – уздахнути > уздисати

Одступања од сибиларизације

• У дативу и локативу властитих именица на -ка које означавају властита имена:

Милка - Милки, Бранка - Бранки

• У дативу и локативу речи од миља (хипокористика):

бака - баки, зека - зеки

• Код страних речи:

лига - лиги, клика - клики

• Када су у питању сугласничке групе: зг, цк, ћк, чк, тк, шк:

мазга - мазги, коцка - коцки, праћка - праћки, тачка - тачки, мотка - мотки, пушка - пушки