Шеснаест тимова који су се квалификовали, по осам из сваке конференције играли су четвртфинала конференција, полуфинала конференција и финала конференција, а шампиони Источне и Западне конференције играли су међусобно у Стенли куп финалу. Све плејоф серије су се играле на четири добијена меча.
Одбрамбени играч шампионске екипе девилса, Скат Стивенс добио је Кон Смајтов трофеј као најкориснији играч (МВП) плејофа.
Први пут у историји, Бостон бруинси и Монтреал канадијанси нису се пласирали у плејоф у истој сезони. Бруинси и Чикаго блекхокси су први пут заједно испустили плејоф још од 1956. године. Оба конференцијска финала су решена после седам одиграних утакмица утакмица што се касније десило тек 2015.
У плејоф су се пласирали шампиони свих шест дивизија и по пет најбољих екипа из сваке конференције на основу коначне табеле након завршетка регуларног дела сезоне 1999/2000, укупно 16 тимова, по осам из сваке конференције. Тимовима су додељене позиције 1-8 на основу пласмана у својој конференцији.
Тимови чије је име уписано на левој страни табеле, код сваког пара, имали су предност домаћег терена у серији и прве две утакмице су играли код куће.[1]
Позиције од (1) до (8) представљале су носиоце у конференцији и одређивале предност домаћег терена у прве три рунде плејофа. У финалу купа предност домаћег терена се одређивала на основу лигашке табеле па је Њу Џерзи (103 бода) имао предност над Даласом (102 бода).
Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[2]
(Легенда:ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)
Њу Џерзи девилси
Далас старси
Колорадо аваланши
Филаделфија флајерси
Торонто мејпл лифси
Питсбург пенгвинси
Сан Хозе шаркси
Детроит ред вингси
Сент Луис блуз
Отава сенаторси
Финикс којотси
Бафало сејберси
Вашингтон капиталси
Едмонтон ојлерси
Флорида пантерси
Лос Анђелес кингси