Пређи на садржај

Совјетска иконографија током Руско-украјинског рата

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава победе и симбол З на руском војном возилу у Казању

Совјетски симболи су увелико користиле руске снаге током руско-украјинског рата, посебно након инвазије Русије на Украјину 24. фебруара 2022.

Историја

[уреди | уреди извор]
Застава Совјетског Савеза била је на многим руским тенковима.
Застава победе из совјетског доба вијорила се у многим окупираним градовима у Украјини.
У неким случајевима, црвено-азурна застава Украјинске ССР се понекад користи као супротност плаво-жутој застави Украјине .

Након инвазије, многи руски тенкови су приказани како вијоре стару заставу Совјетског Савеза уз проратни З војни симбол. Амерички политиколог Марк Беисинџер рекао је за Франце 24 да сврха употребе ових симбола није нужно повезана са комунизмом, већ са жељом да се поново успостави „руска доминација над Украјином“, напомињући да је употреба совјетских симбола у већини постсовјетских земаља државе (са изузетком Русије и Белорусије) се често посматра као провокативни чин.[1]

У многим окупираним градовима, укључујући владине зграде, украјинске заставе су замењене заставама победе. Ови транспаренти, који су означавали руски пораз од нацистичке Немачке 1945. године, имају симболично значење, јер је руски председник Владимир Путин рекао да је сврха руске инвазије била денацификација Украјине.[2][3] Многе статуе Владимира Лењина су уклоњене након протеста на Евромајдану 2014. или у складу са каснијим законима о декомунизацији усвојеним 2015. као резултат Евромајдана. Међутим, у градовима под руском окупацијом, многе од ових статуа су поново постављене.[4][5][6][7]

Осим симболике, бољшевизам руских снага се манифестује и у њиховој топономастичкој политици: окупатори свуда „враћају“ своја совјетска имена заузетим насељима и градовима (као и онима које желе да заузму). Ово је званично мотивисано жељом да се обнови историјска правда. Заправо, по правилу се обнављају антиисторијска имена која су бољшевици давали 1920-их и 1930-их уместо враћених историјских (предреволуционарних ) имена или украјинизованих имена добијених у оквиру компаније за декомунизацију земље 2014-2022 .[8][9][10][11]

Догађаји

[уреди | уреди извор]

У априлу 2022. видео Украјинке по имену Ана Ивановна[12] која са совјетском заставом поздравља украјинске војнике у својој кући у близини Дворичне, за које је мислила да су Руси, постао је виралан на проруским друштвеним мрежама и медијима. Жена је рекла да су она и њен муж чекали, молили се за њих, за Путина и све људе.[13] Украјински војници су јој давали храну, али су јој се ругали и газили њену совјетску заставу, након чега је рекла „моји родитељи су погинули за ту заставу у Великом отаџбинском рату“.[14] Ово су искористили руски пропагандисти да докажу да је руска инвазија имала подршку народа, упркос чињеници да се већина Украјинаца – чак и у регионима који говоре руски – противила инвазији.[14] У Русији су створени мурали, разгледнице, улична уметност, билборди, шеврони и налепнице које приказују жену.[13][15] У Мариупољу под руском контролом откривена је њена статуа.[14] Добила је надимак „Бака (рус. бабушка) З“,[13] и „Бака са црвеном заставом“ од Руса. Сергеј Киријенко, високи руски политичар, назвао ју је „бака Ања“.[3]

У мају 2022. Ана Ивановна је за Украјинску правду рекла да је дочекала војнике са совјетском заставом не из симпатије, већ зато што је осетила потребу да се помири са њима како не би „униште“ село и Украјину након што је њена кућа била гранатирана, али се сада осећа као "издајница" због начина на који је њен имиџ користила Русија.[12] Следећег месеца жена је разговарала са новинарима Би-Би-Сија на шта је рекла да не подржава рат, али је тврдила да је (погрешно) поздравила два руска војника и да је тада била „само срећна што ће Руси доћи а не да се бори са нама. Био сам срећан што ћемо се поново ујединити.“[14] У августу 2022. рекла је за BBC News Russian да и даље живи у близини Дворичне и да „неће нигде отићи“.[16] Промоција „Баке са црвеном заставом“ у руским државним медијима готово је престала након што је откривено да се Ана Ивановна није противила украјинским властима.[16]

26. августа 2022. године, совјетска застава победе подигнута је изнад села Писки, утврђеног подручја недалеко од Доњецка чије је заузимање стратешко за Русију, у њиховом покушају да потисну украјинске снаге ван Донбаса.[17]

Поред тога, многе статуе Лењина широм Украјине, које су Украјинци срушили претходних година, Руси су поново подигли у областима под руском контролом.[4][5][6][7]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Young, Pareisa (11. 3. 2022). „Ukraine: Russian troops flying Soviet flag, symbol of 're-establishing Russian domination'”. The Observers - France 24. Архивирано из оригинала 27. 4. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  2. ^ Tharoor, Ishaan (2. 5. 2022). „Soviet flags keep rising over Russian-occupied Ukraine”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 4. 5. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  3. ^ а б „'It's a reference to the USSR — to its return' Why is the Kremlin incorporating Soviet symbols into its war propaganda?”. Meduza (на језику: енглески). 5. 5. 2022. Архивирано из оригинала 5. 5. 2022. г. Приступљено 5. 5. 2022. 
  4. ^ а б Harding, Luke (23. 4. 2022). „Back in the USSR: Lenin statues and Soviet flags reappear in Russian-controlled cities”. The Guardian. Архивирано из оригинала 4. 5. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  5. ^ а б Fink, Andrew (20. 4. 2022). „Lenin Returns to Ukraine”. The Dispatch. Архивирано из оригинала 23. 4. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  6. ^ а б Bowman, Verity (27. 4. 2022). „Kyiv pulls down Soviet-era monument symbolising Russian-Ukrainian friendship”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 27. 4. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  7. ^ а б Trofimov, Yaroslav (1. 5. 2022). „Russia's Occupation of Southern Ukraine Hardens, With Rubles, Russian Schools and Lenin Statues”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 3. 5. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  8. ^ На окупованій Донеччині росіяни повертають старі назви селищам
  9. ^ «ВФУ обстреляли Красный Лиман, есть жертвы»
  10. ^ „‘It’s a reference to the USSR — to its return’ Why is the Kremlin incorporating Soviet symbols into its war propaganda?”. 
  11. ^ „Российские оккупанты 9 мая запланировали вернуть Луганску его советское название”. 
  12. ^ а б Karlovsky, Denis. „"Бабця з прапором СРСР" кляне російську армію, бо та зруйнувала її дім” ["Grandmother with the flag of the USSR" swears at the Russian army, because it destroyed her house]. Ukrayinska Pravda (на језику: украјински). Архивирано из оригинала 2022-05-05. г. Приступљено 2022-05-05. 
  13. ^ а б в Sorokina, Yanina (4. 5. 2022). „Explainer: How a Ukrainian Pensioner Became a Pro-War Symbol in Russia”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 4. 5. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  14. ^ а б в г Bettiza, Sofia; Khomenko, Svyatoslav (15. 6. 2022). „Babushka Z: The woman who became a Russian propaganda icon”. BBC News. Приступљено 5. 7. 2022. 
  15. ^ Mohan, Geeta (4. 5. 2022). „Old woman with red flag is now the face of Russian loyalty in this war”. India Today. Архивирано из оригинала 4. 5. 2022. г. Приступљено 4. 5. 2022. 
  16. ^ а б „Grandmother with a flag, residents of Mariupol, military-refuseniks. What happened to the heroes of the BBC materials six months after the start of the Russian invasion” (на језику: руски). BBC News Russian. 24. 8. 2022. Приступљено 21. 2. 2023. 
  17. ^ Stepanenko, Kateryna; Hird, Karolina; Kagan, Frederick W.; Barros, George (25. 8. 2022). „Russian Offensive Campaign Assessment, August 25”. Institute for the Study of War. Приступљено 26. 8. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Совјетска_иконографија_током_Руско-украјинског_рата&oldid=28841094”